Drugi put govori kako je beogradska baklava toliko velika da ne mo\u017ee stati u pe\u0107nicu i da mo\u017ee nahraniti 300 ljudi. Onda na sve te ma\u0161tarije doda jo\u0161 i to da je Zagreb grad u Osmanskoj imperiji i pokazuje kako nije uvek imao najbolji uvid o tome kada napu\u0161ta granice svog mo\u0107nog carstva.<\/p>\n
Kako ovo shvatiti i kako uprkos tome verovati \u010celebiji i uzimati ga za relevantan izvor informacija? Pa, najpre moramo uzeti u obzir to da \u010celebija sebe nije do\u017eivljavao kao istori\u010dara ili nau\u010dnika ve\u0107 kao svetskog putnika<\/strong>, zainteresovanog jednako za \u010dinjenice koliko i za mitove.<\/p>\n Pi\u0161u\u0107i svoje putopise \u010celebija nije smatrao da stvara istorijski ud\u017ebenik \u2013 svoje bogato \u017eivotno iskustvo \u017eeleo je da stavi na papir da bi ga otrgao od zaborava i time je jednako prostora dao anegdotama koje je \u010duo kao i stvarima koje je svojim o\u010dima video, legendama, obi\u010dajima, predanjima da bi sve to za\u010dinio podrazumevanim preuveli\u010davanjima. Savremeni \u010ditaoci mogu se jednostavno prepustiti knji\u017eevnom daru velikog putopisca i nekriti\u010dki u\u017eivati u lepoti pri\u010de ili mogu poku\u0161ati da razlu\u010de istinu od ma\u0161te i improvizacije<\/strong>. U oba slu\u010daja, putopisi Evlije \u010celebije \u0161tivo su vredno pa\u017enje i zanimljivo je videti kako su gradovi kojima danas hodamo izgledali u o\u010dima obrazovanog putnika iz Carigrada par vekova ranije.<\/p>\n O \u017eivotu i stvarala\u0161tvu Evlije \u010celebije pisali smo u zasebnom tekstu op\u0161irnije, pa ako vas je ova li\u010dnost zaintrigirala tekst mo\u017eete pro\u010ditati ovde<\/strong><\/a>. Ukratko, Evlija \u010celebija ro\u0111en je u carskom Istanbulu 1611. godine u vreme mo\u017eda i najve\u0107eg sjaja Carstva, cvetanja kulture i obrazovanja. Poticao je iz ugledne i bogate porodice \u0161to mu je omogu\u0107ilo da stekne izvrsno obrazovanje iz raznih oblasti. Izme\u0111u ostalog, bio je i hefiz<\/strong>, \u0161to zna\u010di da je ceo Kuran znao napamet, a pripadao je i sufisti\u010dkom redu. Dobro postavljenje na dvoru odbio je da bi imao slobodu da putuje, \u0161to je uspeo prilagodiv\u0161i svoje poslovne obaveze svojoj strasti. U\u010destvovao je i u nekoliko bitaka, bio svojevrsni diplomatski predstavnik imperije<\/strong>, po nekima i turski tajni agent. Ipak , za sebe je najvi\u0161e voleo da ka\u017ee da je \u201esvetski putnik<\/strong><\/span>\u201c i \u201enajbolji prijatelj \u010dove\u010danstva<\/strong><\/span>\u201c.<\/p>\n Smatra se da je Evlija \u010celebija pre\u0161ao oko 350.000 kilometara tokom svojih putovanja. Obi\u0161ao je celo Osmansko carstvo koje se prostiralo na tri kontinenta. Od svojih se\u0107anja \u00a0u poslednjim godinama \u017eivota stvorio je veliku knjigu u deset tomova, Sejahatnam (\u201ePutopis\u201c) u kojoj su se na\u0161la sva ona mesta koja je za \u017eivota posetio, prostori Anadolije, Rumelije, Sirije, Ma\u0111arske, Krita, Egipta, Austrije, Poljske, Nema\u010dke, Holandije, Kavkaza, Krima i, naravno, Balkana.\u00a0 Evlija \u010celebija umro je u Kairu, 1682. godine.<\/p>\n Sejatnaham je knjiga u deset tomova, a vi\u0161e od polovine njih jednim delom se bave i Balkanom. Najve\u0107u pa\u017enji srpskim gradovima \u010celebija poklanja u petom, \u0161estom i sedmom tomu.<\/p>\n Evlija \u010celebija je u prole\u0107e 1660.godine prvi put pro\u0161ao kroz Srbiju. Putuju\u0107i Carigrdskim drumom<\/strong><\/a> preko Pirota, Ni\u0161a, Aleksinca i Para\u0107ina u Beograd je u\u0161ao iz Grocke. Po svemu sude\u0107i u njemu se zadr\u017eao mesec dana \u0161to je bilo dovoljno da stekne iskustvo koje \u0107e doprineti tome da ostavi najbolji zapis o Beogradu iz 17-og veka.<\/p>\n \u201eDivan kao alem kamen u prstenu<\/strong>\u201c, tako \u010celebija opisuje lepotu Beograda. Grad i tvr\u0111ava, ka\u017ee, nalaze se na bregu iznad spoja dveju reka, Save i Dunava. U Beogradu je i sedi\u0161te smederevskog sand\u017eakbega. Donji grad tada ima samo oko \u010detiri stotine ku\u0107a, prizemnih i na sprat, a oku\u0107nice su retke. Tako\u0111e, u gradu se nalazi i pet d\u017eamija, barutana, kovnica novca, radionica oru\u017eja i Sulejman-hanov hamam<\/strong>. \u010celebija pominje i veliko pristani\u0161te pored grada u kome je moglo da stane do pedeset la\u0111a.<\/p>\n U Gornjem gradu \u017eivela su gradska gospoda, kako \u010celebija naziva Turke. Bilo je oko dve stotine ku\u0107a, Sulejman-hanova d\u017eamija pokrivena plavim olovom sa simetri\u010dnim minaretima<\/strong>. Na istoku je bila Sahat kapija sa Sahat kulom \u010dije se zvono \u010dulo na dan hoda od Beograda.<\/p>\n U zapadnom uglu Gornjeg grada nalazio se i grad Narin<\/strong>, koji je zapravo bio tvr\u0111ava od klesanog kamena okru\u017eena dvostrukim bedemima i \u0161irokim opkopom. U nju se ulazilo pomo\u0107u pokretnog mosta, a nastanjivao ju je gradski zastupnik. Tu se nalazila tekija, \u017eitni magacin, cisterna i bunar dubok 50 metara. Beogradska tvr\u0111ava imala je i pet visokih kula pokrivenih olovom. Bile su to: Kula Neboj\u0161a, Krvava kula, Crvena kula, Zindan kula i \u0160ahin kula.<\/p>\n Varo\u0161, koja se prostire ju\u017eno i isto\u010dno od tvr\u0111ave, ima 92 hiljade stanovnika, 17 hiljada ku\u0107a sa po pet do deset \u010dlanova. U gradu, ka\u017ee \u010celebija, postoje tri ciganske mahale, kao i po tri srpske, bugarske i gr\u010dke (ovo je vrlo problemati\u010dno, generalno, \u010celebija spominje bugarsko stanovni\u0161tvo i bugarski jezik svuda na Balkanu, \u010dak i u Hrvatskoj, a ne postoji drugi istorijski izvori o ve\u0107em prisustvu Bugara na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije). Ka\u017ee da Jevreji \u017eive blizu tvr\u0111ave i da postoji i jedna jermenska mahala. Za muslimane ka\u017ee da \u017eive na probranim mestima, na uzvi\u0161enjima i da u gradu ima preko 270 d\u017eamija. Ovaj broj je vi\u0161estruko preteran i sva je prilka da na teritoriji Beograda nikada nije bilo vi\u0161e od 70 d\u017eamija<\/strong>.\u00a0 Sve gradske ulice su kaldrmisane i u gradu ima 3.700 du\u0107ana kao i svih poznatih zanata.<\/p>\n \u0160to se stanovni\u0161tva ti\u010de, po \u010celebijinom putopisu, mu\u0161karci i \u017eene se isti\u010du po lepoti a posebno su lepe Srpkinje i Latinke<\/strong>. Od jela je omiljena baklava, \u0111uve\u010d, kajmak, jogurt, kao i sok od vi\u0161anja. U gradu ima 8 medresa i veliki broj osnovnih \u0161kola.<\/p>\n Zemun je Evlija \u010celebija posetio tokom svog putovanja po Vojvodini, 1663. godine. Putopisac navodi kako je pre\u0161ao iz Beograda u Zemun mostom napravljenim od 50 pontonskih la\u0111a. Pre\u0161ao ga je pe\u0161ice i izbrojio 400 koraka. Zatim je sa vojskom pre\u0161ao drugi most koji se prostirao preko savskih bara i zemuskog polja. Za taj most \u010celebija je zapisao da je sagra\u0111en od stotine hiljada hrastovih greda i da je dug 4000 koraka.<\/p>\n \u010celebija pi\u0161e kako je zemunska tvr\u0111ava bila na obali Dunava, petougaonog oblika i kako je vremenom propadala. U gradu ima 400 \u0161indrom pokrivenih ku\u0107a, jedna d\u017eamija olovnog krova, osnovna \u0161kola i tekija ali nema du\u0107ana ve\u010d se sva roba nabavlja iz obli\u017enjeg Beograda. I u slu\u010daju Zemuna \u010celebija hvali vrlo ukusan kajmak i jogurt.<\/p>\n Ni\u0161 je bio jedna od prvh stanica na \u010celebijinom putu preko teritorije dana\u0161nje Srbije. Prvi utisak o gradu jeste za njega bio da je okru\u017een veoma naprednim selima. U gradu je primetio i tvr\u0111avu<\/strong><\/a> u koju se ulazi kroz drvenu kapiju i u kojoj nema nekih posebnih zgrada. Na dugim kopljima na bedemu, pi\u0161e \u010celebija, nabijene su glave hajduka.<\/p>\n Grad je u ravnici sa 2600 sirotinjskih ku\u0107a i saraja (palata). \u010celebija prime\u0107uje vinograde i ba\u0161te, a sve je prekriveno \u0107eremitom<\/strong>. U gradu je najpoznatija d\u017eamija Murata I koja je gra\u0111ena u starom stilu. \u010celebija je izbrojao i 22 mekteba (osnovnih \u0161kola) u Ni\u0161u.<\/p>\n Posebno se isti\u010de Jusuf-begova \u010desma i Mehmed-pa\u0161in most na \u010dija je oba kraja bio po jedan hamam a na sredini kiosk za odmaranje. \u010celebija je u Ni\u0161u primetio i dare\u017eljive ljude sa naro\u010ditom sklono\u0161\u0107u ka u\u017eivanju. U gradu je tada bilo 280 du\u0107ana sa svakakvom robom. Od specijaliteta sa trpeze u Ni\u0161u \u010celebija je zabele\u017eio med iz ko\u0161nica, mlado maslo (maslac, puter) i semit-\u0107ureke (vrsta peciva).<\/p>\nBeograd<\/b><\/h2>\n
Beogradska tvr\u0111ava u XVII veku<\/h3>\n
Grad Zemun<\/b><\/h2>\n
Ni\u0161<\/b><\/h2>\n
![\"Bali](\"http:\/\/www.tt-group.net\/Fotografije_Srbije\/Dzamije-u-Srbiji\/Bali-Begova-Dzamija\/Bali-Begova-Dzamija.jpg\")
Novi Pazar<\/b><\/h2>\n