{"id":4156,"date":"2014-10-11T08:53:27","date_gmt":"2014-10-11T08:53:27","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=4156"},"modified":"2014-10-11T08:53:27","modified_gmt":"2014-10-11T08:53:27","slug":"evlija-celebija-svetski-putnik-i-najveci-putopisac-svog-vremena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/evlija-celebija-svetski-putnik-i-najveci-putopisac-svog-vremena\/","title":{"rendered":"Evlija \u010celebija – svetski putnik i najve\u0107i putopisac svog vremena"},"content":{"rendered":"

Nemali broj puta ime Evlije \u010celebije se javlja kao najpouzdaniji, ako ne i jedini, izvor informacija o \u017eivotu Srba tokom sedamnaestog veka<\/strong>. Njegov zna\u010daj kao istorijske li\u010dnosti, ipak, prevazilazi okvire izu\u010davanja srpske istorije i se\u017ee mnogo dalje \u2013 najve\u0107i putopisac svog vremena<\/strong>, neumorni putnik nikada sit novih znanja i pustolov \u017eeljan nepoznatih avantura \u2013 tako bismo najbolje u par re\u010di opisali Evliju \u010celebiju.<\/p>\n

Evlija \u010celebija<\/strong><\/span> ro\u0111en je u carskom gradu Istanbulu<\/strong><\/a> 1611. godine, u vreme najve\u0107e mo\u0107i Otomanskog carstva, cvetanja kulture, obrazovanja, kada je ovaj grad stajao rame uz rame sa najve\u0107im renesansnim centrima. No, i takav Istanbul nije \u010celebiji bio dovoljan. Svoj poziv na\u0161ao je u lutanju \u0161irokim prostranstvom carstva<\/strong> i izvan njega, zaljubljen u susrete, prostore i ljude koji obe\u0107avaju uvek ne\u0161to novo, \u017eivot koji se gleda kao da se de\u0161ava po prvi put. Smrt ga je, ve\u010dnog putnika, zatekla tako\u0111e van domovine, 1682. (po drugim izvorima 1679.) godine u Egiptu.<\/p>\n

Ostaviv\u0161i veliki trag u istoriji putopisnog knji\u017eevnog \u017eanra, zna\u010daj \u010celebijin prevazilazi sferu knji\u017eevnosti, daju\u0107i neprocenjiv doprinos istorijskoj nauci. Zapisi koje je o balkanskim narodima pravio ovaj putopisac dragocenost su kojoj nema ravne pri svakom izu\u010davanju vremena u kojima je pismenost bila izuzetno retka na ovim prostorima.<\/p>\n

Evlija \u010celebija je putovao onako kako drugi jednostavno \u0161etaju od ku\u0107e do pijace, potpuno prirodno kao da se druga\u010dije ne mo\u017ee \u017eiveti a, prema prilikama svog doba, bio je u\u010desnik i mnogih bitaka. Upijao je utiske o doga\u0111ajima i ljudima i sve to zapisivao na papir da vreme i starost ne izbri\u0161u se\u0107anja. Od tih se\u0107anja stvorio je veliku knjigu u deset tomova<\/strong>, Sejahatnam (\u201ePutopis\u201c)<\/strong><\/span> u kojoj se na\u0161lo sve ono \u0161to je za \u017eivota iskusio, prostori Anadolije, Rumelije, Sirije, Ma\u0111arske, Krita, Egipta, Austrije, Poljske, Nema\u010dke, Holandije, Kavkaza, Krima i, naravno, Balkana.<\/p>\n

Bio je Hafiz Kurana<\/strong> (znao je celi Kuran napamet), \u0161kolovan na dvoru Sultana Murata IV. Evlija je ro\u0111en u bogatoj porodici. Otac mu je bio dr\u017eavni zlatar, \u010duveni umetnik koji je dekorisao d\u017eamiju Sultana Ahmeta u Istanbulu, majka abhazijska ro\u0111aka velikog vezira Meleka Ahmeda Pa\u0161e. Od malena sti\u010de najbolje obrazovanje, a mogu\u0107e je da je pristupio i sufisti\u010dkom redu u mladosti.<\/p>\n

Ipak, imao je slobodan odnos svetskog \u010doveka prema religiji<\/strong>, pa, dok recituje Kuran koji zna napamet, on \u010desto pravi i \u0161ale na ra\u010dun islama. Uprkos tome, dobio je posao religijskog stru\u010dnjka i zabavlja\u010da plemstva koji odbija jer ga spre\u010dava da slobodno putuje prema svom naho\u0111enju.<\/p>\n

Putovanja Evlije \u010celebije po\u010dela su po Carigradu<\/strong><\/a>, od jednog do drugog njegovog kraja, po uskim ulicama koje je prelazio de\u010da\u010dki za\u010du\u0111enim o\u010dima. Iako veliki za to vreme, Carigrad je ubrzo postao uzak za budu\u0107eg putopisca.<\/p>\n

Evlija \u010celebija poznavao je svaki kutak grada, svakog \u010doveka u njemu i vi\u0161e nije bilo ni\u010dega \u0161to bi privuklo njegovu pa\u017enju. Sa druge strane, bio je opsednut putnicima koje je susretao po gradu, trgovcima, vojnicima, namernicima iz dalekih krajeva koji su mu pri\u010dali o nevi\u0111enim lepotama, neobi\u010dnim obi\u010dajima, veli\u010danstvenim tradicijama i ljudima druga\u010dijim, a istim. U svojoj ma\u0161ti, mladi \u010celebija je ve\u0107 bio na \u010delu putuju\u0107e svite koja kre\u0107e sa obilaskom okoline Carigrada, put dalekih provincija imperije i izvan nje u daleke predele Evrope i Azije, \u0161to dalje to bolje.<\/p>\n

Evlija \u010celebija uspeo je u onome \u0161to svi savremeni stru\u010dnjaci smatraju najboljom formulom za uspeh i sre\u0107u u \u017eivotu \u2013 on je od svoje strasti, mogli bismo re\u0107i i svog hobija, napravio svoje zanimanje. <\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Putovanja \u010duvenog putopisca bila su u po\u010detku poslovnog karaktera, a neretko i u poznijim godinama, kada je bio ve\u0107 \u010duveno ime i kada je slava koju je u\u017eivao mogla efikasno da se upotrebi i u diplomatskim odnosima.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je pravio jedinstveni zapis o svom vremenu \u010dija je dra\u017e u zapisivanju svakodnevnog \u017eivota naroda koje je pose\u0107ivao, one strane istoriografije koja se retko nalazi u zvani\u010dnim ud\u017ebenicima, a zna\u010di nam mnogo vi\u0161e od suvoparnih datuma btaka i ro\u0111enja imperatora.<\/p>\n

U slobodnim konverzacijama, kao i u svojim spisima, nazivao je sebe \u201esvetskim putnikom i najboljim prijateljem \u010dove\u010danstva<\/strong>\u201c a na njegovom prstenu pisalo je \u201eSvetski putnik Elija<\/strong>\u201c. Bio je nau\u010dnik, pripoveda\u010d, dervi\u0161<\/strong><\/a>, muzi\u010dar, lingvista, li\u010dnost renesansnih znanja i apetita a kada se sa dana\u0161nje ta\u010dke gledi\u0161ta osvrnemo na vrednost njegovog dela za izu\u010davanje pro\u0161lih vremena mo\u017eemo i sami re\u0107i da je bio odista i \u201enajbolji prijatelj ljudskog roda.<\/strong>\u201c<\/p>\n

Poseban zna\u010daj putopisa Evlije \u010celebije je \u0161to za Zapad ono predstavlja jedno \u0161tivo specifi\u010dno po tome \u0161to daje sliku islamskog sveta i Otomanske imperije iz jednog drugog ugla, pri\u010da pri\u010du iz prvog lica<\/strong> i stvara druga\u010diji utisak o satanizovanom neprijatelju evropske civilizacije. Istovremeno, Zapad je u o\u010dima i spisima Evlije \u010celebije onaj \u201edrugi\u201c, gledan sa istom koli\u010dinom predrasuda i straha sa kojom je u Evropi gledano na \u201eopasnost sa Istoka\u201c. U delu Evlije \u010celebije Zapad se ima mogu\u0107nost ogledati u tu\u0111im o\u010dima koje nisu laskave poput obi\u010dnog ogledala.<\/p>\n

Iz spisa Evlije \u010celebije mo\u017ee se prepoznati kakav \u010dovek stoji iza njih: obrazovan, prosvetljen intelektualac koji veruje u snagu i zna\u010daj slobodne debate, slavi jednakost i slobodu i, Zapadu za \u010du\u0111enje, sve ove vrednosti pronalazi u islamskom svetu. Verovao je da strog nau\u010dni metod obja\u0161njavanja treba kombinovati sa iskustvenim svedo\u010denjem sa lica mesta uz sve to nose\u0107i sa sobom i mnogo religioznog milosr\u0111a i sklonost da mistifikuje neke pojave, ali ipak po\u0161tuju\u0107i pre svega ono \u0161to je \u010duo od konkretnih, obi\u010dnih ljudi koje je upoznavao, njihovu sliku o sebi i drugima<\/strong>.<\/p>\n

Njegovi putopisi nisu samo zbirke podataka ve\u0107 i divna pripovedna dela puna ma\u0161te i fantazije, sa uzbu\u0111enjem, zapletima i obrtima gde se ono \u0161to se ne zna dopunjuje logikom i imaginacijom, a \u010ditaoca podsti\u010de da i svoja budu\u0107a putovanja do\u017eivi na jedan \u017eivopisniji na\u010din.<\/p>\n

Evlija \u010celebija nikada se nije \u017eenio.<\/strong> \u017diveo je \u017eivot u potpunosti posve\u0107en jednoj strasti, ali ta strast je vi\u0161estruko prevazilazila prose\u010dnu turisti\u010dku glad za novim predelima kakvu poznajemo danas. Pripoveda\u010dko ume\u0107e donelo je \u010celebiji laskavo pore\u0111enje sa \u0160ekspirom<\/strong>, a mnogi ga nazivaju i Montenjem islama<\/i><\/strong>, Otomanskim Herodotom<\/strong>, <\/i>putnikom \u010dija su dela imala zna\u010daj na Istoku kakav su na Zapadu imala samo dela Marka Pola nekoliko vekova ranije.<\/p>\n

Putuju\u0107i Balkanom\u00a0 i hri\u0161\u0107anskim svetom nosio je sa sobom i pismo preporuke gr\u010dkog patrijarha u kome on pi\u0161e da je \u010celebija \u201c\u010dastan\u201c i \u201e\u010dovek mira\u201c koji \u017eeli da istra\u017euje nova mesta i narode bez zlih namera u srcu i bez i najmanje \u017eelje da ikoga povredi i nanese mu zla.<\/p>\n

Dana\u0161njeg \u010ditaoca \u010celebijinog dela odu\u0161evljava \u0161irina njegove jedinstvene li\u010dnosti. A ipak, njegova dela dugo nisu bila poznata javnosti. Rukopise putopisa prona\u0161ao je slu\u010dajno tokom osamnaestog veka glavni crni evnuh otomanske palate u Kairu i preneo ih u Istanbul. Me\u0111utim, do duboko u devetnaesti vek niko nije pridavao naro\u010ditog zna\u010daja \u010celebijinoj zaostav\u0161tini.<\/p>\n

Zapravo, tek su moderne studije uzdigle ime Evlije \u010celebije<\/strong> i interesovanje za njega u dostojnoj meri postoji tek u poslednje tri decenije. Stoga je te\u0161ko stvoriti utisak o tome kakav je bio prijem njegovih putopisa u vreme kada je \u017eiveo. Sve su prilike da su njegov kosmopolitizam i otvorenost za nova iskustva i relativisanje proklamovanog na\u010dina \u017eivota u carstvu u\u010dinili da bude marginalizovan, zajedno sa svojom sklono\u0161\u0107u ka mistici i zajedno sa dervi\u0161kim redovima i sufisti\u010dkim intelektualcima u to doba.<\/p>\n

O sebi je \u010celebija uvek pisao kao o dervi\u0161u koji je posve\u0107en iscrtavanju mape otomanskih postignu\u0107a i anga\u017eovanju oko uporednih dru\u0161tvenih i kulturnih studija, punom ljubavi prema putevima i putovanjima, ali i prema dru\u0161tvu sa kojim putuje i prema ljudima koje upoznaje. Pisao je kako je njegovo putovanje po\u010delo sa snom o tome kako na\u0107i na\u010din da postane slobodan od majke i oca, u\u010ditelja i bra\u0107e i da postane svetski putnik.<\/p>\n

A biti putnik za \u010celebiju je zna\u010dilo biti slobodan da sti\u010de\u0161 nova iskustva i da iz tog velikog obilja iskustava prona\u0111e\u0161 prosvetljenje<\/strong>, znanje i zadovoljstvo koje do tada nije bilo poznato. Pisao je kako je uvek voleo dru\u0161tvo putuju\u0107ih dervi\u0161a koji su ga inspirisali svojim pri\u010dama o \u010detiri strane zemlje, razli\u010ditim klimama i ljudima. Te pri\u010de u\u010dinile su da po\u010dne sanjati o putovanjima svim svojim telom i srcem.<\/p>\n

Sejahatnama<\/h2>\n

Sejahatnama<\/i><\/strong> Evlije \u010celebije sastoji se od deset tomova koji obuhvataju sva njegova bogata \u017eivotna iskustva sa putovanja i predstavljaju jedinstvenu riznicu podataka za istorijske, kulturolo\u0161ke, dru\u0161tvene i etnolo\u0161ke studije.<\/p>\n

Prvi tom dela sadr\u017ei u sebi autobiografske podatke<\/strong>, detaljan opis Carigrada i istoriju\u00a0 vladaju\u0107e dinastije od Mehmeda II do Mehmeda IV.<\/p>\n

U drugom tomu<\/strong> \u010celebije pi\u0161e istoriju imperije od Osmana I do Bajazita drugog i opisuje svoje putovanje od Carigrada do Burse, \u0161to je i bilo njegovo prvo putovanje.<\/p>\n

Tre\u0107i tom<\/strong> dela posve\u0107en je opisu putovanja od Uskudara do Damaska ali i opisu evripskog dela Turske koji obuhvata i danas dragocen opis Sofije u to vreme.<\/p>\n

U \u010detvrtom tomu<\/strong> opisuju se kurdska plemena i delovi Persije kao i putovanje do Vana, Bagdada i drugih gradova drevne Mesopotamije.<\/p>\n

U petom tomu<\/strong> nailazimo na nama naro\u010dito intetresantne podatke. Najpre se daje opis putovanja po isto\u010dnim provincijama a zatim e prelazi na oblasti Balkana. \u010celebija pi\u0161e o svojim putovanjima na kra\u0107im destinacijama po Srbiji i Bosni i posebnu pa\u0161nju pridaje opisu Beograda. Pi\u0161e o putovanju iz Velikog Varadina u Bosnu, iz Sarajeva u Livno, od Zadra do Koru\u0161ke, Slavonije i Mure, od Kupre\u0161kog polja do Splita i \u0160ibenika, Iz Bosanskog ejaleta u Banja Luku i tako dalje.<\/p>\n

I \u0161esti tom<\/strong> \u010celebijinih putopisa posve\u0107en je putovanjima po Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Ma\u0111arsokoj, Albaniji i Bugarskoj. \u010celebija opisuje sva svoja putovanja u periodu kada je provodio vreme na relaciji Balkan \u2013 Carigrad. Opisuje se putovanje iz Beograda u Albaniju, iz Dubrovnika u Carigrad, iz Bile\u0107e do Kotora i Perasta i jo\u0161 mnogo kra\u0107ih i du\u017eih \u0161irom balkanskih zemalja.<\/p>\n

U sedmom tomu<\/strong> najvi\u0161e se pi\u0161e o putovanjima po Sloveniji, Austriji, Ma\u0111arskoj ali i do Krima. \u010cesto se Beograd javlja kao polazna ta\u010dka putovanja.<\/p>\n

U osmom tomu<\/strong> \u010celebija opisuje putovanja po Gr\u010dkoj i Albaniji a posebnu pa\u017enju pridaje opisu Ohridskog sand\u017eaka i putovanju od Ohrida do Carigrada.<\/p>\n

U devetom i desetom tomu<\/strong> \u010celebija opisuje neka od svojih poznih putovanja. Deveti tom daje opis hodo\u010da\u0161\u0107a u Meku uz opis Meke, Medine i Arabije uop\u0161teno. Deseti tom posve\u0107en je Sudanu, Abisiniji i Egiptu, gde je \u010celebija i zavr\u0161io svoj \u017eivot izbegavaju\u0107i povratak u Carigrad u kom mu politi\u010dke prilike nisu odgovarale.<\/p>\n

Put Evlije \u010celebije<\/h2>\n

\u201ePut Evlije \u010celebije\u201c prelazi preko nekih od najatraktivnijih delova Turske, zalazi u sela koja su udaljena od puteva i buke automobila, ali i u gradove velike istorijske va\u017enosti koji se nalaze u delovima Turske gde je Otomansko carstvo ro\u0111eno. Sa kozijih staza prelazi se na poplo\u010dane otomanske i rimske puteve. Put po terenu koji se mora nazvati te\u0161kim traje 25 dana i obuhvata 650 kilometara jahanja i hodanja.<\/strong> Idealan na\u010din da se oseti duh minulih vremena i oda po\u010dast velikom putopiscu i \u201eprijatelju ljudskog roda\u201c.<\/p>\n

Sve u svemu, evlija \u010celebija spada u red retkih istorijskih li\u010dnosti koje ne mogu biti svojatane u nacionalnim okvirima. Njegov duh je bio kosmopolitski i shodno tome i njegovo delo je kulturno blago \u010dove\u010danstva.<\/strong> Obrazovan u elitnim \u0161kolama jednog od najnaprednijih gradova svog vremena \u010celebija je na pojave oko sebe ipak gledao sa ljubavlju, bez nadmenosti uenjaka koji prezire prost svet.<\/p>\n

Stoga su zapisi koje je ostavio za sobom tako dragoceni jer su pisani nepristrasnom rukom posmatra\u010da otvorenog uma. Me\u0111u njima je mnogo prostora posve\u0107eno i na\u0161im krajevima a o tome kako je Evlija \u010celebija do\u017eiveo srpske gradove i ljude sa ovih prostora mo\u0107i \u0107ete da \u010ditate uskoro na na\u0161em portalu.<\/p>\n

Napisao, Du\u0161an Stojanovi\u0107<\/strong><\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nemali broj puta ime Evlije \u010celebije se javlja kao najpouzdaniji, ako ne i jedini, izvor informacija o \u017eivotu Srba tokom sedamnaestog veka. Njegov zna\u010daj kao istorijske li\u010dnosti, ipak, prevazilazi okvire izu\u010davanja srpske istorije i se\u017ee mnogo dalje \u2013 najve\u0107i putopisac svog vremena, neumorni putnik nikada sit novih znanja i pustolov \u017eeljan nepoznatih avantura \u2013 tako<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9906,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[29],"class_list":["post-4156","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-putovanje-iz-snova","tag-unesco"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4156","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4156"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4156\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9906"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4156"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4156"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4156"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}

Turisti\u010dka ponuda Turske<\/strong><\/a> danas podrazumeva i \u201ePut Evlije \u010celebije<\/strong>\u201c, putovanje na le\u0111ima konja koje kombinuje istoriju i geografiju, znamenitosti i prirodne lepote, avanturu i opu\u0161tanje. Ova atrakcija prvi put je izneta na svetlost dana kada je 2011. UNESCO<\/strong><\/a> posvetio tu godinu Evliji \u010celebiji dodeliv\u0161i mu titulu \u201e\u010doveka godine\u201c(400 godina od ro\u0111enja). Put po\u010dinje od mesta Evlijinog ro\u0111enja i prati rutu njegovog hodola\u0161\u0107a u Meku, poduzetog 1671.godine.<\/p>\n