{"id":4098,"date":"2014-09-16T15:29:32","date_gmt":"2014-09-16T15:29:32","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=4098"},"modified":"2014-09-16T15:29:32","modified_gmt":"2014-09-16T15:29:32","slug":"lepenski-vir","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/lepenski-vir\/","title":{"rendered":"Lepenski Vir u deset ta\u010daka"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Du\u0161an Stojanovi\u0107<\/strong><\/a>, copywriter u\u00a0SEOexpert.rs<\/a>.<\/strong><\/p>\n

Iako je oduvek tu, poznajemo je relativno kratko. Iako je bogata, o njoj znamo premalo. Re\u010d je o jednoj od najstarijih civilizacija u Evropi<\/strong>. Njeno otkri\u0107e bilo je doga\u0111aj od svetskog zna\u010daja, a upoznavanje sa njom novi na\u010din da se zapitamo ko smo, odakle dolazimo i kuda bi valjalo da se uputimo.<\/p>\n

Poku\u0161a\u0107emo da u deset ta\u010daka do\u010daramo pri\u010du o Lepenskom Viru, njegovim stanovnicima kromanjoncima<\/strong>, pe\u0107inskim ljudima koji su iza\u0161li na vode Dunava, na njegove rukavce i terase onda kada je klima postala osetno toplija i reka definisala svoj tok, pre oko 9 hiljada godina. Upozna\u0107emo se sa njihovom religiozno\u0161\u0107u, umetno\u0161\u0107u, svakodnevnim \u017eivotom i obi\u010dajima sahranjivanja koji su pomalo bizarni, ali sasvim logi\u010dni u datoj perspektivi.<\/p>\n

#1 Otkri\u0107e nove civilizacije<\/strong><\/h1>\n

Sasvim zapanjuju\u0107e danas zvu\u010di \u010dinjenica da sve do 1965. godine niko na svetu nije znao za postojanje civilizacije Lepenskog Vira. Najzaslu\u017eniji za njeno otkri\u0107e je najpoznatiji srpski i jugoslovenski arheolog,\u00a0 profesor, akademik i pisac, dr Dragoslav Srejovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Tokom iskopavanja izme\u0111u 1965. i 1970. godine otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 stambenih i sakralnih objekata. Kultura Lepenskog Vira rasprostire se du\u017e \u0110erdapa<\/strong><\/a> na slede\u0107im lokalitetima: Lepenski Vir, Vlasac, Razvrata, Ikoana, Hjadu\u010dka vodenica, Alibeg, Padina. Ova kultura zahvatala je i oblast Transilvanije<\/strong> (dana\u0161nja Rumunija) pa se tri lokaliteta nalaze iza \u201eGvozdenih vrata\u201c. U pitanju su: Ostrovul Bokolui, Skela Klodovei i Ostrovul Korbului.<\/p>\n

1965. po\u010delo je iskopavanje malog naselja iz epohe mla\u0111eg kamenog doba. Dve godine kasnije prona\u0111ene su \u010duvene mezolitske skulpture \u0161to je postao doga\u0111aj od svetskog zna\u010daja<\/strong>. Godine 1971. zavr\u0161ena su iskopavanja, a nalazi\u0161te je izme\u0161teno trideset metara navi\u0161e zbog izgradnje hidroelektrane kako ne bi bilo potopljeno. Ovo izme\u0161tanje, od strane stru\u010dnjaka, smatra se pravim arheolo\u0161kim genocidom koji se nije smeo dopustiti.<\/p>\n

#2 Kultura od svetskog zna\u010daja<\/h2>\n

\u010cinjenica je da je do 1965. velom tajne bila prekrivena jedna od najza\u010dajnijih civilizacija na evropskom, pa i svetskom tlu. Otkrivena je na prostoru dana\u0161nje Srbije<\/strong><\/a>, srednjeg i donjeg Podunavlja, u sredi\u0161tu \u0110erdapa. Kako je ovo podru\u010dje bilo dobro povezano sa oblastima srednje i jugoisto\u010dne Erope Lepenski Vir je deo praistorije \u010ditavog ovog dela sveta<\/strong>. Ve\u0107 u \u0161estom milenijumu pre nove ere ovde se nalazilo trajno naselje lovaca i sakuplja\u010da hrane, verski i umetni\u010dki centar od ogromnog zna\u010daja za sagledavanje ljudske vrste, kulture i civilizacije.<\/p>\n

Gledano sa strane umetnosti i religije ova kultura pripada paleolitskoj epohi<\/strong>. Tragovi ekonomike ukazuju na period mezolitske kulture. Rekonstrukcijom naselja dolazi se do zaklju\u010dka da ona pripadaju mla\u0111oj, neolitskoj kulturi.<\/p>\n

Kulturu Lepenskog Vira stvorili su potomci evropske populacije iz kamenog doba, antropolo\u0161kog tipa Brno-psedmost<\/strong>. To su bili visoki ljudi, \u0161irokog lica i robusne gra\u0111e. Smatra se da su ovi ljudi \u017eiveli u pe\u0107inama na \u0110erdapu od 20.000-e godine pre nove ere i da su iz njih iza\u0161li tek kad je klima postala osetno toplija, oko 7000-e godine<\/strong>.<\/p>\n

Ovu kulturu karakteri\u0161e izolovanost i mali prostor obradivih povr\u0161ina, te dominantna upu\u0107enost na vodu Dunava. Smatra se da je najstarije naselje nastanjivalo svega nekoliko porodica i da su zbog te\u0161kih uslova za \u017eivot u tom dru\u0161tvu vladali strogo ravnopravni odnosi solidarnosti i zajedni\u010dkog rada koji je odbacivao svaki autoritet pojedinca. Uve\u0107anje broja stanovnika uzrokovalo je nastanak ure\u0111enja i stvaranje civilizacije Lepenskog Vira jer je to bio jedini na\u010din za opstanak u situaciji ograni\u010denih prirodnih resursa.<\/p>\n

#3\u00a0Faze, po\u010detak i kraj civilizacije Lepenskog Vira<\/b><\/h2>\n

Civilizacija Lepenskog Vira deli se u nekoliko faza.<\/p>\n

    \n
  • Proto Lepenski Vir (pripada ranom mezolitu)<\/li>\n
  • Lepenski Vir I (pripada poznom mezolitu)<\/li>\n
  • Lepenski Vir II (pripada poznom mezolitu, tako\u0111e)<\/li>\n
  • Lepenski Vir III, a i b (pripada starijem neolitu)<\/li>\n<\/ul>\n

    U prve tri faze zajednice su bile lova\u010dko sakuplja\u010dke. U \u010detrtoj fazi javlja se zemljoradnja i sto\u010darstvo (izme\u0111u 5300. i 4500. godine). Ta 5300. godina je godina neolitske revolucije, po\u010detka boreala, faze kada nivo vode opada, reke ustaljuju svoje tokove i stvara se sloj crnice. U ovoj fazi stanovnici kulture Lepenskog Vira po\u010deli su pripitomljavati \u017eivotinje iz toplih \u0161uma srednje Evrope i baviti se sto\u010darstvom i zemljoradnjom. Ova faza pripada kulturi Star\u010deva. Oko 4500. godine kultura Lepenskog Vira se privodi kraju kada stanovni\u0161tvo napu\u0161ta prvobitna stani\u0161ta i odlazi u potragu za novim i ve\u0107im obradivim povr\u0161inama.<\/p>\n

    #4 \u017drtvovanje \u017eivotinja<\/h2>\n

    Ljudi Lepenskog Vira imali su obi\u010daj da pored pokojnika postave lobanju gove\u010deta<\/strong>, lobanju srne i rogove jelena. Veza ime\u0111u pokojnika i jelena uspostavljena je usled \u010dinjenice da jeleni krstare \u0161umama oko Lepenskog Vira pa se tako smatraju \u010duvarima pokojnika koji su se odnosili na svoje posede i izlagali po drve\u0107u. Sami rogovi simbol su ponovnog ra\u0111anja<\/strong>, neraskidive veze izme\u0111u \u017eivota i smrti, vaskrsavanja, besmrtnosti i obnavljanja svega u prirodi. U nekim slu\u010dajevima prona\u0111en je uz pokojnika i sahranjeni pas kao njegov verni pratilac i na drugom svetu.<\/p>\n

    #5 Gra\u0111enje stanova<\/h2>\n

    Stanovni\u0161tvo koje je naselilo oblasti oko Dunava bilo je naviknuto na pe\u0107inska \u017eivotna stani\u0161ta pa se to odrazilo i na gradnju novih stambenih objekata. Sva stani\u0161ta imala su osnovu u obliku kruga ili zarubljenog trougla sa krovnom konstrukcijom koja je nalegala direktno na osnovu. To pokazuje da su ta \u017eivotna stani\u0161ta bila \u0161atorskog izgleda \u0161to je posledica rekonstrukcije pe\u0107inskog \u017eivotnog prostora.<\/p>\n

    \"Arhitektura
    Arhitektura naselja<\/figcaption><\/figure>\n

    Svi delovi enterijera kao \u0161to su kameni stolovi, ognji\u0161te i skulpture sliveni su u \u010dvrstu masu crvenog kre\u010dnjaka od kojeg je izra\u0111en pod. Ognji\u0161te se nalazi na preseku simetrala trougla koji je osnova ku\u0107e, pa mo\u017eemo govoriti i o strogom matemati\u010dkom principu gradnje koji ima i sna\u017ean simboli\u010dki potencijal.<\/p>\n

    U gra\u0111enju stanova stanovnika civilizacije Lepenskog Vira prime\u0107ujemo uvek isti \u0161ablon koji se smatra kosmogonijskim principom. Naime, u\u010destala je jedna slika do koje se uporno dr\u017ei u svim objektima. U pravcu istok\u2013zapad postavljaju se ognji\u0161te, kamen \u017ertvenik<\/strong> i nefigurativne skulpture, a u pravcu sever-jug postavljaju se pokojnici i obra\u0111eni obluci. Ovaj raspored odraz je podele sveta u kosmogoniji.<\/p>\n

    Ognji\u0161tu se daje centralno mesto, ono ima pravougaonu konstrukciju okru\u017eenu \u201estolovima\u201c i sama \u010dinjenica da se nalazi na istoku sugeri\u0161e na vezu izme\u0111u vatre doma\u0107eg ognji\u0161ta i sunca kao i na, mo\u017eda nesvesni, uvid u kretanje Zemlje oko Sunca. Na to upu\u0107uje i loptasti oblutak koji je postavljen u podu na sred prostorije koji je mo\u017eda predstavljao solarni simbol.<\/p>\n

    #6 Religija stanovnika Lepenskog Vira<\/h2>\n

    Religijska verovanja stanovnika ove drevne civilizacije skrivena su u njihovoj arhitekturi i umetnosti, kao i u obredima, pa se iz njih moraju i rekonstruisati. Ipak, mora se re\u0107i da su u pitanju mahom nepoznati oblici religioznosti u koje se ne mo\u017ee ste\u0107i kona\u010dni uvid. Na osnovu istra\u017eivanja i poznavanja drugih drevnih civilizacija do\u0161lo se do zaklju\u010dka da je u civilizaciji Lepenskog Vira izuzetno bitan bio kult ognji\u0161ta i vatre<\/strong>, zatim kult predaka<\/strong> i, veoma verovatno, kult Sunca<\/strong>.<\/p>\n

    \"Treskavac,
    Planina Treskavac sa rumunske strana, orjentacije ka ovoj planini imala je va\u017enju religijsku konotaciju<\/figcaption><\/figure>\n

    Dragoslav Srejovi\u0107 protuma\u010dio je smisao postavljanja oblutka u konstrukciju ku\u0107e kao simboli\u010dno uno\u0161enje dva osnovna elementa prirode u dom: kamena i vode, preko oblutka koji je kamen oblikovan dejstvom vode. Osim usmerenosti na Sunce, stanovnici Lepenskog Vira bili su upu\u0107eni pre svega na vodu Dunava i na stenovite, kamene obale oko njega, pa su tako i te elemente smatrali svetima.<\/p>\n

    Za stanovnike Lepenskog Vira zapad je strana smrti, a ukrasi koji pokrivaju donje delove \u017ertvenika skriveni su iz razloga \u0161to se odnose na ne\u0161to \u0161to le\u017ei ispod tla, na svet mrtvih i pono\u0107no sunce koje obasjava njihov svet. Veza sa tim svetom ostvaruje se kroz trouglaste ukrasne konstrukcije\u00a0 koje se raspore\u0111uju uz ognji\u0161te. Veruje se da je svaki trougao predstavljao zamenu za jednog pretka i jedan grob. Trougao je i \u0161ematizovana predstava ku\u0107e pa mo\u017ee upu\u0107ivati i na izgled boravi\u0161ta mrtvih.<\/p>\n

    #7 Umetnost Lepenskog Vira<\/h2>\n

    Kada govorimo o umetni\u010dkom stvaranju stanovnika civilizacije sa \u0110erdapa, onda, pre svega, govorimo o umetnosti obra\u0111ivanja oblutaka<\/strong>, dakle o skulpturalnom stvarala\u0161tvu.<\/p>\n

    Skulptura Lepenskog Vira nastaje oko 5400. godine p.n.e. Te skulpture su sastavni i neizostavni delovi ku\u0107a, svetili\u0161ta, ognji\u0161ta i izra\u0111ene su od oblutaka. Stanovnici Lepenskog Vira verovali su u veliku magijsku i religijsku mo\u0107 oblutaka koja svoj pandan ima u veri drevnih Kineza i Egip\u0107ana u mo\u0107i skrivene u kamenu<\/strong>.<\/p>\n

    [php snippet=1]<\/p>\n

    Oblutak je za Lepence bio feti\u0161, totem, magijski pupak sveta. Interesantno, nije svaki oblutak imao takav status, ve\u0107 samo oni sa posebnih mesta i naro\u010dite gra\u0111e. Bili su to obluci od krupnozrnog pe\u0161\u010dara, \u017eu\u0107kaste boje i\u00a0 veliki povr\u0161inom, koji se nisu mogli na\u0107i kraj obale reke, ve\u0107 u planinskom delu, na izvoru Boljetinske reke.<\/p>\n

    Oblutak se pretvarao u skulpturu tehnikom iskucavanja i klesanjem u plitkom reljefu, poput dvroreza. U svetili\u0161tu su ugra\u0111ivana po dva obra\u0111ena oblutka, skulptura i \u017ertvenik. Stilski, skulpture se dele u tri grupe: 1) naturalisti\u010dke<\/strong>, u kojima dominira figura, 2) formalisti\u010dke<\/strong>, apstraktne forme, arabeske i 3) anikoni\u010dne forme<\/strong>, neobra\u0111eni oblutak koji svojim prirodnim oblikom ve\u0107 podse\u0107a na neki objekat. Ugra\u0111uju se u pod, naj\u010de\u0161\u0107e odmah ispod \u017ertvenika kao najsvetijeg dela ku\u0107e.<\/p>\n

    Sve ove skulpture su izvorne i originalne. Po Dragoslavu Srejovi\u0107u, umetnici iz Lepenskog Vira su prvi u istoriji prikazali ljudsku glavu u prirodnoj ili natprirodnoj veli\u010dini<\/strong>, i to u tvrdom materijalu. Njihova dela su najstarije monumentalne skulpture od kamena, sli\u010dne onim koje \u0107e nastati mnogo kasnije u civilizacijama Mesopotamije i Egipta.<\/p>\n

    Na skulpturama se prikazuje celo ljudsko telo ali je samo glava stilizovana. Veruje se da te skulpture predstavljaju ribolika bo\u017eanstva, onako kako ih je zami\u0161ljao prastanovnik ovog prostora usled svoje egzistencijalne usmerenosti na ribolov. Dominiraju krupne o\u010di kao kod ribe na koju su stanovnici bili najupu\u0107eniji u ishrani, zatim obrve i velika usta<\/strong>. Akcentovanje pojedinih crta lica uspostavlja vezu izme\u0111u naturalisti\u010dkog i ekspresionisti\u010dkog stila. Od \u017eivotinja, na skulpturama se mogu sresti ribe i jeleni.<\/p>\n

    #8 Naselja i alati<\/h2>\n

    Civilizacija Lepenskog Vira gradila je svoja naselja na dunavskim terasama, u radijusu od deset kilometara. Dok su sami stambeno objekti u obliku kru\u017enog ise\u010dka, elipse ili trougla zaobljenih uglova, naselja su u obliku potkovice. Orijentisana su ka reci i podeljena u dva krila a u sredini se nalazi trg. Jedno krilo je usmereno uz, a drugo niz vodu. Prostor izme\u0111u njih ispresecan je stazama i rampama. Naselja su mogla biti stalnog i sezonskog karaktera.<\/p>\n

    \"Kultura
    Teritorija na kojoj se prostirala “kultura lepenskog vira”<\/figcaption><\/figure>\n

    Svoje alate i oru\u017eje stanovnici Lepenskog Vira pravili su od kamena i rogova jelena, kasnije i od sileksa, kvarca i silikatne stene. Prona\u0111eno je puno iveraka, struga\u010da i strugalica, reza\u010da, ubvada\u010da, svrdla. Napomenimo da ova civilizacije svoje oru\u017eje razvijala je za lov, a ne za rat.<\/p>\n

    #9 Sahranjivanje<\/h2>\n

    Sasvim neobi\u010dne za savremene pojmove stanovnici Lepenskog Vira imali su svoje rituale prilikom sahranjivanja<\/strong> koji izazivaju \u010du\u0111enje i nevericu posmatrani iz dana\u0161nje perspektive.<\/p>\n

    Mrtvi su sahranjivani u okviru naselja, ali sve u vezi obreda odnosi se samo na zna\u010dajnije \u010dlanove zajednice, dok za one manje zna\u010dajne ne postoje podaci i otvoreno je pitanje \u0161ta se sa njima de\u0161avalo nakon smrti. Rituali sahranjivanja bili su slo\u017eeni.<\/p>\n

    Naj\u010de\u0161\u0107i oblik je bila inhumacija i trajala je tokom celog postojanja kulture<\/strong>. Pokojnici su polagani u le\u017ee\u0107em polo\u017eaju, sa rukama na trbuhu, u plitka udubljenja, retko od kamena. Nekada su polagani i u sede\u0107em polo\u017eaju a u nekim fazama i u embrionalnom. Ti grobovi su bili orijentisani u zavisnosti od polo\u017eanja stani\u0161ta. U starijoj etapi pokojnici su se inhumirali na otvorenom, oko stani\u0161ta, a u mla\u0111oj oko ognji\u0161ta. U svetili\u0161tima se pokojnikovo telo nalazi izme\u0111i \u017ertvenika i skulpture.<\/p>\n

    Drugi oblik je ekskarnacija<\/strong>. To je vid sekundarnog, a ponekad i parcijalnog sahranjivanja. Tela su izlagana na drve\u0107u, u \u0161umi, da bih ih ptice i insekti \u0161to pre oglodali, i tek nakon odre\u0111enog vremena kosturi su preno\u0161eni u svetili\u0161ta. U slu\u010daju parcijalnog sahranjivanja, u grob su polagani lobanja i donja vilica, tek kasnije i duge kosti. Neke lobanje prona\u0111ene su u kov\u010dezima od kre\u010dnja\u010dkih plo\u010da. Uz pokojnike nije \u010desto i\u0161ao nakit. Nekada su sahranjivani sa alatkama od roga, kostiju ili zuba divljih svinja, lobanjama jelena, divljeg gove\u010deta. Telima i lobanjama \u017eena i dece nije pridavan zna\u010daj pa se one nisu sahranjivale. Isklju\u010deno je da su pokojnici sahranjivani izvan naselja jer zemlje oko naselja Lepenskog Vira jednostavno nije ni bilo a veruje se da tela nisu bacana ni u reku.<\/p>\n