{"id":3785,"date":"2014-06-01T18:30:44","date_gmt":"2014-06-01T18:30:44","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=3785"},"modified":"2014-06-01T18:30:44","modified_gmt":"2014-06-01T18:30:44","slug":"vizantija-i-njena-knjizevnost-umetnost-i-muzika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/vizantija-i-njena-knjizevnost-umetnost-i-muzika\/","title":{"rendered":"Vizantija i njena knji\u017eevnost, umetnost i muzika"},"content":{"rendered":"
\"Mapa
Mapa Vizantije<\/figcaption><\/figure>\n

Vizantija je najdu\u017ee bivstvuju\u0107ia imperija sveta. Za\u010detnica je savremenog finansijski sistema, diplomatije, me\u0111unarodne trgovine, moderne pravne dr\u017eave. Prvi sistemi modernog \u0161kolstva nastali su u Vizantiji. Prvi Univerzitet se pojavio u V veku na njenoj teritoriji.<\/p>\n

Sa privredom te\u0161kom oko sto tona zlata ubedljivo je dominirala nad Starim kontinentom. Tada\u0161nje dr\u017eavice Evrope jedva su imale proizvodnju u vrednosti najvi\u0161e dve tone zlata.<\/p>\n

Vizantija je postojala 1123 godine<\/strong>. Pore\u0111enja radi, Rim je pao za osam vekova nakon osvajanja, Osmansko carstvo se raspalo posle pet vekova, najdu\u017ea kineska dinastija Cin je vladala jedva 300 godinao, ruska imperija je istrajala dva veka, britanska 150, a austro ugarska jedva 100 godina. Pogledajte mapu i zaklju\u010dite gde se nalazi najbolji geografski polo\u017eaj na svetu.<\/p>\n

Remek dela vizantijskog gra\u0111evinarstva i arheologije su i dan danas izazov ne samo za struku ve\u0107 su i dalje obavijena najiskrenijim ose\u0107anjima divljenja. Podsetimo vas na grandioznu Aja Sofiju<\/strong><\/a> i njenu unuverzumsku vrednost.<\/p>\n

U ovoj pri\u010di izne\u0107emo neke znamenitosti vizantijske knji\u017eevnosti, umetnosti i muzike<\/strong>.<\/p>\n

Vizantijska knji\u017eevnost<\/h2>\n

Vizantijska pisana re\u010d razvila se prete\u017eno pod uticajem anti\u010dkog helenskog nasle\u0111a, ali njene pojedine forme pokazuju velike me\u0111usobne razlike. Profana knji\u017eevnost<\/strong> naro\u010dito je negovala istorijsku prozu (sa velikom neplodnom pauzom u VII i VIII veku), bave\u0107i se bilo savremenom istorijom po ugledu na odgovaraju\u0107a dela anti\u010dke pragmati\u010dke istoriografije (istori\u010dari) ili obra\u0111uju\u0107i \u010ditavu\u00a0 \u201esvetsku\u201c istoriju gomilanjem pojedina\u010dno datiranih vesti u popularnom duhu<\/strong> (hroni\u010dari).<\/p>\n

Na ovim delima zasniva se ne samo op\u0161ta rekonstrukcija vizantijske istorije, nego u velikoj meri i susednih, naro\u010dito slovenskih zemalja. Svetovna poezija, negovana u anti\u010dkoj formi, iako u novoj metrici, manje je zna\u010dajna, a ispoljava se naro\u010dito u istorijskoj epici, stihovanom romanu i epigramima (najplodniji i najpopularniji pisac je Teodor Prodrom, XII vek). Vizantijska u\u010dena proza sadr\u017ei veoma malo pravih filozofskih dela (Mihailo Psel, XII vek, i Georgije Gemist-Pliton, XV vek), zbog toga \u0161to je teolo\u0161ka misao u najve\u0107oj meri apsorbovala izrazitu sklonost Vizantinaca prema intelektualnoj spekulaciji<\/strong>.<\/p>\n

S druge strane, veliki deo proze \u010dine sastavi izvanredno plodne retorike i epistolografije, koja sa vi\u0161e ili manje uspeha poku\u0161ava da sledi anti\u010dke uzore, ali za stvarno o\u010duvanje anti\u010dkog nasle\u0111a naro\u010dito su zna\u010dajni pisci koje svrstavamo u grupu takozvanih polihistora<\/strong> i enciklopedista<\/strong>. Njihova dela su rezultat velike erudicije, a cilj im je sistematizovanje postoje\u0107ih znanja, \u0161to je u ve\u0107ini nau\u010dnih disciplina podrazumevalo znanje nasle\u0111eno iz anti\u010dkih pisaca, \u010desto izlo\u017eeno u vidu traktata posve\u0107enog jednoj tematskoj celini<\/strong>. Ovakva vrsta pisanja naro\u010dito je i organizovano negovana na dvoru Konstantina VII Porfirogenita (913-959).<\/p>\n

Hri\u0161\u0107anska knji\u017eevnost<\/h2>\n

Hri\u0161\u0107anska knji\u017eevnost u u\u017eem smislu dala je mo\u017eda najbolja dela u crkvenom pesni\u0161tvu, \u010disto vizantijskoj tvorevini, koje je u potpunosti pesni\u0161tvo ritma i akcenta, razvijeno prevazila\u017eenjem anti\u010dkih jezi\u010dkih i knji\u017eevnih uzora (najve\u0107i pesnik je Roman Melod<\/strong><\/em>, VI vek, pisac himni, zatim Jovan Damaskin, VIII vek, dok od IX veka po\u010dinje lagano opadanje). Veoma zna\u010dajna je i teolo\u0161ka knji\u017eevnost zbog dominantnog mesta teologije u misaonom svetu Vizantinaca (Atanasije Aleksandrijski,<\/strong>\u00a0\u201enau\u010dnici\u201c: Jovan Zlatousti<\/strong>, Kirilo Aleksandrijski<\/strong>, Maksim Ispovednik<\/strong>, Jovan Damaskin<\/strong>, Fotije<\/strong>; \u201emisti\u010dari\u201c: Jovan Lestvi\u010dnik<\/strong>, Simeon Novi Teolog<\/strong> i drugi).<\/p>\n

[php snippet=2]<\/p>\n

Prelaz izme\u0111u istorijske i religiozne knji\u017eevnosti \u010dine hagiografije<\/strong><\/span> koje se \u010desto smatraju, u knji\u017eevnom pogledu, najboljom hri\u0161\u0107anskom prozom. Svi ovi knji\u017eevni rodovi su, u ve\u0107oj ili manjoj meri, sna\u017eno uticali na srpsku srednjovekovnu knji\u017eevnost. Odvojena od \u201eu\u010denih\u201c spisateljskih formi \u017eivela je, uglavnom po\u010dev tek od XI veka, gr\u010dka narodna knji\u017eevnost na govornom jeziku (ljubavna, crkvena, legendarno-epska, alegorijska poezija, poetski roman i td.), koja \u010desto prera\u0111uje orijentalne motive.<\/p>\n

\"Srednji<\/a>
Srednji vizantijski period<\/figcaption><\/figure>\n

Muzej Vizantijske kulture u Solunu mo\u017eda je najbolji izlo\u017ebeni prostor u kojem mo\u017eete do\u017eiveti ovu imperiju.<\/p>\n

Umetnost Vizantije<\/h2>\n

Umetnost Vizantijskog carstva obuhvata period od kraja IV do sredine XV veka<\/strong>. Uticaj joj daleko prelazi dr\u017eavne granice i prostire se na podru\u010dja Mediterana i ve\u0107ine slovenskih dr\u017eava.<\/p>\n

\"Entertijer
Entertijer Aje Sofije danas<\/figcaption><\/figure>\n

Mada ima o\u010duvanih umetni\u010dkih dela i profanog karaktera, smatra se da je prete\u017eno slu\u017eila za potrebe crkve i verskog kulta. Od najranijih kulturnih zdanja \u010deste su bazilike, koje u VI veku dobijaju i kupolu; najlep\u0161a gra\u0111evina tog tipa je crkva Svete Sofije u Carigradu<\/strong><\/a> iz prve polovine VI veka, \u010duvena zbog ogromnih dimenzija, originalnih arhitektonskih re\u0161enja i bogatstva unutra\u0161njih ukrasa.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Rotunda,
Rotunda, Solun<\/figcaption><\/figure>\n

Mozaici VI veka, koje najbolje reprezentuju dekoracije u solunskoj rotondi Svetog \u0110or\u0111a<\/strong><\/a> i ravenskim crkvama Sveti Vital<\/strong> i Sveti Apolinar Nuovo<\/strong>, imaju helenisti\u010dka obele\u017eja, ali se zapa\u017eaju i isto\u010dnja\u010dki elementi. U rasko\u0161no ukra\u0161enim rukopisima justinijanske epohe \u017eiv je duh antike, a to se zapa\u017ea i na delima u slonovoj kosti: konzularni diptisi, Maksimilijanova stolica iz Ravene. Iza stagnacije u VII veku izazvane ratovima, tokom VIII i IX veka pod ikonoklastima se neguje umetnost svetovnog sadr\u017eaja s helenisti\u010dkom i isto\u010dnja\u010dkom dekorativnom ornamentikom<\/strong>.<\/p>\n

Pun procvat pada u vreme makedonske i komninske dinastije izme\u0111u X i XII veka<\/strong>, kad se formira tip crkvene gra\u0111evine upisanog krsta s kupolom; on se kasnije nije menjao, nego samo usavr\u0161avao. Zidno slikarstvo tokom X, XI i XII veka, kad se iknografks re\u0161enja ustaljuju, prete\u017eno karakteri\u0161u puna spiritualizacija, monumentalni oblici i prevlast linije: Nea Moni na Hiosu XI vek, Sveta Sofija u Kijevu sredina XI veka, Nerezi kod Skoplja 1164.<\/p>\n

Tada nastaju i tipi\u010dne vizantijske ikone sa strogim i produhovljenim likovima (Bogorodica Vladimirska XII vek.). Minijaturno slikarstvo dosti\u017ee vrhunac i brojem ukra\u0161enih rukopisa i umetni\u010dkim kvalitetima: Menologij Vasilija II, Homilije JakovaKokinovafosa XII vek. Period vladavine Makedonaca i Komnina predstavlja i zlatno doba primenjene umetnosti: dela u slonova\u010di<\/strong> (bogato ukra\u0161eni kov\u010de\u017ei\u0107i), emajlu<\/strong>\u00a0(Pala d,Oro iz Svetog Marka u Veneciji), tkanine<\/strong> (tzv.pla\u0161t Karla Velikog iz Meca) ostaju neprevazi\u0111ena u kasnijim vremenima.<\/p>\n

Ugled vizantijske umetnosti toga doba ogleda se u ekspanzivnosti njenog uticaja, npr. na Siciliju, Veneciju, Srbiju, Bugarsku, Rusiju. Dok centralne oblasti kulture do\u017eivljavaju krizu u XIII veku zbog krsta\u0161kih osvajanja, umetni\u010dka aktivnost cveta na periferiji vizantijske umetni\u010dke sfere, posebno u Srbiji; veliki ansambli monumentalnih fresaka u Mile\u0161evi<\/strong><\/a>, Bojani, Sopo\u0107anima<\/strong><\/a>, plemenitih formi i istaknute svetovnosti, spadaju u najve\u0107a dostignu\u0107a evropske umetnosti toga doba.<\/p>\n

Krajem XIII veka nastaje i traje do pada Carigrada poslednji preporod vizantijske umetnosti pod Paleolozima, koji po\u010diva na obnovi helenisti\u010dkih tradicija. U zidno slikrstvo i ikonopis uvode se nove teme, \u010desto komplikovanog teolo\u0161kog sadr\u017eaja, \u017eivopisni detalji, a u stilskom pogledu perovla\u0111uje akademska forma. U poslednjoj deceniji pre propasti Vizantije, glavni umetni\u010dki centri bili su Mistra na Peloponezu<\/strong> i moravska Srbija<\/strong>. Gotovo tri veka po padu Carigrada, umetni\u010dki oblici is\u010dezlog carstva negovani su u plodnim slikarskim radionicama na gr\u010dkim ostrvima, u Veneciji, Srbiji, Bugarskoj, Rusiji, i svedo\u010dili su o \u017eilavosti i snazi vizantijskih umetni\u010dkih tradicija.<\/p>\n

Muzika Vizantije<\/h2>\n

U vizantijskoj muzici gr\u010dko-rimske tradicije sjedinile su se sa orijentalnim<\/strong>, posebno sa jevrejskim i sirijskim uticajima. Postoje neumski zapisi crkvenih melodija. Psalomodija<\/strong> se zasnivala na mirnom, jednoli\u010dnom \u010ditanju crkvenog teksta, koje je u sredini fraze dobijalo glasovnu i intonativnu poentu, da bi potom nastali smirenje i pad. Razvijenije melodije obuhvatale su 2-3 tona na jedan slog, a bilo je i napeva potencirane emocionalnosti ukra\u0161enih bogatom melizmatikom. Ison<\/strong><\/em>, vrsta vi\u0161eglasja, podrazumevao je razvijanje melodije nad dr\u017eanim tonom na jednom vokalu. U sve\u010danom ceremonijalu kori\u0161\u0107eni su horovi podeljeni u dve grupe<\/strong> koji su imali dva domestika (u\u010ditelja pojanja, dirigenta).<\/p>\n