Venecija je jedna od najja\u010dih asocijacija za Italiju.<\/p>\n
Slike Venecije i njenih jedinstvenih gondola su vekovima kori\u0161\u0107enje u brendiranju ovog verovatno\u00a0najprivla\u010dnijeg objekata evropskog, ali i svetskog turizma.<\/p>\n
\u010cudna je lepota ovog grada na moru. Voze\u0107i se Kanalom Grande<\/strong>, \u0161etaju\u0107i po Trgu sv. Marka dobija se utisak kao da su bogati gra\u0111ani Venecije vajali ove kulise od mramora i kamena da bismo danas mogli u\u017eivati u njihovom ukusu i radovati se njihovom delu.<\/p>\n Sve je ble\u0161tavo, rasko\u0161no i raspevano<\/strong>.<\/p>\n Ovakva Venecija na prvi pogled deluje kao uspavana lepotica iz Srednjeg veka<\/strong>.<\/p>\n I kad ne bi bilo prodava\u010dica koje vam bu\u010dno nude jeftinu venecijansku robu, vuku vas, gotovo mole, ljudi bi zaista na momente odlutali u nestvarne sfere daleke pro\u0161losti.<\/p>\n Treba odlutati u rani Srednji vek jer je istorija Mletaka specifi\u010dna. Jo\u0161 u V veku prepla\u0161eni stanovnici primorskih oblasti Lombardije be\u017eali su pred nasrtajima varvarskih plemena. Mnogi su se sklonili na mala pe\u0161\u010dana ostrva (lagune). Tu se nastanjuju i po\u010dinju nov \u017eivot. Bave se ribolovom, a kasnije i trgovinom. Postepeno, zahvaljuju\u0107i sre\u0107nom geografskom polo\u017eaju i za\u0161titi mo\u0107ne Vizantije<\/strong> kojoj je pripadalo zemlji\u0161te, grad se ure\u0111uje i organizuje dr\u017eavni \u017eivot.<\/p>\n U prvim vekovima svoje istorije Venecija je podanik vizantijske carevine<\/strong>, od koje se postepeno emancipuje koriste\u0107i se njenim bogatstvima za svoj privredni proboj. Knez namesnik (duks) postaje izabrani do\u017ee (na\u0161i narodi zvali su ga du\u017ed<\/strong>). Poja\u010danim politi\u010dkim i privrednim vezama sa obalnim zemljama Jadranskog mora<\/strong> grad se bogati.<\/p>\n Pomorska trgovina Venecijanaca, a ime su dobili po ilirskom plemenu Veneti, pro\u0161iruje se i prenosi i na Sredozemno more. Mle\u010di\u0107i u XII i XIII veku Jadransko more (ovo su ime dobili po ostrvo Malamoko, gde je du\u017ee vremena bilo sedi\u0161te politi\u010dke uprave Mleta\u010dke republike) ve\u0107 smatraju svojim interesima.<\/p>\n Posle nestanka hrvatske dr\u017eavne samostalnosti, ve\u0161to i surovo pokoravaju deo ovog primorja. Slovensko stanovni\u0161tvo bezdu\u0161no eksploati\u0161u. Slovenci im rade, bore se za njih, veslaju na njihovim galijama\u2026<\/p>\n Bolje ne prolazi ni siroma\u0161no stanovni\u0161tvo Venecije. Sve je stavljeno u slu\u017ebu bogatih \u2013 plutokratije. Oni su prigrabili vlast i ljubomorno je \u010duvali. Drugi im rade, gomilaju bogatstvo i zlato, a oni, uz pomo\u017e svojih \u017ebira, u\u017eivaju plodove tu\u0111eg rada.<\/p>\n U Veneciji nije bilo gra\u0111anskih ratova<\/strong>. Vera je po\u0161tovana, ali nije onako tiranski pritiskala kao u ostaloj Evropi. Gra\u0111ani vole zabave, skupove i sve\u010danosti. Grad \u2013 Republika sv. Marka \u2013 sve je bogatiji naro\u010dito u XV i XVI veku. Sve je bilo vi\u0161e onih koji mogu i deliti ta bogatstva. Poslovala je sa mnogim isto\u010dnim zemljama. U njenoj kulturnoj zaostav\u0161tini, naro\u010dito u gra\u0111evinarstvu, me\u0161aju se i ose\u0107aju razli\u010diti stilovi.<\/p>\n Ta bogatstva se izlivaju u fantasti\u010dnim palatama koje izlaze iz mra\u010dne vode kao u isto\u010dnja\u010dkim bajkama<\/strong>. A te palate i crkve pretrpane su dragocenostima svih vrsta. Potrebno je re\u0107i da to nije samo nabacamo. Svugde ima \u0161arma, harmonije i prefinjenog ukusa<\/strong>. To je rezultat jedne bogate kulture, koja je do\u0161la kao nadogradnja materijalnog blagostanja.<\/p>\n Zlatne stranice njene istorije prestaju da se pi\u0161u otkri\u0107em novih kontinenata i pomorskih puteva do tih zemalja, a zavr\u0161ne re\u010di ove Kartage Srednjeg veka pi\u0161e Napoleon hladnim Kampoformiskim mirom (1797. godine) kada je likvidirao davno onemo\u0107alu Republiku na lagunima.<\/p>\n Tokom Srednjeg veka Venecija je postala centar bogatog i raznovrsnog kulturnog rada<\/strong>. Tu se razvija i cveta venecijanska slikarska \u0161kola<\/strong>. Mleta\u010dko slikarstvo je veselije, nema asketskih, mr\u0161avih i namrgo\u0111enih lica. Naprotiv, svugde se sre\u0107u mlade \u017eene rumenih obraza<\/strong> sa zlatnom kosom. To je slikarstvo vedrog optimizma i rasko\u0161nih boja.<\/p>\n Od mnogih slavnih venecijanskih slikara da spomenemo samo najve\u0107e: Mantenja<\/strong>, \u0110ovani Belini<\/strong>, \u0110or\u0111one<\/strong>, Ticijan<\/strong>, Loto, Tintoreto<\/strong>, Veroneze<\/strong>. Poslednji izraz sjaju ove plejade dao je Tjepolo u XVIII veku.<\/p>\n U Veneciji se i \u0161tamparstvo razvija odmah po njegovom otkri\u0107u. Godine 1494. u Veneciji je iza\u0161lo prvo izdanje poznate Herodotove istorije iz V<\/strong> veka pre na\u0161e ere.<\/p>\n U Mlecima se nalazi \u00a0zna\u010dajna dr\u017eavna arhiva, koja je pravi majdan za istoriju zemalja Bliskog Istoka.<\/p>\nGde je po\u010detak i kako su nastale znamenitosti ove lepotica na vodi?<\/h2>\n