U dubljoj starosti Zemlje, Sicilija je bila vezana i sa Afrikom (sada je udaljena oko 150km).<\/p>\n
To je po veli\u010dini \u010detvrto ostrvo u Evropi<\/strong> (posle Velike Britanije, Islanda i Irske).<\/p>\n Da je Italija u svim epohama ljudskog hoda bila veliko razboji\u0161te, to najbolje svedo\u010di ova lepa zemlja sa blagom klimom, danas prili\u010dno zapu\u0161tena i hroni\u010dna briga italijanskih vlada.<\/p>\n Ovo ostrvo nije nemirno samo u svojoj utrobi, i na njemu su se razvijale potresne drame. Sicilija zaista mnogo pamti i mo\u017ee da pri\u010da. Za tlo Sicilije mo\u017eemo s pravom re\u0107i da svaka stopa evocira \u010ditavu jednu pro\u0161lost<\/strong>.<\/p>\n Za Sicilijance se mo\u017ee re\u0107i da su, naro\u010dito od XIX veka (kao i Irci) naselili \u010ditav svet, ali i sebe raselili. Ve\u0107 u I veku na\u0161e ere Sicilija je brojala 6 miliona stanovnika<\/strong> (a \u010ditava Evropa najvi\u0161e do 50 miliona). Sada Sicilija ima oko 4 miliona (a Evropa vi\u0161e od 600 miliona).<\/p>\n Plodna Sicilija nekad je u ostalu Italiju izvozila jevtino \u017eito, a sada izvozi jevtino radnu snagu.<\/p>\n Sicilija je i danas bogata \u017eitom, samo tu caruju latifundisti<\/strong> \u0161to stvara krupne privredne kontraste, a nere\u0161enom agrarnom reformom ra\u0111a i politi\u010dke probleme. Pored ostalog, Sicilija obiluje agrumima<\/strong>, vinovom lozom<\/strong>, maslinjacima, poljima pirin\u010da i pamuka. Razvijeno je sto\u010darstvo, a ribolov predstavlja jaku privrednu granu.<\/p>\n Najve\u0107i \u017eivi vulkan u Evropi je Etna na Siciliji<\/strong> (visok 3274 metra) \u010dija baza kruga ima 145 km. Najpoznatija erupcija zabele\u017eena je 1679. godine, kada je smrtonosna lava prekrila povr\u0161inu od 50 km2, a ljudskih \u017ertava bilo je oko 90 hiljada. Druga katastrofalna erupcija bila je 1908. godine. Tom prilikom je poru\u0161eno dve tre\u0107ine grada Mesine i stradalo 75 hiljada ljudi.<\/p>\n Sicilija ima dugu i dinami\u010dnu pro\u0161lost. Od gr\u010dkih naseobina do danas razvijala se dramati\u010dna, \u010desto i potresna realnost na ovom vulkanskom \u017eari\u0161tu. Sicilijom su gospodarili, ostavljaju\u0107i i svoje kulturne tragove, Karta\u017eani<\/strong>, smenili ih Rimljani. Robovlasni\u010dka era, koja je nosila patnje i trpljenje robova, rezultirala je \u010destim ustancima ovih \u201eoru\u0111a koja govore\u201c, kako su ih tretirali vlasnici. Ustanci robova, naro\u010dito u II veku pre na\u0161e ere dovodili su do osnivanja prolaznih dr\u017eava robova sa varljivim nadama u osnivanje zemlje sunca.<\/p>\n I Srednji vek za Siciliju je te\u017eak period. Ovuda su mnogi prolazili i ostajali. Smenjivala se vlast Vizantije, Arapa, Normana, Germana, Francuza i \u0160panaca da bi se najposle uklopila i trajno ostala u sastavu Italije.<\/p>\n Ova smenjivanja vladaju\u0107ih naroda ostavila su duboke o\u017eiljke na fizi\u010dkom izgledu i psihi Sicilijanaca i u njihovoj kulturnoj nadgradnji. Svi ti razli\u010diti uticaji me\u0161ali su se i uklapali daju\u0107i specifi\u010dan pe\u010dat koloritu savremene Sicilije.<\/p>\n Najtrajnije uticaje ostavile su mnoge gr\u010dke kolonije na\u010di\u010dkane du\u017e obale Sicilije i vladavina nema\u010dkog cara Fridriha II Hoen\u0161taufovca<\/strong> (XIII v.). Ova zanimljiva li\u010dnost na carskom prestolu Siciliju je uzdigla gotovo do cvetne ba\u0161te i \u017eari\u0161ta kulture. Verski indiferentan u eri katoli\u010dkog primata, (ipak je progonio \u201ejeretike\u201c gledaju\u0107i u njima socijalnu i politi\u010dku opasnost) na Siciliji okuplja prijatelje nauke sa \u010ditavog podru\u010dja Sredozemlja<\/strong>.<\/p>\n Dobro poznaje gr\u010dke i arapske pisce i \u010dita ih u originalu. Iako Nemac, pisao je italijanskim jezikom i smatraju ga jednim od osniva\u010da italijanske poezije. U jeku razvijenog feudalizma izgra\u0111uje birokratsku monarhiju. Prijateljuje sa Saracenima. On je bio, valjda, jedini hri\u0161\u0107anski vladar koji je imao pravi harem \u017eena sa evnusima<\/strong>, sasvim po orijentalnom ukusu<\/strong><\/a>. Neobi\u010dna i zanimljiva li\u010dnost koja je dala hrane srednjevekovnoj ma\u0161ti pretvorena je u legendarnu li\u010dnost.<\/p>\n Na putu do XX veka Sicilija se te\u0161ko probijala. Uvek \u0161ibana te\u0161kim bi\u010dem, povinjavala se svojoj sudbini koja je dolazila zbog podesnog geografskog polo\u017eaja i privla\u010dnih prirodnih darova. To je vladaju\u0107im donosilo bogatstvo, a ve\u0107ini Sicilijanaca crninu i bedu.<\/p>\n Sicilija ima nekoliko ve\u0107ih gradova, a sedi\u0161te autonomne vlade je u Palermu<\/strong> (oko 520 hiljada stanovnika). Palermo se nalazi u prekrasnom zalivu amfiteatralnog oblika<\/strong>, nazvan \u201ezlatna \u0161koljka<\/strong>\u201c. U dugoj istoriji je prolazio kroz razli\u010dite promene koje je do\u017eivljavala Sicilija. Mnogobrojni su stari spomenici na kojima se dobrim delom ukr\u0161taju orijentalni uticaji (mozaici) oboga\u0107eni arapskom epohom (arabeske i sigasti svodovi). U umetni\u010dkim krugovima osobito se ceni dvorska crkva iz XII veka (Normani)<\/strong>.<\/p>\n [php snippet=2]<\/p>\n![\"Mapa](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/Mapa-Sicilije.jpg\")
Turisti\u010dke atrakcije i kulturno-umetni\u010dki spomenici Sicilije<\/h2>\n
Palermo<\/h3>\n
![\"Arhimed](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/Arhimed-iz-Sirakuze.jpg\")