{"id":3558,"date":"2014-04-01T06:34:16","date_gmt":"2014-04-01T06:34:16","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=3558"},"modified":"2014-04-01T06:34:16","modified_gmt":"2014-04-01T06:34:16","slug":"bele-noci-od-fizike-do-turizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/bele-noci-od-fizike-do-turizma\/","title":{"rendered":"Bele no\u0107i od fizike do turizma"},"content":{"rendered":"

Bele no\u0107i su kao poslednja pesma u zbirci poezije koju pi\u0161e planeta sama; magija prirodnih zakona<\/strong>, \u0161armantni gest astronomskih kretanja, sun\u010devog sjaja, upitane nakrivljenosti Zemlje pred licem njene zvezde.<\/p>\n

Kao prirodni fenomen bele no\u0107i deluju mo\u017eda pomalo neprirodno, ali, dosadna fizi\u010dka pravila koja su zaslu\u017ena za njihovo postojanje posve su obi\u010dna i prozai\u010dna. Neka ona ipak ne uni\u0161te magiju belih no\u0107i.<\/p>\n

Otkud bele no\u0107i<\/h2>\n

Bele no\u0107i su prirodni fenomen karakteristi\u010dan za ledeni pojas planete zemlje. \u010cesto se naziva i \u201epono\u0107no Sunce\u201c ili \u201epolarni dani\u201c nasuprot \u201epolarnim no\u0107ima\u201c koje su suprotni fenomen. Ovaj fenomen odigrava se tokom letnjih meseci u pojasu severno od Arkti\u010dkog i ju\u017eno od Antarkti\u010dkog kruga.<\/p>\n

U periodu letnjeg solisticija (21. jun na severnoj i 21. decembar na ju\u017enoj polulopti \u2013 najdu\u017ei dan i najkra\u0107a no\u0107 u godini) sunce se na polarnom krugu mo\u017ee videti tokom sva 24 \u010dasa. Fenomen je karakteristi\u010dan za teritorije koje su na manje od 590 <\/sup>geografske \u0161irine, a broj sati obdanice je ve\u0107i \u0161to se ide vi\u0161e ka polovima.<\/p>\n

Iako je pre svega ovo fenomen polarnog kruga on se mo\u017ee videti i 90 kilometara od njega. Tako\u0111e, vidljivost varira i u zavisnosti od konstrukcije terena koja uzrokuje prelamanje sun\u010devih zraka, kao i od godine do godine.<\/p>\n

Dve tre\u0107ine svih ljudi na svetu, koji \u017eive u podru\u010dju pojave pono\u0107nog\u00a0 sunca, \u017eivi u Finskoj. \u010cetvrtina ove zemlje nalazi se u polarnom krugu. Na krajnjem severu Finske sunce ne zalazi tokom \u0161ezdeset letnjih dana. Jo\u0161 drasti\u010dniji primer ipak je oblast Svalbard na krajnjem severu Norve\u0161ke gde se Sunce mo\u017ee videti u svakom trenutku od 19. aprila do 23. avgusta.<\/p>\n

Kako ne postoje stalne ljudske naseobine u podru\u010dju polarnog kruga na ju\u017enoj polulopti, sve dr\u017eave u kojima se mogu do\u017eiveti bele no\u0107i nalaze se na severnoj polulopti<\/strong>. To su Kanada, Grenland, Island, Finska, \u0160vedska, Norve\u0161ka, SAD (Aljaska) i Rusija.<\/p>\n

Krajnji ekstrem su polovi gde dan traje 6 meseci bez prekida, nakon \u010dega sledi \u0161estomese\u010dni mrak<\/strong>. Na po\u010detki polarnog dana sunce kru\u017ei iznad posmatra\u010da u naj\u0161irem spiralnom krugu koji se postepeno su\u017eava dok ne dostigne svoju najvi\u0161u ta\u010dku i ujedno naju\u017ei krug spirale na dan letnjeg solisticija. Za one koji su jo\u0161 uvek zbunjeni sve ovo je rezultat blage nakrivljenosti planete u odnosu na Sunce, a sve ostalo je prosta fizika.<\/p>\n

Kako izgledaju bele no\u0107i<\/h2>\n

Bele no\u0107i o\u010dima obi\u010dnog nenaviknutog posmatra\u010da izgledaju kao kasni sumrak ili prvi trenuci svitanja. Zapravo, bele no\u0107i se mogu i opisati kao fenomen koji spaja poslednje trenutke sumraka sa prvim momentima zore, bez no\u0107i koja ih odvaja. Tako se de\u0161ava da Sunce za\u0111e u pono\u0107 \u00a0i ponovo se pojavi na horizontu ve\u0107 u tri \u010dasa ujutru<\/strong>. Mo\u017eete pretpostaviti da sve ku\u0107e u polarnim krajevima imaju na svojim prozorima debele zavese, iz o\u010devidnih razloga.<\/p>\n

Aurora borealis<\/h2>\n

Tokom suprotnog fenomena, polarnih no\u0107i u zimskom periodu, na nebu se pojavljuje i polarna svetlost, tako\u0111e karakteristi\u010dna za polarne oblasti. Ova svetlost<\/strong><\/a>, poznata je i kao aurora borealis na severnoj i aurora australis na ju\u017enoj polulopti. Aurora borealis javlja se kao crvenkasta svetlost na severu koja se pru\u017ea u pravcu istok zapad, poput svetlosti pri zalasku i izlasku Sunca.<\/p>\n

Aurora borealis je zapravo difuzno svetlo koje se nekada javlja u obliku mirnih lukova dok se nekada neprekidno menja na horizontu. Javlja se u vidu vi\u0161e paralelnih zavesa \u010diji pavac pru\u017eanja zavisi od lokalnog magnetnog polja.<\/p>\n

Uticaj na raspolo\u017eenje i zdravlje<\/h2>\n

Turisti koji obilaze zemlje u kojima se mo\u017ee u\u017eivati u belim no\u0107ima ponose sa sobom, osim fasciniranosti ovim fenomenom, i upitanost kako neko mo\u017ee tako dugo \u017eiveti bez no\u0107i<\/strong>. Pitanje je sasvim na mestu i mora se priznati da polarni krugovu nisu najgostoljubivija i najadekvatnija mesta za zdrav \u017eivot i, vi\u0161e od svega drugoga, zdrav san.<\/p>\n

Kroz vekovno iskustvo i moderna ispitivanja do\u0161lo se do zaklju\u010dka da nedostatak prirodnog mraka ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje i raspolo\u017eenje. Isti je slu\u010daj i sa nedostatkom sun\u010deve svetlosti koji se javlja u zimskim mesecima kada vlada dugi zimski mrak. Stanovnici najsevernijeg grada na svetu, norve\u0161kog Hamerfesta, tokom zime ne vide Sunce \u010ditavih 1500 sati<\/strong>.<\/p>\n

Svakako, ljudi \u010diji preci vekovima \u017eive u ovim krajevima genetski su prilago\u0111eniji ovakvim uslovima \u017eivota. Zanimljivo istra\u017eivanje ra\u0111eno je nad stanovnicima najsevernijih ostrva Norve\u0161ke, koja naseljavaju Norve\u017eani i Rusi. Nau\u010dnici su do\u0161li do zaklju\u010dka da Rusi znatno \u010de\u0161\u0107e pokazuju simptome depresije od Norve\u017eana. Ovo je posledica toga da se rusko stanovni\u0161tvo dosellilo iz ju\u017enijih krajeva i te\u017ee se prilagodilo ekstremnim uslovima polarnog pojasa.<\/p>\n

Poeti\u010dna atmosfera belih no\u0107i neretko pokazuje i svoju zloslutnu stranu izazivanjem nesanice i pospanosti tokom dana. Sa druge strane, polarne no\u0107i i nedostatak Sunca uti\u010du na smanjeno lu\u010denje kako melatotina<\/strong>, tako i endorfina i seratonina, bitnih hormona koji uti\u010du na ljudsko raspolo\u017eenje, ose\u0107aj budnosti, seksualnu \u017eelju i zdravlje generalno. Tako polarne no\u0107i, po mi\u0161ljenju kompetentnih stru\u010dnjaka, optere\u0107uju \u010dovekov organizam vi\u0161e od bilo koje druge prirodne pojave.<\/p>\n

Ipak, lokalno stanovni\u0161tvo na ove statistike odgoara prakti\u010dnom \u017eivotnom mudro\u0161\u0107u da \u0107e se svako ose\u0107ati lo\u0161e ako ceo dan sedi kod ku\u0107e i o\u010dajava ve\u0107 da uprkos svemu terba zasukati rukave i biti vedar. Svakako, pojave poput polarnih no\u0107i i polarnih dana u ogromnoj su meri uticale na stvaranje tipi\u010dnog severnja\u010dkog mentaliteta<\/strong>.<\/p>\n

Bele no\u0107i u turizmu i umetnosti<\/h2>\n

Iz nekoliko razloga bele no\u0107i postale su prepoznatljivi simbol Sankt Petersburga<\/strong>, gde traju od 11. juna do 2. jula. Sankt Petersburg je jedini milionski grad u oblasti izlo\u017eenoj belim no\u0107ima<\/strong>. Poslednjih deset dana juna ovde se odr\u017eava festival posve\u0107en peterbur\u0161kim belim no\u0107ima koji okuplja najbolje ruske baletane, operske peva\u010de i klasi\u010dne muzi\u010dare na nekoliko gradskih lokacija.<\/p>\n

I oblasti Laponije<\/strong> veoma su zanimljive turistima koji imaju malo specifi\u010dniji i, mo\u017eemo re\u0107i, avanturisti\u010dki nastrojeni duh. Ovde su hladne zamrznute tundre, guste \u0161ume i nepristupa\u010dne obale. Me\u0111utim, ovo je i domovina Deda Mraza<\/strong>, a zimi idealan predeo za posmatranje polarne svetlosti.<\/p>\n