\u0160esti grad po veli\u010dini sa oko 600 hiljada stanovnika je najve\u0107a italijanska luka (blizu 10 miliona tona godi\u0161nje, 30% italijanskog prometa).<\/p>\n
Sme\u0161tena na krajnjem severu Ligurskog Zaliva<\/strong>, otvorena prema Lombardiji, \u0110enova se rano istakla i postala zna\u010dajna pomorska snaga.\u00a0\u00a0\u0110enova je imala dugu i dramati\u010dnu istoriju. Pa krenimo sa jo\u0161 jednim city break putovanjem kroz Italiju<\/strong><\/a>.<\/p>\n Ovaj grad na Jadranskom moru (kod Kor\u010dule i Pule) pobe\u0111ivao je rivala Veneciju (kao suparnica Venecije bila je prirodan saveznik Dubrovnika<\/strong><\/a>).<\/p>\n Zna\u010daj \u0110enove prelazi okvire Italije. Ugled grada naglo raste u Srednjem veku. Postaje glavni posrednik izme\u0111u Istoka i Zapada<\/strong>, naro\u010dito od perioda krsta\u0161kih ratova koje je \u0110enova znala da unov\u010di.<\/p>\n \u0110enova je dugo bila neprikosnoveni gospodar Tirenskog mora<\/strong> i u tesnim poslovnim vezama sa Vizantijom.<\/p>\n (Galata, deo Carigrada, preko Zlatnog Roga<\/strong><\/a>, bila je njeno upori\u0161te, a Crno more isklju\u010divo njeno trgova\u010dko podru\u010dje). Sve to govori o velikoj mo\u0107i \u0111enovskih patricija koji su bili nemilosrdni prema protivnicima. Izvesno vreme \u0110enova je najja\u010de trgova\u010dko sredi\u0161te Zapadne Evrope<\/strong>.<\/p>\n Slava i snaga \u0110enove, pomorske velesile, po\u010dinje da se osipa kada Sredozemno more predstaje da bude svetsko more<\/strong>. Pomorska trgovina se prenosi u Atlanski Okean.<\/p>\n Ovo se dogodilo u XVI veku kada je krajem XV veka njen gra\u0111anin Kristofor Kolumbo otkrio Ameriku. \u0110enovu je kasnije pokorio Napoleon<\/strong>, a onda je u\u0161la u sastav Pijemontske kraljevine. Otvaranjem Sueckog kanala<\/strong> i upu\u0107ivanjem evropske trgovine na Istok kroz ovaj morski put \u0110enova ponovo ulazi u red svetskih luka.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i pomorskom zna\u010daju \u0110enova se brzo pretvorila i u sna\u017ean industrijski centar, vezan manje-vi\u0161e za pomorstvo. Ovde su najve\u0107a italijanska brodogradili\u0161ta<\/strong>, velike su livnice gvo\u017e\u0111a i \u010delika, industrija ma\u0161ina, lokomotiva, automobila, hartije, ko\u017ee itd.<\/p>\n Stotinama godina je neprikosnoveni posrednik u trgovini isto\u010dnih zemalja i Evrope. Gra\u0111ani \u0110enove su gomilali svoja bogatstva. Pove\u0107avali su bogatstvo i ve\u0161tim bankarstvom. To bogatstvo podsticalo je i kulturnu delatnost. Ali, ipak ovde se nisu ra\u0111ala velika imena umetnosti i nauke. Hladni i prora\u010dunati gra\u0111ani \u0110enove su bili zaokupljeni poslovima i politikom. Tome su doprinosile i borbe koje su se razgarale do gra\u0111anskog rata izme\u0111u grupa suparni\u010dkih porodica tzv. Gvelfa i Gibelina.<\/p>\n Stari grad amfiteatralno je i dosta strmo polo\u017een oko ranije luke. Uglavnom su tu strage gra\u0111evine. Crkva Santa Maria di Kastelo<\/strong> je iz XV veka, katedrala San Lorenco<\/strong> iz XII veka. Mnoge rasko\u0161ne patriciske palate sagra\u0111ene su uglavnom u XVI veku. S obzirom na arhitekturu i umetnost me\u0111u njima su najvrednije Palaco Muni\u010dipale<\/strong>, Palaco Rosi<\/strong>, Palaco Doria<\/strong> i druge.\u00a0Mnogobrojne su lepe i dekorativne fontane.<\/p>\n Univerzitet je \u0110enova<\/strong> osnovala ve\u0107 1243. godine. Ovaj grad sa jakom pomorskom tradicijom rano osniva pomorske akademije. Sada je tamo i zna\u010dajni Hidrografski institut<\/strong><\/a>.\u00a0Novi deo grada polo\u017een je iza savremene luke sa mnogim gradovima, skladi\u0161tima, silosima i dizalicama. Ima \u0161iroke i svetle ulice na kojima se ne ose\u0107a patina vekova.<\/p>\n Gra\u0111ani \u0110enove se ponose i svojim velikim grobljem<\/strong>. Ka\u017eu da je najlep\u0161e na svetu. Tu je bezbroj mirnih i cvetnih aleja i nadgrobnih spomenika gde se ma\u0161ta skulptora razigrala daju\u0107i i zna\u010dajna umetni\u010dka ostvarenja.<\/p>\n Ljubopitljivi turisti bi verovatno voleli da znaju i da \u0110enova ima najbolje snabdevenu \u201ebuvlju pijacu\u201c u Evropi<\/strong>, \u0161to i ne iznena\u0111uje kad se zna da iz \u0110enove polaze veliki putni\u010dki prekookeanski brodovi i tu se sre\u0107u mornari sa svih kontinenata.<\/p>\n\u0110enova se deli u dva razli\u010dita dela<\/h2>\n