{"id":2513,"date":"2014-02-03T19:47:29","date_gmt":"2014-02-03T19:47:29","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=2513"},"modified":"2014-02-03T19:47:29","modified_gmt":"2014-02-03T19:47:29","slug":"derdapska-klisura-i-deo-derdapsko-jezero","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/derdapska-klisura-i-deo-derdapsko-jezero\/","title":{"rendered":"\u0110erdapska klisura I deo – \u0110erdapsko jezero"},"content":{"rendered":"

Posle nekoliko turisti\u010dkih pri\u010da sa juga Srbije, idemo na istok. \u0160teta \u0161to Isto\u010dna Srbija nema svog Kusturicu, ali eto, potrudi\u0107emo se da u narednim postovima popunimo ovu prazninu. Kre\u0107emo.<\/p>\n

\"\u0110erdap\"
\u0110erdap<\/figcaption><\/figure>\n

Turisti\u010dke vrednosti \u0110erdapskog podru\u010dja<\/strong> usko su povezane sa veli\u010dinom i pravcem Dunava. Ova druga po du\u017eini reka u Evropi (2783 km), kroz Srbiju proti\u010de u du\u017eini od 588 kilometara. S obzirom da je Dunav velika, plovna, me\u0111unarodna reka, koja proti\u010de kroz 9 zemalja ima veliki privredni i turisti\u010dki zna\u010daj<\/strong> i spada u najbolje prou\u010dene reke sveta.<\/p>\n

I u pro\u0161losti je bio zna\u010dajan kao plovni put, sa veoma promenljivim uslovima plovidbe, naro\u010dito na delu kroz \u0110erdapsku klisuru, koji je posmatrano sa razli\u010ditih aspekata veoma specifi\u010dan. U \u0110erdapskom sektoru Dunav je naj\u0161iri<\/strong> (610 m pri srednjem vodostaju) i najdublji<\/strong> (90 m). Ako bude sluha, nadamo se da \u0107e nove politi\u010dke i upravlja\u010dke elite kona\u010dno uvideti potencijale ovog prirodnog bogatstva i da \u0107e delovati tako da se u narednim godinama pojave luksuzni kruzeri od Nema\u010dke do Crnog mora. U prvom delu prezentova\u0107emo geografske odlike ovog dela Srbije sa ciljem da i obi\u010dan \u010dovek oseti \u0161ta je to \u0110erdapsko podru\u010dje.<\/p>\n

\u0110ERDAPSKO JEZERO<\/h2>\n

Jo\u0161 pre izgradnje brane na Dunavu i stvaranja \u0110erdapskog jezera, \u0110erdapska klisura i naselja u njoj privla\u010dili cu pa\u017enju turista<\/strong>. Pored drumskog, za dolazak do \u0110erdapske klisure i prolazak kroz nju kori\u0161\u0107en je re\u010dni saobra\u0107aj.<\/p>\n

Prvi regulacioni radovi za pobolj\u0161anje plovidbe preduzeti su u 19. veku. U Sipskom kanalu je \u010dak bila organizovana uzvodna vu\u010da brodova lokomotivom s kopna, a no\u0107u plovidba je bila nemogu\u0107a. Posle Drugog svetskog rata unapre\u0111ivana je plovidba, ali do 60-tih godina 20. veka nije bilo konkretnih poduhvata.<\/p>\n

Pripremni radovi na izgradnji \u0111erdapskog hidroenergetskog i plovidbenog sistema po\u010deli su 1964. godine. Time je omogu\u0107ena proizvodnja elektri\u010dne energije, pobolj\u0161ani su uslovi plovidbe i stvorene mogu\u0107nosti za razvoj turizma. Brodske prevodnice, koje se koriste za prelazak brodova iz reke u jezero (uzvodna plovidba) i iz jezera u reku (nizvodna plovidba) se ubrajaju u najve\u0107e na svetu. Prolazak brodova kroz njih traje oko 70 minuta.<\/p>\n

Danas, \u0110erdapsko jezero se ubraja u najve\u0107e akumulacije Evrope<\/strong> (za vreme maksimalnog vodostaja jezero je duga\u010dko 264 km). Najmanja \u0161irina jezera je u klisuri Mali kazan (180 metara)<\/strong>. Jezero je naj\u0161ire u Donjomilanova\u010dkoj kotlini, gde dosti\u017ee 2 kilometra. Najve\u0107i zaliv je u dolini Pore\u010dke reke.<\/p>\n

Stvaranjem \u0110erdapskog jezera pobolj\u0161ani su uslovi plovidbe i turisti\u010dke nautike na Dunavu<\/strong>. A veoma duga\u010dka i razu\u0111ena obala \u0110erdapskog jezera doprinosi turisti\u010dkoj atraktivnosti\u00a0 \u0111erdapskog sektora. Strmi stenoviti odseci kao vidikovci<\/strong> su veoma privla\u010dni iako su te\u0161ko pristupa\u010dni. Razvoju turizma u ovom delu Dunava svakako doprinosi i Nacionalni park \u201e\u0110erdap\u201c, koji zahvata op\u0161tine Golubac, Kladovo, Majdanpek i Negotin, a progla\u0161en je 1974. godine. NP \u201e\u0110erdap\u201c<\/strong> je po povr\u0161ini najve\u0107i nacionalni park u Srbiji (povr\u0161ina je oko 63,6 hiljada hektara).<\/p>\n

KOMPOZITNI SKLOP \u0110ERDAPSKE KLISURE<\/strong><\/h2>\n

\u0110erdapska klisura spaja Panonski<\/strong> sa Vla\u0161ko-pontijskim basenom<\/strong>, a preseca planinski venac Karpata<\/strong><\/span>. Nalazi se na Dunavu, prostire se nizvodno od Golupca i duga\u010dka je oko 100 kilometara. Arheolo\u0161ki lokaliteti, naselja, vidikovci i prostrani delovi Nacionalnog parka \u0110erdap, \u010dine \u0110erdapsku klisuru turisti\u010dki veoma atraktivnom.<\/p>\n

Po na\u010dinu postanka i izgledu pripada kompozitnim dolinama, sastoji se iz \u010detiri su\u017eenja-klisure i tri pro\u0161irenja-kotline. Od Golupca ka Kladovu \u010dine je: Gor<\/i>nj<\/i>a<\/i> (<\/i>Goluba<\/i>\u010d<\/i>ka<\/i>) <\/i>klisura<\/i><\/strong>, <\/i>Ljupkovska<\/i> <\/i>kotlina<\/i><\/strong>, <\/i>klisura<\/i> <\/i>Gospo<\/i>\u0111<\/i>in<\/i> <\/i>vir<\/i><\/strong>, Donjomilanova\u010dk<\/strong><\/i>a<\/i> <\/i>kotlina<\/i><\/strong>, <\/i>klisura<\/i> <\/i>Kazan<\/i> (<\/i>Veliki<\/i> <\/i>i<\/i> <\/i>Mali<\/i> <\/i>kazan<\/i><\/strong>)<\/strong>,\u00a0<\/i>Or<\/i>\u0161<\/i>avska<\/i> <\/i>kotlina<\/i><\/strong> <\/i>i<\/i> <\/i>Sipska<\/i> <\/i>klisura<\/i><\/strong>.<\/i><\/p>\n

\"Goluba\u010dka<\/a>
Goluba\u010dka tvr\u0111ava<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

Goluba\u010dka klisura<\/b> ima strme, stenovite kre\u010dnja\u010dke strane sa brojnim pe\u0107inskim otvorima. Uzvi\u0161enja predstavljaju dobre vidikovce<\/strong>, a na jednom uzvi\u0161enju podignuta je tvr\u0111ava Goluba\u010dki grad. Tu se u pro\u0161losti nalazilo rimsko utvr\u0111enje Cippas<\/i>, va\u017ean punkt na limesu, severnoj granici Rimske imperije.<\/p>\n

Za tvr\u0111avu se zna da su je dr\u017eali knez Lazar, despot Stefan Lazarevi\u0107 i despot \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107. Golubac je gra\u0111en tako da se mogao braniti jedino hladnim oru\u017ejem. Otvori za topove vide se samo na jednoj, kasnije dozidanoj kuli. Najzna\u010dajnije naselje je Golubac<\/i>, u kome je izgra\u0111en hotel \u201eGoluba\u010dki grad\u201c, sa \u0161etali\u0161tem pored jezera. Uslovi plovidbe su dobri. Ovde po\u010dinje Nacionalni park \u0110erdap sa za\u0161ti\u0107enim rezervatom Goluba\u010dki grad.<\/p>\n

\"Pogled<\/a>
Pogled na Dunav pored Goluba\u010dke tvr\u0111ave<\/figcaption><\/figure>\n

Ljupkovska kotlina<\/b> je lako dostupna, obala je pristupa\u010dna sa kopna i sa jezera. Najve\u0107e naselje ovde je Dobra<\/i><\/strong> u dolini istoimene pritoke \u0110erdapskog jezera. Prvobitno naselje je bilo na mestu rimskog Ad Scrofulasa<\/i><\/strong> ili Novae<\/i><\/strong>. Izme\u0161teno je pre stvaranja akumulacije. Danas tu ima i dobrih terena za ribolov. Na ovom prostoru nalazi ss rezervat Bosman-Sokolac.<\/p>\n

\"Suton
Suton u Donjem Milanovcu<\/figcaption><\/figure>\n

Klisura Gospo\u0111in vir<\/b> je najte\u017ee dostupan deo \u0110erdapske klisure. Priobalje ima strme, delimi\u010dno vertikalne kre\u010dnja\u010dke odseke. Dubina jezera se ovde naglo pove\u0107ava. Ovde postoje duboki d\u017einovski lonci, koji predstavljaju opasnost za plovidbu, a dubina Dunava pre izgradnje brane ovde je dostizala 82 metra.<\/p>\n

Obala je te\u0161ko pristupa\u010dna i sa vode i sa kopna. Postoje tragovi rimske, vizantijske i srednjevekovne kulture. Posebno se isti\u010du Domicijanova<\/strong> i Tiberijeva tabla<\/strong>. \u00a0Turisti\u010dko sredi\u0161te je Lepenski vir<\/i><\/strong>.<\/p>\n

\"Lepenski
Lepenski vir<\/figcaption><\/figure>\n

Ovde se nalaze rezervat Boljetinska reka-Greben, koji predstavlja geolo\u0161ko-geomorfolo\u0161ku retkost, sa brojnim fosilima i rezervat Vir, simbol neolitske kulture koji je predstavljen prvim organizovanim naseljem, posebne arhitekture, stare oko 8 000 godina.<\/p>\n

\"Decebal,
Decebal, spomenik na Dunavu sa rumunske strane<\/figcaption><\/figure>\n

Donjomilanova\u010dka kotlina<\/b> je deo koji impresionira \u0161irinom i mirnom povr\u0161inom vode. Obala je lako pristupa\u010dna. U Donjem Milanovcu je ure\u0111en priobalni prostor za plovidbu ve\u0107ih brodova, turisti\u010dku nautiku i sportsku rekreaciju. Dubina vode se pove\u0107ava postepeno. Turisti\u010dko sredi\u0161te je Donji Milanova<\/i>c<\/i> u kome se nalazi hotel \u201eLepenski vir\u201c<\/strong>. U pro\u0161losti je na \u0161irem prostoru Donjeg Milanovca postojalo rimsko naselje Taliata<\/i><\/strong><\/span>. Donji Milanovac<\/strong> je sedi\u0161te Nacionalnog parka \u0110erdap.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Mamut,
Mamut, Donji Milanovac<\/figcaption><\/figure>\n
\"Nacionalni
Nacionalni park \u0110erdap, znak<\/figcaption><\/figure>\n

Klisure Mali kazan i Veliki kazan<\/b> odlikuju se siroma\u0161nom vegetacijom, a obala je te\u0161ko pristupa\u010dna, nema ure\u0111enih pristani\u0161ta, ni turisti\u010dkih objekata. Ali, Veliki i Mali kazan se smatraju najinteresantnijim delom<\/strong> \u0110erdapske klisure.<\/p>\n

Ovde je, neposredno uz Dunav, trasiran rimski vojni\u010dki put. Deo puta imperatora Trajana je potopljen, a \u010duvena tabla, ise\u010dena zajedno sa stenom i izme\u0161tena van doma\u0161aja jezerske vode i vidljiva je samo s plovnih objekata<\/strong>.<\/p>\n