{"id":2484,"date":"2014-01-21T17:53:20","date_gmt":"2014-01-21T17:53:20","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=2484"},"modified":"2014-01-21T17:53:20","modified_gmt":"2014-01-21T17:53:20","slug":"argus-anticki-mnogooki-div-ili-turisticka-agencija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/argus-anticki-mnogooki-div-ili-turisticka-agencija\/","title":{"rendered":"Argus \u2013 anti\u010dki mnogooki div ili turisti\u010dka agencija?"},"content":{"rendered":"

Gr\u010dka mitologija<\/strong><\/a> je i dan danas najve\u0107a baza simboli\u010dnih pri\u010da, punih zapleta, strasti, akcije i preokreta, \u017eivlja od stvarnosti, poeti\u010dnija od istorije i mudrija od nauke. Ostaje nepresu\u0161an izvor inspiracije<\/strong> za generacije koje dolaze i koje su sada ovde, i kao da nikada ne\u0107e biti prevazi\u0111ena poput nebitnog relikta pro\u0161losti.<\/p>\n

\u010citava filozofija, kultura i religije jedne izuzetno napredne i mo\u0107ne civilizacije slila se u nju \u2013 u mitologiji starih Grka je njihova mudrost, njihova istorija, njihova strepnja i njihova pobeda.<\/p>\n

U mitolo\u0161kim pri\u010dama anti\u010dkih Grka preovladavaju bogovi, titani, polubogovi, poneki obi\u010dan smrtnik, divovi<\/strong><\/span>, junaci, \u010dudovi\u0161ta.<\/p>\n

Svi su oni upleteni u jednu mre\u017eu koja od pojedina\u010dnih, nekada i samo lokalnih pri\u010da, stvara svemogu\u0107i kostur u kom nijedna kost ne stoji sama za sebe, ve\u0107 se nadogra\u0111uje, nastavlja, podupire i odr\u017eava celinu \u010dvrstom.<\/p>\n

Jedan od divova je i Argus<\/strong> i ovo je pri\u010da o njemu.<\/p>\n

Argus je div na\u0161iroko najpoznatiji po svojim brojnim o\u010dima<\/strong>. Po jednoj verziji pri\u010de anti\u010dkih Grka, Argus je trooki div<\/strong>, jedno oko mu je na temenu, a dva na licu.<\/p>\n

Po drugoj, ra\u0161irenijoj i popularnijoj verziji mita, Argus ima 100 ili \u010dak 1000 o\u010diju<\/strong> od kojih je stotinu na glavi, a ostatak po celom telu. Zbog toga je i prozvan Argus Panoptes<\/strong><\/span>, ili Argus Mnogooki<\/strong>.<\/p>\n

Usled ovakve obdarenosti vidom Argus je smatran idealnim \u010duvarom<\/strong>. Naime, i dok spava, Argusova dva oka su uvek budna i otvorena pa mu ni\u0161ta ne mo\u017ee proma\u0107i.<\/p>\n

\u0160to se Argusovog porekla ti\u010de postoje tako\u0111e razli\u010dite pri\u010de. Po jednoj od tih pri\u010da Argus je ro\u0111en iz zemlje i takvo mu poreklo mo\u017eda najvi\u0161e i prili\u010di kao jednom \u00a0svevide\u0107em divu<\/strong>. Po drugim pri\u010dama, on ima svoje pretke, otac bi mu mogao biti Inah, Agenor ili jedan drugi Argus, sin Zevsov<\/strong>, ali jedintvenog re\u0161enja po pitanju porekla nema.<\/p>\n

Mitska gra\u0111a koja se vezuje uz Argusa uglavnom se bazira na njegovim super mo\u0107ima zasnovanim na ogromnoj, divovskoj fizi\u010dkoj snazi i na sposobnostima koje dolaze od velikog broja njegovih o\u010diu zbog kojih vidi na sve strane istovremeno, \u010dak i dok spava.<\/p>\n

Mit o Ehidni<\/b><\/h2>\n

Jedna od pri\u010da koje se vezuju za Argusa jeste i ta da je on presudio mo\u0107noj Ehidni<\/strong>, majci brojnih \u010dudovi\u0161ta. Ona je, naime, jednom svojom polovinom brzogleda nimfa svetlih obraza, a drugom \u010dudovi\u0161na zmija, ogromna i zastra\u0161uju\u0107a, koja svijena le\u017ei u dubinama posve\u0107ene zemlje gde se hrani posve\u0107enim mesom. Ona je Tifonu, bi\u0107u koje po \u010dudovi\u0161nosti nije zaostajalo za njom, rodila veliki broj dece. Me\u0111u njima je i troglavi pas, \u010duvar podzemlja, Kerber<\/strong>, Hidra, mnogoglava vodena zmija, Himajra, koza koja bljuje vatru, Ortr, dvoglavi pas koji je obljubio ro\u0111enu majku i sa njom dobio Sfingu i Nemejskog lava.<\/p>\n

Po jednom izvoru, Hesiodu, Ehidna je bila besmrtna. Po drugom, Apolodoru, nju je ubio Argus, na spavanju. Apolodor ka\u017ee: \u201eA govori se da je na spavanju ubio i Ehidnu, onu koja je obi\u010davala grabiti prolaznike.\u201c To je sve \u0161to se o tom ubistvu pominje.<\/p>\n

Osim Ubistva Ehidne, Argusu se pripisuju jo\u0161 neka ubistva bi\u0107a koja su sva redom bila oven\u010dana negativnom konotacijom, pa se stoga Argus sme\u0161ta u red pozitivnih bi\u0107a<\/strong>. On je ubio bika koji je pusto\u0161io Arkadiju, satira koji je krao stada od ljudi i Apisove ubice, koji je, po nekim izvorima, tako\u0111e mogao biti njegov otac.<\/p>\n

Argus kao \u010duvar<\/b><\/h2>\n

Pri\u010da o Argusu kao savr\u0161enom \u010duvaru povezana je sa serijom mitova koji se bave Zevsovom velikom erotskom gla\u0111u i njegovim neverstvima, Herinom ljubomorom i njenom osvetoljubivo\u0161\u0107u.<\/p>\n

\"Zevs\"
Zevs<\/figcaption><\/figure>\n

Jedna od mo\u0107i koje je Zevs posedovao, kao vrhovni bog, bila je i mogu\u0107nost preobra\u017eavanja, sebe i svih drugih.<\/p>\n

Tako je on, da bi sebe prikrio od Herinih ljubomornih o\u010diju, \u010desto u raznim, neobi\u010dnim oblicima prilazio svojim ljubavnicama, kojih je bilo u nemalom broju jer je Zevs u svetu bogova<\/strong> bio ne\u0161to poput alfa mu\u017ejaka u \u017eivotinjskom carstvu<\/strong><\/a>, onaj koji ne zna za granice i zabrane koje bi sputavale njegovu slobodnu volju i grandioznu mo\u0107.<\/p>\n

Ija je u gr\u010dkoj mitologiji bila \u0107erka Inaha, boga reke. Zevs se u nju zaljubio na prvi pogled, ali je morao smisliti na\u010din kako \u0107e joj neprimetno pri\u0107i i obljubiti je. Odlu\u010dio se da to u\u010dini u vidu malog, belog oblaka koji je okru\u017eivao lepoticu. Ve\u0161to, ali ne dovoljno za ljubomorno i oprezno \u017eensko oko njegove bo\u017eanske supruge Here.<\/p>\n

Hera je Zevsa po ko zna koji put ulovila u prevari. Iznena\u0111en, da bi prikrio svoje nedelo, Zevs Iju momentalno pretvara u kravu kako ne bi bio vi\u0111en sa prelepom devojkom.<\/p>\n

Me\u0111utim, Hera se nije dala nasamariti, ali je u svom besu uspela da odreaguje krajnje lucidno i dostojanstveno. Naime, ona je, videv\u0161i kravu kraj Zevsa, odglumila da je odu\u0161evljena njenom lepotom i zamolila je svog supruga da joj je pokloni. Vrhovni bog nije imao kud. Svoju ljubavnicu, u obliku krave, poklonio je svojoj \u017eeni.<\/p>\n

Znaju\u0107i narav svog mu\u017ea Hera je slutila da \u0107e on hteti da povrati svoju ljubavnicu i da u tome ne\u0107e prezati niod\u010dega. Tako je re\u0161ila da joj obezbedi najbolje mogu\u0107e obezbe\u0111enje, svevide\u0107eg diva Argusa<\/strong>, \u010dije o\u010di ostaju otvorene \u010dak i dok je budan<\/strong>.<\/p>\n

Dugo je i uspe\u0161no Argus izvr\u0161avao svoj zadatak. Mo\u017eda i predugo za nasamarenog Zevsa koji je \u017eeleo da stvari istera po svome. U tu svrhu on poziva najlukavijeg me\u0111u olimpskim bogovima, mudrog i dovitljivog Hermesa<\/strong>, boga trgovine i lopovluka (da, Grci su imali i boga lopovluka) i glasnika bogova.<\/p>\n

\"Hermes
Hermes i argus na gr\u010dkoj vazi<\/figcaption><\/figure>\n

Hermes se, preru\u0161en u pastira kako ga Argus ne bi prepoznao i postupao opreznije sa njim, preru\u0161io u pastira i pri\u0161ao Argusu. Najpre mu je po\u010deo svirati pesme na svojoj svirali i veliki i sna\u017eni div je po\u010deo tonuti u san. Me\u0111utim, po pravilu, par njegovih o\u010diju je i dalje ostao otvoren pa je Hermes po\u010deo recitovati. Mit ka\u017ee da je lukavi bog dugo i uporno pripovedovao monotonim glasom i da su u jednom trenutku i preostale Argusove o\u010di po\u010dele da se sklapaju. Hermes je uspavanom divu odsekao glavu i oslobodio Zevsovu ljubavnicu iz Herinog zato\u010deni\u0161tva.<\/p>\n

Ka\u017ee se da je Argusa ubila dosada.<\/strong> I pored toga, ostao je poznat kao \u201edobri \u010duvar<\/strong>\u201c, a termin \u201eArgusove o\u010di<\/strong>\u201c koristi se za opisivanje dobrog vida, za o\u010di kojima ni\u0161ta ne mo\u017ee promaknuti. Verovatno zato, jedna od najpopularnijih turisti\u010dkih agencija u Srbiji<\/strong> nosi njegovo ime.\u00a0Njegove o\u010di Hera je sa\u010duvala u znak zahvalnosti za po\u0161tenu slu\u017ebu i stavila ih na rep jedne ptice. Tako je nastao paun<\/strong>.<\/p>\n

Pri\u010da koja dalje prati belu kravu Ijo ka\u017ee da je ona dugo patila od Herinog progonjenja i njenog besa. Odmah po odlasku Hera je na nju poslala ogromnog obada da je nasmrt izbode i Ijo je u bekstvu stigla \u010dak do Egipta. Odu\u0161evljeni njenom lepotom oni je po\u010de\u0161e obo\u017eavati kao svetinju (bela krava, egipatsko bo\u017eanstvo). Me\u0111utim, Herina srd\u017eba je popustila i ona vrati devojci njen prvobitni oblik. Videv\u0161i to, Egip\u0107ani je postavi\u0161e za kraljici i ona postade prva egipatska kraljica Isis.<\/p>\n

Tako je nasamareni Argus svojom smr\u0107u zapravo doprineo boljoj sudbini jedne zato\u010dene lepotice. Zanimljivo je pomisliti kako su ogromnom, sna\u017enom, svevide\u0107em divu jedna svirala i jedna pri\u010da za laku no\u0107 bukvalno do\u0161le glave.<\/p>\n

Ove zanimljive \u010dinjenice verovatno su doprinele da se na\u0161a najpoznatija turisti\u010dka agencija Argus Tours<\/strong><\/a> ovako zove.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gr\u010dka mitologija je i dan danas najve\u0107a baza simboli\u010dnih pri\u010da, punih zapleta, strasti, akcije i preokreta, \u017eivlja od stvarnosti, poeti\u010dnija od istorije i mudrija od nauke. Ostaje nepresu\u0161an izvor inspiracije za generacije koje dolaze i koje su sada ovde, i kao da nikada ne\u0107e biti prevazi\u0111ena poput nebitnog relikta pro\u0161losti. \u010citava filozofija, kultura i religije<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9856,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-2484","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-misticna-mesta"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2484","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2484"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2484\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9856"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2484"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2484"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2484"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}