{"id":2449,"date":"2014-01-14T15:42:07","date_gmt":"2014-01-14T15:42:07","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=2449"},"modified":"2014-01-14T15:42:07","modified_gmt":"2014-01-14T15:42:07","slug":"planina-radan-poziv-na-avanturu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/planina-radan-poziv-na-avanturu\/","title":{"rendered":"Planina Radan \u2013 poziv na avanturu"},"content":{"rendered":"

Kao i mnogi, kao i svuda, \u017eivimo u zabludi da je uvek negde daleko mnogo bolje, \u017eudimo i patimo jer umi\u0161ljamo da je tu\u0111e sla\u0111e. A pred nama stoje na\u0161a bogatstva<\/strong> koja po pravilu ne prime\u0107ujemo dok nam drugi na njima ne pozavide. Tek tada otvaramo o\u010di i vidimo punu lepotu zemlje<\/strong> koju onda ponosno nazivamo svojom.<\/p>\n

Radan je lep i \u010dudesan po sebi<\/strong>. Ali je lep i \u010dudesan i po lepotama i \u010dudimo koje su se na njemu smestile, koje je kao dobar doma\u0107in udomio, banje, prirodne fenomene, narodne pri\u010de i legende.<\/p>\n

Geografske \u010dinjenice o Radan planini<\/h2>\n

Radan je planina na jugu Srbije. Deo je grupe Rodopskih planina koje su nastale alpskom orogenezom, razlamanjem starog rodopskog kopna. Razlamanje, koje je vr\u0161eno horizontalnim i vertikalnim tekstonskim pokretima, stvorilo je kotline (spu\u0161tanjem) i gromadne planine (izdizanjem).<\/p>\n

Planina Radan sastavljena je od tri planinska masiva: Majdan planine<\/strong>, Ravne planine<\/strong> i Petrove gore<\/strong>. Najvi\u0161i vrh planine je \u0160opot<\/strong><\/span> i njegova visina je 1408 metara. Druga dva poznata vrha su Sokolov vis<\/strong> i Petrov vrh<\/strong> i sa njih se pogled po vedrom danu prostire jako daleko.<\/p>\n

\"Radan
Radan planina, predeo iznad \u0110avolje varo\u0161i<\/figcaption><\/figure>\n

Radan se prostire na teritoriji op\u0161tina Lebane, Bojnik, Prokuplje, Kur\u0161umlija i Medve\u0111a i zauzima povr\u0161inu od 466 km2<\/sup>. Opkoljena je rekama Toplicom na severu i Jablanicom na jugu. Na karti \u0107ete je prona\u0107i jugozapadno od Prokuplja i zapadno od Lebana.<\/p>\n

Geolo\u0161ku osnovu Radana \u010dine silikatne stene iz paleozoika sa kristalnim \u0161kriljcima. Pogodnu klimu i status blage planine Radanu donose planine koje ga okru\u017euju: Pasja\u010da, Vidojevica, Rgajska planina i Sokolovica. One spre\u010davaju dolazak hladnih i vla\u017enih struja sa severne i zapadne strane.<\/p>\n

Sa druge strane, na istoku i jugu Radan se otvara u Pustore\u010dku kotlinu pa je ta strana izlo\u017eena jakom sun\u010devom zagrevanju i stoga je klima na planini toplija i bla\u017ea. Posledica ovoga je neobi\u010dna pojava, prirodni fenomen, da se nivo hrastove \u0161ume na Radanu di\u017ee do 900 metara nadmorske visine, umesto uobi\u010dajenih 700.<\/p>\n

Ina\u010de, na planini preovladava bukova \u010duma, a pored hrastove mo\u017ee se nai\u0107i i na predele pod antropogenom \u0161umom bora, smr\u010de i jele. Livade Radana bogate su lekovitim biljem kao i \u0161umskim plodovima. \u0160to se endemskih i reliktnih biljnih vrsta ti\u010de, najzna\u010dajniji su ostaci pra\u0161ume iz doba tercijara.<\/p>\n

U \u0161umama Radana \u017eive vukovi, divlje svinje, jazavci, lisice i kune. U rezervatima \u201eSrbija \u0161ume\u201c se uzgajaju mufloni<\/strong> a smatra se da je na ovoj planini do 1960 godine postojala autohtona srpska rasa pasa, Srpski mastif, SOP (srpski odbrambeni pas), \u00a0tako\u0111e poznat i kao \u201eDu\u0161anov mastif<\/strong>\u201c.<\/p>\n

Misteriozni kameni zid<\/h2>\n

Nedavno se na planini Radan \u00a0pojavilo jedno otkri\u0107e koje je isprva bilo te\u0161ko objasniti. A, naravno, kako to uvek biva, dok se \u010deka na nau\u010dno obja\u0161njenje narod ispreda pri\u010de, pretpostavlja, mistifikuje, a sve u \u017eelji da odgonetne nepoznato kako ga ono vi\u0161e ne bi uznemiravalo.<\/p>\n

U pitanju je kameni zid, du\u017eine oko stotinu i \u0161irine oko deset metara<\/strong>. Zid je sastavljen od kamenih blokova razli\u010ditih oblika du\u017eine do jednog metra. Svaki blok savr\u0161eno je uklopljen u drugi i ta ogromna preciznost navela je teoreti\u010dare da osmisle pri\u010du po kojoj on nije od graditelja sa ove planete<\/strong>.<\/p>\n

I bili su u pravu. Jer, zid uop\u0161te nije delo ni ljudskih ni bilo \u010dijih drugih ruku. U pitanju je prirodni fenomen vulkanskog porekla<\/strong> i starost ovog zida procenjuje se na 65 miliona godina. Istra\u017eivanja su pokazala da su horizontalne kamene kolone posledice erupcije mega vulkana. Magma koja se utiskuje i izlazi na povr\u0161inu, u dodiru sa razli\u010ditom temperaturom, kristali\u0161e se i tako se dobijaju pravilni pentagonalni i heksagonalni oblici. To je prava misterija iza bazaltnih stubova koji su na prvi dodir odu\u0161evili svakog ko ih je video.<\/p>\n

Pretpostavlja se da je ovaj prirodni zid jo\u0161 u rimsko doba bio iskori\u0161\u0107en za utvr\u0111enje, a poznato je da je na tom mestu u srednjem veku bila kula Branka Mladenovi\u0107a<\/strong>, oca Vuka Brankovi\u0107a, pa je taj deo planine poznat i kao Brankova kula. U svakom slu\u010daju, ovo je jedinstven fenomen te vrste u Srbiji, a najpoznatija sli\u010dna pojava u svetu je \u201eD\u017einovski most<\/strong>\u201c u Irskoj, koji je u vodoravnom polo\u017eaju.<\/p>\n

Crkva svetog Lazara i \u0161est uvijenih \u0161ljiva<\/h2>\n

U podno\u017eju Radan planine, na njenoj severnoj strani, nadomak Prolom banje, nalazi se crkva Lazarica i u njenom dvori\u0161tu \u0161est uvijenih stabala \u0161ljiva<\/strong>. Zbog ovih \u0161ljiva crkva je posebno interesantna turistima. Pri\u010da se i da u dvori\u0161tu uvek ima ta\u010dno \u0161est \u0161ljiva, da kad se jedna osu\u0161i ili uvene, na njeno mesto izraste nova, \u010dije je stablo tako\u0111e uvijeno.<\/p>\n

Tako\u0111e, posetioci imaju jo\u0161 jednu priliku da se na\u010dude. Naime, u razli\u010ditim periodima dana i no\u0107i<\/strong>, stabla \u0161ljiva formiraju razli\u010dite oblike, figuru srednjevekovnog ratnika sa \u0161titom, ma\u010d, glavu konja. Sve ove figure se te\u0161ko raspoznaju na fotografijama, ali onaj ko \u017eeli da ih vidi, uspe\u0107e u tome, bilo zato \u0161to su one zaista tu ili zbog svoje \u017eelje.<\/p>\n

Prema legendi, \u0161est \u0161ljiva u dvori\u0161tu crkve postoji iz vremena oko Kosovskog boja. Godine 1389. na svom putu ka Kosovu polju, elitni deo vojske koji je bio predvo\u0111en Kosan\u010di\u0107 Ivanom<\/strong> i Milanom Toplicom<\/strong> ugledao je crkvu i to shvatio kao bo\u017eiji znak. Vojska je do\u0161la u crkvu da se pri\u010desti, a nakon toga je \u0161est puta obi\u0161la oko crkve. \u0160ljive, koje su bile zasa\u0111ene u dvori\u0161tu, okrenule su se za njima \u0161est puta. Vojnici su obe\u0107ali da \u0107e se po povratku iz boja ponovo pri\u010destiti u crkvi i obi\u0107i je u suprotnom smeru ali, kako se to nikada nije desilo, \u0161ljive su ostale da stoje spiralno uvijene.<\/p>\n

Antigravitacija – Misterija kratkog daha<\/h2>\n

Iako su neki me\u0161tani i novinari mo\u017eda hteli da potraje du\u017ee, pri\u010da o izvrnutom gravitacijskom polju<\/strong>, tj.gravitacijskoj anomaliji, \u00a0na Radanu bila je misterija kratkog daha. Me\u0111utim, umesto nje je do\u0161la jedna divna opti\u010dka varka, koja danas na po\u0161teniji i racionalniji na\u010din privla\u010di turiste.<\/p>\n

U \u010demu je stvar? Na jednom delu puta po obroncima Radan planine, nadomak sela Ivanje<\/strong>, pojavio se neobi\u010dan fenomen. Stvari, automobili, voda i sve drugo \u0161to se mo\u017ee kretati pod silom zemljine te\u017ee, ovde se kre\u0107e uzbrdo, umesto, kako to zdrav razum i iskustvo nala\u017eu, nizbrdo.<\/p>\n

Nakon \u0161to su mediji gladni sesnzacionalizma i me\u0161tani \u017eeljni pa\u017enje bez pravog istra\u017eivanja servirali pri\u010du koja je brzo obi\u0161la Srbiju, pri\u010du o prirodnoj anomaliji i delovanju nekih nepoznatih sila koje \u010dine da se stvari odvijaju na na\u010din potpuno suprotan poznatoj praksi, grupa skeptika i radoznalaca je jednostavnim postavljanjem libele utvrdila da je re\u010d o obi\u010dnoj opti\u010dkoj varci.<\/p>\n

Naime, svako ko se na\u0111e na tom delu puta i zaustavi svoj auto primeti\u0107e da se on, ako ne ko\u010dimo, bez pogonu kre\u0107e uzbrdo. Ali stvar je jednostavna, iako time nije manje uzbudljiva. Poenta je u tome \u0161to prividna linija horizonta nije na kraju puta, gde on nestaje sa pogleda, ve\u0107 se \u010dini kao da se nalazi negde gore, verovatno zbog dva ravna brda. Utisak je jo\u0161 ja\u010di dok se putnik nalazi u automobilu, pa nema potpunu preglednost<\/strong>. Na kraju, \u010ditava misterija je bila kratkog daha i ukazala na neprofesionalnost novinara i glad za senzacionalizmom, ali je popularizovala jedan fenomen koji je sam po sebi interesantan i vredan pa\u017enje, opti\u010dku varku koja \u010dini da nizbrdica deluje kao uzbrdica.<\/p>\n

Ivan kula<\/h2>\n

Na jo\u0161 jedan na\u010din je pri\u010da o Radan planini povezana sa Kosan\u010di\u0107 Ivanom. U pitanju je Ivan kula<\/strong>, srednjevekovni grad na vrhu vulkanske kupe<\/strong> koja je zaravnjena i strmo zase\u010denih strana. Nalazi se na 1076 metara nadmorske visine, 33 kilometara ju\u017eno od Kur\u0161umlije.<\/p>\n

Danas mo\u017eemo videti ostatke utvr\u0111enja, kulu pravougaone osnove visoku 14 metara, koja stoji na rimskim temeljima, debelih zidova od grubo se\u010denih blokova pe\u0161\u010dara. Ova zaravan je danas izvanredan vidikovac, a same gra\u0111evine nisu do sada dovoljno istra\u017eene.<\/p>\n

Prema legendi, tu je bila \u010duvena \u201ebijela kula\u201c iz koje su Ivan Kosan\u010di\u0107 i Milan Toplica, pripadnici reda zmaja<\/strong>, oti\u0161li u Kosovski boj. \u00a0Nakon boja, grad je do\u0161ao pod upravu Despota Stefana Lazarevi\u0107a.<\/p>\n

Turisti\u010dki giganti sa Radan planine<\/h2>\n

Na planini Radan nalazi se ve\u0107i broj lokaliteta koji su izuzetno popularni u svetu turizma. Kako svaki od njih zaslu\u017euje posebnu pri\u010du, ovog puta \u0107emo tek ukratko dati glavne karakteristike svima dobro poznatih destinacija.<\/p>\n

Na obodu Radan planine, uz obalu reke Toplice, nalaze se ostaci neolitskog naselja Plo\u010dnik<\/strong><\/span>. U pitanju je lokalitet Vin\u010danske kulture<\/strong><\/span> u istoimenom selu. \u017divot u ovom naselju odvijao se od 5500. do 4800. godine p.n.e. a prema najnovijim saznanjima ovde se nalazilo najstarije metalur\u0161ko naselje na svetu. Po\u010detkom 2009. godine ovde je otpo\u010dela rekonstrukcija neolitskog sela sa krajnjom idejom da se lokalitet voznom turom pove\u017ee sa Kur\u0161umlijom, Prokupljem i Djavoljom varo\u0161i.<\/p>\n

\"Prolom
Prolom banja, etno restoran<\/figcaption><\/figure>\n

Na padinama Radan planine sme\u0161tena je i Prolom banja<\/strong><\/span>. Nalazi se u Topli\u010dkom okrugu, u op\u0161tini Kur\u0161umlija, a samo naselje ima oko stotinak stanovnika. Ve\u0107 posle Prvog svetskog rata ovde je po\u010delo ozbiljnije kori\u0161\u0107enje toplih izvora i za vreme Jugoslavije Prolom banja postaje zna\u010dajan banjski centar. Danas je poznata kao rehabilitacioni i centar za le\u010denje bolesti organa za varenje, krvnih sudova, ko\u017ee, bubrega i mokra\u0107nih puteva.<\/p>\n

\"Prolom
Prolom banja hotel<\/figcaption><\/figure>\n

Na desetak kilometara od Prolom banje nalazi se turisti\u010dka atrakcija \u0110avolja varo\u0161<\/strong><\/a>. U pitanju je redak prirodni fenomen na zemlji, svetskog zna\u010daja. Sastoji se od oko 200 glavutaka (kula, piramida) izuzetne lepote i velike neobi\u010dnosti. Poznati fenomeni sli\u010dnog tipa postoje u Alpima, u francuskoj gornjoj Savoji kao i u Americi na lokalitetu poznatom kao \u201eBa\u0161ta bogova<\/strong>\u201c. Me\u0111utim, u \u0110avoljoj varo\u0161i kule su brojnije, ve\u0107ih dimenzija i postojanije. Ne\u0161to sli\u010dno u regionu mo\u017eete videti u Bugarskoj, kod Belograd\u010dika<\/a>.<\/p>\n

\"\u0110avolja
\u0110avolja Varo\u0161, pored Prolom banje<\/figcaption><\/figure>\n

Me\u0161tani, koji pre javljanja interesovanja nauke za ovaj fenomen nisu mogli da objasne \u201e\u0111avolje kule<\/strong>\u201c osmislili su brojne legende. Jedna od njih je i ta da je jedan rimski car na ovim prostorima, kako mu se ne bi osipalo bogatstvo, re\u0161io da sopstvenu \u0107erku uda za njenog ro\u0111enog brata, svog sina. Kada su svatovi to videli, skamenili su se od zgra\u017eavanja i ostali tako do dana\u0161njih dana.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Mozaik
Mozaik u Cari\u010dinom gradu<\/figcaption><\/figure>\n

Justiniana Prima, Cari\u010din grad<\/strong><\/a>, tako\u0111e se nalazi na Radan planini, sedam kilometara od Lebana, 30 od Leskovca. U pitanju je lokalitet iz \u0161estog veka<\/strong>, ostaci jednog od najve\u0107ih gradova Vizantije. Podigao ga je najve\u0107i vizantijski vladar, Justinijan I<\/strong>, u znak zahvalnosti kraju u kom se rodio.<\/p>\n