{"id":2351,"date":"2013-12-19T10:31:22","date_gmt":"2013-12-19T10:31:22","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=2351"},"modified":"2013-12-19T10:31:22","modified_gmt":"2013-12-19T10:31:22","slug":"hisar-leskovacka-tvrdava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/hisar-leskovacka-tvrdava\/","title":{"rendered":"Hisar \u2013 leskova\u010dka tvr\u0111ava"},"content":{"rendered":"

Pre godinu dana u cilju promovisanja turizma zaboravljenog juga Srbije objavili smo \u010dlanak 5 misti\u010dnih mesta Ju\u017ene Srbije<\/strong><\/a>.\u00a0Du\u0161an Stojanovi\u0107<\/strong> ide korak dalje i iznosti nam jednu dobru pri\u010du o Hisaru i enigmi o neverovatno \u010distom komadu gvo\u017e\u0111a.<\/p>\n

 <\/p>\n

Sa turisti\u010dke strane, Leskovac ne va\u017ei za preterano popularan grad, osim u dane odr\u017eavanja leskova\u010dke \u201eRo\u0161tiljijade<\/strong><\/span>\u201c, najve\u0107e smotre ro\u0161tilja u Srbiji i \u0161ire. Me\u0111utim, grad paprike i tekstila, nekada zvani \u201eMali Man\u010dester<\/strong>\u201c, ima \u0161ta da ponudi i onima koji se u njemu na\u0111u u bilo koje doba godine. To su mahom one znamenitosti koje i sami Leskov\u010dani naj\u010de\u0161\u0107e pose\u0107uju, a o kojima ve\u0107ina njih, ipak, premalo zna. Jedna od takvih je i brdo Hisar<\/strong>.<\/p>\n

<\/p>\n

Brdo Hisar visoko je 340 metara i zauzima povr\u0161inu od 10,6 hektara.<\/p>\n

Istovremeno je arheolo\u0161ki lokalitet<\/strong> i park prirode, pa je tako, iako se nalazi u samom gradu, stani\u0161te brojnih vrsta ptica, mesto za izlet i rekreaciju i, ujedno, lokalitet vredan pa\u017enje kako doma\u0107ih, tako i svetskih arheologa.\u00a0Re\u010d Hisar, naziv brda, poti\u010de iz vremena turske okupacije i ozna\u010dava utvr\u0111enje u sistemu odbrane, pa je u doba turske vladavine i sam grad nosio ime Hisar<\/strong>. Samo brdo, ina\u010de vulkanskog porekla, nekada je izgledalo kao zamak koji gospodari barovitom nizijom leskova\u010dkog petore\u010dja i njime su bili fascinirani mnogobrojni evropski putopisci stole\u0107ima unazad.<\/p>\n

Danas na Hisaru mo\u017eete videti spomenik Neznanom junaku<\/strong><\/span>, podignut 1922.godine u \u010dast anonimnog kapetana koji je poginuo u borbama za Leskovac 1915. Na samom vrhu, na najure\u0111enijem delu brda, nalazi se visoki predajnik Tv Leskovac, dok je na isto\u010dnoj padini, u blizini groblja, spomen park podignut 1971.godine i posve\u0107en \u017ertvama Drugog svetskog rata, kao i spomen plo\u010da na mestu gde je 1897. odr\u017eano prvo okupljanje radnika leskova\u010dkog kraja.<\/p>\n

Najinteresantniji je Hisar, ipak, sa arheolo\u0161ke strane. Jo\u0161 mnogo \u0107e vremena pro\u0107i dok sve njegove tajne ne budu otkrivene, a one se\u017eu daleko u pro\u0161lost, dalje nego \u0161to bi se moglo zamisliti.<\/p>\n

Na Hisaru se, u njegovim brojnim istorijskim slojevima, nalaze ostaci naselja iz doba neolita, iz bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba. On krije i pri\u010de o rimskom vremenu, srpskom srednjem veku, Vizantiji, otomanskoj vladavini i svim ratovima vo\u0111enim u Srbiji u poslednjih dve stotine godina. Tako\u0111e, ovde je otkriven i najstariji centar crne metalurgije u Evropi<\/strong>.<\/p>\n

2001.godine na Hisaru su prona\u0111eni ostaci naselja brnji\u010dke kulture<\/strong>, grupe koja se razvijala od 1300. do 1050.godine p.n.e. a koja je najpre prona\u0111ena na lokalitetima na Kosovu. Na\u0111eni su ovde i primerci srednjovekovnog stakla ra\u0111enog u vi\u0161ebojnoj tehnici kao i srebrni novac Stefana Lazarevi\u0107a<\/strong> iz vremena pre nego \u0161to je postao despot.<\/p>\n

Najve\u0107a enigma<\/strong><\/span> je, ipak, \u010duvena \u201eTurovi\u0107eva igla<\/strong>\u201c, nazvana po arheologu-amateru \u0160\u0107epanu Turovi\u0107u iz Leskovca. On je 2002. prona\u0161ao predmet u obliku igle duga\u010dak 64.5 centimetara i na\u010dinjen od ner\u0111aju\u0107eg \u010delika. U pitanju je predmet od \u010distog gvo\u017e\u0111a, bez ikakvih primesa, iz 13.veka pre nove ere, a dana\u0161nja tehnologija ne raspola\u017ee metodama za dobijanje tako \u010diste legure gvo\u017e\u0111a.<\/p>\n

Igla se, zbog izuzetne vrednosti i misterije koju je pobudila u svetu nauke, \u010duva danas u sefu jedne dr\u017eavne ustanove. Jedini drugi primerak predmeta od ovako \u010distog gvo\u017e\u0111a nalazi se u Indiji i vodi poreklo iz petog veka<\/strong>. U pitanju je stub ispred kasnije izgra\u0111ene d\u017eamije i izvesno je da su oba predmeta napravljena tehnologijom kojoj dana\u0161nja nauka nije dorasla.<\/p>\n

Nakon otkri\u0107a \u201eturovi\u0107eve igle<\/strong>\u201c na Hisaru su intenzivirana istra\u017eivanja i prona\u0111ene su pe\u0107i za topljenje gvo\u017e\u0111a koje su uzdrmale teorije o vremenu po\u010detka gvozdenog doba u Evropi, pomeraju\u0107i ga \u010dak nekoliko vekova unazad. (Do sada se tvrdilo da su crnu metalurgiju zapo\u010deli Hetiti u Aziji i da je ona tek u devetom veku p.n.e. preneta na tlo Evrope.)<\/p>\n

Tako\u0111e, ovde je prona\u0111ena i topionica metala iz vizantijskog perioda, \u0161to upu\u0107uje na zaklju\u010dak da se na Hisaru neprekidno odvijala metalurgija gvo\u017e\u0111a od 14.veka p.n.e. do 14. veka nove ere.<\/p>\n