{"id":2132,"date":"2013-10-23T20:08:47","date_gmt":"2013-10-23T20:08:47","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=2132"},"modified":"2013-10-23T20:08:47","modified_gmt":"2013-10-23T20:08:47","slug":"moje-leto-u-aleksandriji-prvobitnoj-prestonici-egipta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/moje-leto-u-aleksandriji-prvobitnoj-prestonici-egipta\/","title":{"rendered":"Moje leto u Aleksandriji – prvobitnoj prestonici Egipta"},"content":{"rendered":"

\u00a0Pi\u0161e: Ivana Ta\u010dkov<\/strong><\/em><\/p>\n

Poput egipatskih vladara i dobrostoje\u0107ih Egip\u0107ana, provela sam leto u Aleksandriji<\/strong>. Oni tamo odlaze zbog znatno bla\u017ee klime od one koja u julu i avgustu vlada u ostatku zemlje. A ja, jer smatram da upoznavanje sa Egiptom<\/strong> treba zapo\u010deti, upravo, u njegovoj prvobitnoj prestonici.<\/p>\n

Nakon upoznavanja sa egipatskom kuhinjom u \u010duvenom restoranu \u201cBalbaa Village<\/strong><\/span>\u201d, opet po uzoru na dobrostoje\u0107e Egip\u0107ane, i predaha u hotelskoj sobi sa pogledom na Sredozemno more, po\u010dela sam sa upoznavanjem, nekada, malog ribarskog sela koje je Aleksandar Veliki<\/strong>, gotovo preko no\u0107i, preobratio u prestonicu nauke, kulture i umetnosti anti\u010dkog sveta.<\/p>\n

Tvr\u0111ava Kait Bei (Fort<\/b>\u00a0Qaitbay<\/b>)<\/h2>\n

Moja polazna ta\u010dka bila je tvr\u0111ava Kait Bei (Fort<\/b> Qaitbay<\/b>).<\/p>\n

Tvr\u0111avu \u201cKait Bei\u201d, pre svega, treba posetiti zato \u0161to, ve\u0107 pet vekova, ponosno stoji na mestu gde je nekada stajao \u010duveni Aleksandrijski svetionik<\/strong> \u2013 jedno od Sedam svetskih \u010duda.<\/p>\n

Podignuta je u XV veku, od strane sultana \u010dije ime nosi, a u svrhu odbrane od Turaka i svojevremeno se smatrala jednim od najva\u017enijih odbrambenih upori\u0161ta du\u017e \u010ditave afri\u010dke obale Sredozemnog mora.<\/p>\n

\"Svetionik
Svetionik u Aleksandriji, slika iz nacionlanig muzeja<\/figcaption><\/figure>\n

Unutar spolja\u0161njih zidina nalazi se utvr\u0111enje oblika ogromne kocke<\/strong> sa \u010dijih crtastih prozora se, preko spolja\u0161njih zidina, pru\u017ea pogled na bezbroj, naizgled, si\u0107u\u0161nih jahti i brodova \u017eivopisnih boja.<\/p>\n

Drugi razlog posete tvr\u0111ave je veli\u010danstven pogled koji se pru\u017ea sa njenih spolja\u0161njih zidina, kako na grad tako i na otvoreno more, te njima obavezno treba pro\u0161etati.<\/p>\n

Ja sam najvi\u0161e u\u017eivala posmatraju\u0107i ribare koji, sa \u0161tapom u rukama, strpljivo, satima sede na ogromnim kamenim blokovima koji okru\u017euju tvr\u0111avu sa njene spolja\u0161nje strane, brane\u0107i je od talasa.<\/p>\n

Aleksandrijska biblioteka
\n<\/b><\/h2>\n

U blizini tvr\u0111ave, a na mestu gde se veruje da je nekada stajala najve\u0107a biblioteka starog sveta sada se, me\u0111u oronulim stambenim zgradama, uzdi\u017ee gra\u0111evina impozantne spolja\u0161nosti \u2013 Aleksandrijska biblioteka<\/b>. Svojim oblikom solarnog diska nagnutog ka Sredozemnom moru ona simbolizuje izlazak Sunca odnosno izranjanje znanja<\/strong>.<\/p>\n

Biblioteka je opasana granitnim zidom, na \u010dijoj su ju\u017enoj strani uklesana slova svih svetskih pisama <\/b>ukazuju\u0107i tako na jezi\u010dku raznolikost koja vlada u njenoj unutra\u0161njosti.<\/p>\n

Nekada su police biblioteke, koja je najverovatnije izgorela u po\u017earu pre oko dva milenijuma<\/strong>, krasila dela velikih umova anti\u010dkog sveta, poput Homera, Sokrata i Platona. Sada se u ovoj novoj, izuzetno modernoj biblioteci, nalazi preko 8 miliona knjiga.<\/p>\n

Pored knjiga, u sastav biblioteke ulazi i internet arhiva koja sadr\u017ei sve stranice svih sajtova koji postoje na internetu od godine njegovog postojanja (1996)), zatim niz specijalizovanih biblioteka, \u010detiri muzeja, planetarijum, \u201cALEXploratorijum<\/strong>\u201d \u2013 za pribli\u017eavanje nauke deci, nekoliko akademskih istra\u017eiva\u010dkih centara, \u201cVISTA<\/strong>\u201d (The Virtual Immersive Science and Technology Applications system) – interaktivni ambijent virtuelne stvarnosti, petnaest stalnih izlo\u017ebi, \u010detiri galerije, konferencijska sala koja mo\u017ee primiti nekoliko hiljada ljudi i \u201cKulturama<\/strong>\u201d – vrlo informativna i atraktivna multimedijska prezentacija Egipta kroz vreme na prvom, ikada patentiranom, interaktivnom sistemu od 9 projektora.<\/p>\n

Jedna od posebnih dragocenosti biblioteke je “Nobelova soba<\/strong>“. U njoj se nalaze sva “na polju knji\u017eevnosti najbolja dela idealisti\u010dkih tendencija” \u010diji se autori, upravo iz tog razloga, od 1901. godine neprestano nagra\u0111uju istoimenom presti\u017enom nagradom \u0160vedske akademije.<\/p>\n

Dakle, ako i vas fascinira ideja da se na jednom mestu sakupe svi ikada zapisani proizvodi ljudskog uma, a uz to ste i ljubitelj moderne arhitekture, ovo je mesto koje ne smete zaobi\u0107i.<\/p>\n

Kompleks Montaza
\n<\/b><\/h2>\n

A sada je vreme za predah i to na drugom kraju grada, u Kompleksu\u00a0 Montaza<\/b>, udaljenom dvanaestak kilometara od biblioteke. Vo\u017enja taksijem na ovoj relaciji ko\u0161tala me je ne\u0161to vi\u0161e od dva evra.<\/p>\n

Kompleks Montaza je idealno mesto za \u0161etnju i opu\u0161tanje u Aleksandriji<\/strong>. Zauzima povr\u0161inu od oko 1,5 km2\u00a0 i nalazi se u isto\u010dnom delu grada, na uzvi\u0161enju oko istoimenog zaliva. Ulaznica u ovaj raj se pla\u0107a 50 piastera ili neverovatnih 5 dinara. *<\/p>\n

Izgradnju kompleksa Montaza otpo\u010deo je, krajem devetnaestog veka, misirski vladar Abas II, palatom \u201cAl Salamlik\u201d. Ovu palatu (1892) su on i njegovi prijatelji koristili kao lova\u010dki dom, a naredni vladari su je preuredili i koristili kao letnju rezidenciju. Poslednji u nizu bio je Hosni Mubarak koji je u njoj provodio leta, do devedesetih godina pro\u0161log veka, odnosno, do izgradnje letnje rezidencije u \u0160arm el \u0160eiku<\/strong>. Palata \u201cAl Salamlik\u201d je sada luksuzni hotel.<\/p>\n

1932. godine kralj Fuad je izgradio \u201cAl Haramlik<\/strong>\u201d – jo\u0161 ve\u0107u palatu, u predominantno vizantijskom stilu. \u201cAl Haramlik\u201d je sada javni muzej istorije i umetnosti dinastije Muhamed Ali.<\/p>\n

Pored ove dve palate, nekoliko hotela i mnogo restorana, u okviru Montaze se nalazi i pet pla\u017ea<\/strong> (Aida<\/strong>, Kleopatra<\/strong>, Vanesa<\/strong>, Semiramida<\/strong> i privatna pla\u017ea hotela Helnan<\/strong>) te, ako ste ljubitelj sportova na vodi, ovde zaista mo\u017eete u\u017eivati. Jedriti, surfovati ili \u010dak roniti (spomenimo da je Egipat neprikosnoven<\/strong><\/a> kad je podvnodini svet u pitanju), izbor je va\u0161.\u00a0Ako se pak odlu\u010dite za \u0161etnju besprekorno ure\u0111enim parkovima nai\u0107i \u0107ete na vrlo retke tropske biljke od kojih su neke stare preko 75 godina.<\/p>\n

Gr\u010dko \u2013 rimski period egipatske istorije<\/h2>\n

Jedan dan u Aleksandriji posvetila sam gr\u010dko \u2013 rimskom periodu egipatske istorije, jer je grad prepun spomenika iz tog doba.\u00a0Po\u010dela sam sa Pompejevim stubom odnosno Dioklecijanovim spomenikom<\/b>.<\/p>\n

On se nalazi u najstarijem delu Aleksandrije, na uzvi\u0161enju koje je u vreme Ptolomejskog kraljevstva bilo poznato kao \u201cAkropolj Aleksandrije<\/strong>\u201d. Akropolj u principu ozna\u010dava gornji grad<\/strong><\/a>, tako da\u00a0se\u00a0ne treba vezivati odmah za Atinski, koji je uistinu naj\u010duveniji.<\/p>\n

Ovaj monolitni stub od crvenog granita, donesen ovde iz Asuana<\/strong><\/span>, grada na jugu Egipta, udaljenog od Aleksandrije preko 1000 kilometara, visok je oko 27 metara, a te\u017eak oko 285 tona. Okru\u017een je dvema sfingama.<\/p>\n

Podigli su ga stanovnici Aleksandrije u \u010dast caru Dioklecijanu<\/strong>, ali je mnogo poznatiji kao Pompejev stub<\/strong> zato \u0161to se, po legendi, na vrhu stuba nalazi glava Pompeja \u2013 velikog rimskog vojskovo\u0111e koji je nakon poraza od strane Julija Cezara prebegao u Aleksandriju, gde je ubrzo i ubijen. Pompejev stub stoji u centru Serapijuma<\/b> \u2013 glavnog hrama gr\u010dko – egipatskog boga Serapisa \u2013 oli\u010denja svetog bika Apisa<\/strong>.<\/p>\n

Ba\u0161 ispod stuba nalaze se ostaci anti\u010dke biblioteke na \u010dijim su zidovima jos uvek uo\u010dljive ni\u0161e koje su slu\u017eile za uvijanje papirusa.<\/p>\n

U neposrednoj blizini nalazi se i Katakomba Kom el-Shukafa (Humka krhotina)<\/b> \u2013\u00a0 jedno od sedam svetskih srednjovekovnih \u010duda. Otkrivena je sasvim slu\u010dajno po\u010detkom dvadesetog veka, kada je magarac koji je vukao prikolicu punu kamenja iznenada propao kroz rupu u zemlji.\u00a0Njeno ime \u201cHumka Krhotina\u201d poti\u010de od polomljenih kerami\u010dkih posuda prona\u0111enih u grobnici, za koje se veruje se da su ih, ispunjene hranom, donosili ro\u0111aci kada bi obilazili grobove svojih voljenih, a potom pred odlazak lomili<\/p>\n

Izgra\u0111ena je kao porodi\u010dna grobnica u drugom veku nove ere, ali je kasnije kori\u0161\u0107ena i kao javna grobnica.<\/p>\n

Ova katakomba je jedinstvena zato \u0161to u njoj interferiraju tri kulture<\/strong>, umetnosti i religije \u2013 egipatska, gr\u010dka i rimska, \u0161to se ne mo\u017ee videti ni na jednom drugom mestu na svetu. Ovde se, na jednom mestu, nalaze sarkofazi u kojima po\u010divaju osobe sahranjene na tradicionalan staroegipatski na\u010din, ali i mnogo ni\u0161a u kojima su postavljane vaze sa pepelom onih koji su kremirani u gr\u010dkom ili rimskom stilu.<\/p>\n

Meni su najve\u0107u pa\u017enju privukle statue vlasnika grobnice koje se nalaze tridesetak metara ispod zemlje na drugom od tri nivoa grobnice<\/strong>. Da bi se do\u0161lo do njih treba se spustiti niz 99 podzemnih stepenika, isklesanih oko okna u vidu spirale (Okno je kori\u0161\u0107eno za spu\u0161tanje tela pokojnika, pomo\u0107u u\u017eadi, kako bi se spre\u010dilo bilo kakvo o\u0161te\u0107enje).<\/p>\n

Iako su statue postavljene tako da izgleda kao da idu jedno drugom u susret, vodi\u010d nam je ukazao na to da se ovo dvoje u zagrobnom \u017eivotu, najverovatnije, nije srelo, s obzirom da nisu iskora\u010dili istom nogom. Nadajmo se da arheolozi nisu u pravu.\u00a0Obe statue su isklesane u krute hijerati\u010dke poze tipi\u010dne za egipatsku umetnost, ali je upadljiva glava mu\u0161karca isklesana u gr\u010dkom stilu, kao i frizura \u017eene u rimskom.<\/p>\n

Iako skromne veli\u010dine u odnosu na sli\u010dne gra\u0111evine prona\u0111ene na teritoriji nekada\u0161njeg rimskog carstva, Rimski teatar<\/b> u Aleksandriji predstavlja jo\u0161 jedno obele\u017eje rimskog perioda Egipatske istorije.<\/b><\/p>\n

U neposrednoj blizini teatra nalaze se ostaci rimskog kupatila i rimske vile – \u201cVila ptica\u201d<\/b>.<\/p>\n

A za one koji bi da vide i nau\u010de vi\u0161e o gr\u010dko – rimskom periodu egipatske istorije na raspolaganju je i Gr\u010dko \u2013 rimski muzej<\/b>. Jedan od najistaknutijih komada u muzeju je statua Apisa<\/strong><\/span> – egipatskog svetog bika isklesana u crnom mermeru.<\/p>\n

\u00a0Nacionalni muzej u Aleksandriji
\n<\/b><\/h2>\n

Nestrpljiva, dan pred odlazak u Kairo uputila sam se u Nacionalni muzej u Aleksandriji <\/b>privu\u010dena informacijom da se u podzemnoj dvorani mogu videti mumije.<\/p>\n

Ovaj muzej se s pravom smatra jednim od najbolje ure\u0111enih u Egiptu, \u0161to se da shvatiti ve\u0107 nakon posete haoti\u010dnom Nacionalnom muzeju u Kairu ili Luksoru u dolini kraljeva<\/strong><\/a>. Pored mumija, muzej sadr\u017ei oko 1800 predmeta koji pri\u010daju istoriju Aleksandrije kroz vreme, po\u010dev od faraonskog, preko gr\u010dko – rimskog, do koptskog i islamskog perioda.<\/p>\n

Od religioznih objekata treba izdvojiti vreme makar za D\u017eamiju Abu al Abas el Mursi <\/b>i Koptsku katedralu Svetog Marka.<\/b><\/p>\n

D\u017eamija Abu al Abas al<\/b> Musri<\/b> ima najdu\u017ee ime, ali je istovremeno najve\u0107a i najlep\u0161a u Aleksandriji. Sagra\u0111ena je krajem osamnaestog veka u \u010dast andaluzijskog \u0161eika koji je u njoj i sahranjen. Njegovo ime je poprili\u010dno duga\u010dko, pa probajte da ga pro\u010ditate Sehab El Din Abu El Abas Ahmed Ibn Umar Ibn Mohamed Al Ansari El Mursi. \u00a0A ako i uspete da ga ponovite, na putu ste da postenete egiptolog.<\/p>\n

Koptska katedrala svetog Marka <\/b>je sedi\u0161te aleksandrijskog pape, poglavara koptske pravoslavne crkve<\/strong>. Nalazi se na mestu gde je \u0161ezdesetih godina nove ere jevan\u0111elista Sveti Marko \u2013 utemeljiva\u010d Hri\u0161\u0107anstva na afri\u010dkom kontinentu, podigao crkvu u kojoj je kasnije i sahranjen.<\/p>\n

\u0160ta jo\u0161 videti, probati, do\u017eiveti<\/h2>\n

Damama savetujem da obi\u0111u i Kraljevski muzej nakita,<\/b> sme\u0161ten u rezidenciji princeze Fatime, unuke Muhameda Alija koji je vladao Egiptom i Sudanom u devetnaestom i po\u010detkom dvadesetog veka. Muzej sadr\u017ei slike, statue, nakit i brojne druge ukrase koji pripadaju dinastiji.<\/p>\n

To vreme njihovi pratioci mogu provesti u nekom od brojnih kafi\u0107a du\u017e obale Sredozemnog mora, uz nargilu i arapski \u010daj.<\/p>\n

Jedno ve\u010de ili jutro, u zavisnosti od toga da li ste ljubitelj zalaska ili izlaska Sunca, treba rezervisati za \u0161etnju promenadom \u201cKorni\u010de<\/b>\u201d. Naravno, niste u obavezi da, poput mene, prepe\u0161a\u010dite svih dvanaestak kilometara, ali je po\u017eeljno da na mostu \u201cStenli\u201d<\/b> zastanete i u\u017eivate u pogledu kako na grad tako i na otvoreno more, a mo\u017eete se i opru\u017eiti na istoimenoj i ujedno najlep\u0161oj pla\u017ei u Aleksandriji, ba\u0161 tu, ispod mosta.<\/p>\n

Iako, u pore\u0111enju sa Kairom i Luksorom, u Aleksandriji ima mnogo manje istorijskih spomenika, umerena klima, pla\u017ee sa sne\u017eno belim peskom, prelepe zgrade, ukusna hrana i srda\u010dno stanovni\u0161tvo \u010dine da ona ipak nosi titulu najatraktivnijeg grada u Egiptu<\/strong>.<\/p>\n

Korisna informacija za sve koji planiraju putovanje u Egipat:<\/p>\n

*<\/strong> 1 Egipatska funta = 100 piastera<\/strong>; 1 euro = 10 Egipatskih funti<\/strong>.
\nPovezani \u010dlank, Oaza Siva u Egiptu\u00a0http:\/\/www.tt-group.net\/Egipat\/Siva.php<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Pi\u0161e: Ivana Ta\u010dkov Poput egipatskih vladara i dobrostoje\u0107ih Egip\u0107ana, provela sam leto u Aleksandriji. Oni tamo odlaze zbog znatno bla\u017ee klime od one koja u julu i avgustu vlada u ostatku zemlje. A ja, jer smatram da upoznavanje sa Egiptom treba zapo\u010deti, upravo, u njegovoj prvobitnoj prestonici. Nakon upoznavanja sa egipatskom kuhinjom u \u010duvenom restoranu<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":9817,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-2132","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-afrika"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2132","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2132"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2132\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9817"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2132"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2132"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2132"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}