{"id":1559,"date":"2013-04-26T10:53:08","date_gmt":"2013-04-26T10:53:08","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=1559"},"modified":"2013-04-26T10:53:08","modified_gmt":"2013-04-26T10:53:08","slug":"cicen-ica-ziva-inspiracija-ili-vecita-enigma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/cicen-ica-ziva-inspiracija-ili-vecita-enigma\/","title":{"rendered":"\u010ci\u010den Ica – \u017eiva inspiracija ili ve\u010dita enigma"},"content":{"rendered":"

Alternativna istorija o vanzemaljskom elementu<\/strong> se zahuktava. Dokazi se ni\u017eu u vidu novih dokumentaraca, teoreti\u010dari zavera uspe\u0161no komplikuju argumente, obi\u010dan \u010dovek je zbunjen. Kako su masovni blokovi od 3.500 tona pomerani kada danas najja\u010da dizalica ne mo\u017ee da pomakne vi\u0161e od 350 tona, kako je bronzanom tehnologijom oblikovan granit<\/strong> koji je po tvrdo\u0107i jedan od materijala koje samo dijamantsko svrdlo mo\u017ee obra\u0111ivati, kako kameni klipovi pasuju do perfekcije, za savremenu nauku, antropologiju i istoriju umetnosti sve\u00a0skupa nau\u010dnim jezikom re\u010deno je enigma<\/strong>.<\/p>\n

<\/p>\n

Sa druge strane mistici govore o magi\u010dnim mo\u0107ima, o tajnama antigravitacije, skrivenim znanjima, transpersonalnim fenomenima i ezoteriji. \u0160ta je istina, je milenijumsko pitanje, a prvi korak je svakako upoznavanje ovih odli\u010dno dokumentovanih fenomena, pa zaklju\u010dak neka donese svako, samo za sebe, bar dok nauka ne lupi kona\u010dno \u010deki\u0107em i stavi novu temu na dnevi red.<\/p>\n

Drugim re\u010dima \u010ci\u010den Ica je \u017eiva inspiracija<\/strong>, pa zavirimo u njene tajne.<\/p>\n

Duboko u d\u017eunglama Meksika i Gvatemale, na poluostrvo Jukatan, nalaze se misteriozni hramovi i piramide drevnih Maja. Dok je Evropa jo\u0161 uvek bila neobrazovana i \u201cmra\u010dna\u201d, ovi ljudi su crtali mape neba<\/strong>, ispitivali i bele\u017eili sazve\u017e\u0111a, razvili pismo i bili pravi gospodari matematike. O njihovoj nau\u010dnoj naprednosti govori i neverovatna arhitektonska ume\u0161nost jer su sa neverovatnim stepenom preciznosti izgradili velelepne gradove i gra\u0111evine<\/strong> koje i danas fasciniraju i ostavljaju bez teksta. A jo\u0161 vi\u0161e kada se sazna da su izgra\u0111ene bez poznavanja to\u010dka i bez bilo kakve metalne alatke!<\/p>\n

Maje su najpoznatija i jedna od najstarijih civilizacija na prostorima Ju\u017ene Amerike. Poreklo im se\u017ee u vreme oko 2600. godine pre nove ere, a kolevka njihove civilizacija je poluostrvo Jukatan. Postali su poznati oko 250. godine n.e. kada su se doselili u dana\u0161nji ju\u017eni Meksiko.<\/p>\n

Maje su razvile astronomiju, kalendarski sistem i hijeroglife. Poznate su i po vrhunski ukra\u0161enoj ceremonijalnoj arhitekturi koja je svoje vrhunce dosegla u hramovima-piramidama, palatama i opservatorijama. Bili su, tako\u0111e, i vrlo ve\u0161ti zemljoradnici koji su, kr\u010de\u0107i tropske \u0161ume u oblastima koje su bile siroma\u0161ne vodom, gradili podzemne bunare u kojima se skupljala najdragocenija te\u010dnost koje nije bilo dovoljno.<\/p>\n

Oko 300. godine p.n.e. Maje su u svom dru\u0161tvenom ure\u0111enju uspostavile sistem hijerarhije, sa vladavinom plemstva i kraljeva ali je njihova civilizacija po\u010dela da opada oko 900. godine n.e. kada su Maje sa juga, iz jo\u0161 uvek nepoznatih razloga, napustile svoje gradove<\/strong>. Kada su Maje sa severa bile integrisane u dru\u0161tvo Tolteka, dinastije Maja su nestale, iako su neki periferni centri nastavili da se razvijaju sve do dolaska \u0160panaca po\u010detkom 16. veka. A poznato je da je sa dolaskom konkvistadora Ju\u017ena Amerika postala evropska \u201czlatna koka\u201d<\/strong> ali i popri\u0161te sukoba civilizacija u kome je jedna okrutno\u0161\u0107u preobratila \u201cdivljake\u201d u \u201ccivilizaciju\u201d\u2026 Koja je vekovima pre njih i pisala i ra\u010dunala i zidala do tada nevi\u0111eno.<\/p>\n

Kultura Maja prostirala se na gotovo 1000 km2, a svoju ogromnu “imperiju” Maje su nazivale “Kraljevstvo Velike Zmije”. Najpoznatiji gradovi Maja su Palenque<\/strong><\/span>, Tikal<\/strong><\/span>, Tulum<\/strong><\/span>, \u010ci\u010den Ica<\/strong><\/span>, Copan<\/strong><\/span> i Uxmal<\/strong><\/span>. Ipak jedan grad je nadma\u0161io sve ostale. \u010ci\u010den Ica je bila vrhunac arhitekture Maja i lepotom svojih gra\u0111evina i rasko\u0161nim reljefima zasenila je sve ostale gradove. A i veli\u010dinom jer se prostirala na neverovatnih 3,5km2!<\/p>\n

Najbolje o\u010duvane gra\u0111evine civilizacije Maja nalaze se u \u010ci\u010den Ici. Grad je osnovan u 6. veku i bio je poznat kao \u201cgrad hramova\u201d<\/strong> jer je, kao i ve\u0107ina gradova drevnih Maja, grad pre svega bio svetili\u0161te. U njemu su \u017eiveli sve\u0161tenici i plemstvo a poljoprivrednici su \u017eiveli izvan kompleksa grada. U njega su dolazili samo u vreme svetkovina i verskih obreda koji su se odr\u017eavali u velelepnim hramovima. U kojima je umela tada da pote\u010de i krv\u2026 Jer Maje su u svojim obredima prinosile i \u017ertve bo\u017eanstvima. Evropljani su se jo\u0161 u vreme otkrivanja novih civilizacija \u201cpreko bare\u201d \u010dudom \u010dudili tim \u201cobredima\u201d zaboravljaju\u0107i neka \u201ccivilizovana\u201d srednjevekovna evropska\u2026\u00a0 Kasnije je i Holivud ove verske rituale izvrtao i koristio da ove drevne ju\u017enoameri\u010dke civilizacije prika\u017ee kao opasne, \u0161to nije ni malo ta\u010dno.<\/p>\n

U \u010ci\u010den Ici bili su razvijeni trgovina i \u0161kolstvo, a nau\u010dnici su prona\u0161li dokaze da je grad bio napu\u0161ten\u00a0 u 10. veku, \u0161to se podudara sa ranije utvr\u0111enim \u010dinjenicama da su Maje u ovom periodu misteriozno odlu\u010dile da napuste svoje velelepne gradove.<\/p>\n

Jedna od teorija koja je poku\u0161ala da objasni ovu neobi\u010dnu pojavu bila je prili\u010dno logi\u010dna \u2013 nedovoljno obradive zemlje<\/strong>. Pa su se tako pojavila obja\u0161njenja da su se Maje masovno selile kada se obradiva zemlja koju su koristili toliko ispostila da je postajala jalova. Ima logike\u2026 Ali gde su oti\u0161li, i dalje je misterija. Sli\u010dno se de\u0161avalo u izgubljenom gradu Inka<\/strong><\/a>, o \u010demu smo ve\u0107 pisali.<\/p>\n

Rekli smo ve\u0107 da je \u010ci\u010den Ica najreprezentativniji primerak arhitekture Maja i njen vrhunac pa \u0107emo predstaviti i neke od najpoznatijih gra\u0111evina. U neposrednoj okolini se nalazi i Kankun, ekskluzivna destinacija sa podvodim muzejom<\/strong><\/a>.<\/p>\n

“Hram ratnika<\/strong><\/span>” i susedni “Hram jaguara<\/strong><\/span>” iako u ru\u0161evinama gra\u0111evine su koje zaista zavre\u0111uju sve po\u0161tovanje jer su najlep\u0161e i najinspirativnije u \u010ditavom kompleksu \u010ci\u010den Ice. Pored ovih hramova je i neverovatna piramida El Castillo<\/strong><\/span>, najvi\u0161a gra\u0111evina u gradu. Visoka je 24 m ali nije njena visina to \u0161to imponuje ve\u0107 znanje koje u svakom svom kamenu \u201cnosi\u201d! Naime, El Castillo je zapravo veliki sun\u010dev kalendar i vrhunac znanja koje su Maje imale o astronomiji, a koje su konkretizovale izgradnjom ove piramide.<\/p>\n

Jer svaki od 91 stepenika koliko vodi do vrha je neka vrsta puta ka nebu kroz \u010ditavu godinu. Pitate se sada kako? Svakoga dana senka sunca pada na drugu stepenicu pa je El Castillo zapravo NAJVE\u0106I KALENDAR NA SVETU!<\/strong> Tako su Maje zahvaljuju\u0107i njemu redovno sejale kada je za to bilo pravo vreme. Pametno, zar ne? Pogotovu za civilizaciju koja nije znala \u0161ta je to\u010dak!<\/p>\n

Ovde svakako vredi postaviti pitanje da li postoji veza izme\u0111u egipatskih, kineskih i ameri\u010dkih piramida<\/strong>, ili je ovaj geometrijski oblik sam po sebi nametnuo ovu formu kao vid gra\u0111evinskog re\u0161enja.<\/p>\n

Ju\u017eno od El Castilla nalazi se neobi\u010dna okrugla zgrada poznata kao El Caracol.<\/strong> To je bila d\u017einovska astronomska opservatorija sa masovnom kupolom i mno\u0161tvom prozora na njoj kroz koje su se videla odre\u0111ena sazve\u017e\u0111a. Dakle, kod Maja ni\u0161ta nije bilo slu\u010dajno!<\/p>\n

Drevne Maje su bile i odli\u010dni sportisti pa su gradili i posebne terene za “igru loptom”<\/strong> koja je bila najpopularnija sportska igra na \u010ditavom ju\u017enoameri\u010dkom kontinentu. Veliko igrali\u0161te u \u010ci\u010den Ici je najve\u0107e u Meksiku i duga\u010dko je 168 m a \u0161iroko 70 m. Ova igrali\u0161ta su postojala u gotovo svakom gradu Maja i prili\u010dno podse\u0107aju na dana\u0161nje fudbalske terene.<\/p>\n

Ali sa ipak malo druga\u010dijom igrom\u2026 Na svakoj strani terena bili su kameni obru\u010di, a igru koju su Maje igrale najbolje bismo opisali kao me\u0161avinu dana\u0161nje ko\u0161arke i fudbala. Igra se igrala tvrdom gumenom loptom, igralo se u timovima, naravno jedan tim protiv drugog, a ono \u0161to je naro\u010dito zanimljivo za na\u010din igre bilo je to \u0161to su igra\u010di za zadr\u017eavanje lopte u igri smeli da koriste sve delove tela, osim ruku. Poen je postizan kada bi lopta pro\u0161la kroz obru\u010d. Zanimljivo i neobi\u010dno.<\/p>\n

A jo\u0161 je zanimljivije i interesantnije otkri\u0107e arheologa koje je potvrdilo da ova igra nije bila ba\u0161 samo \u201czabavna\u201d jer je kapiten gubitni\u010dkog tima zaista i \u201cgubio\u201d ne\u0161to\u2026 Ko zna, mo\u017eda bi neke fudbalske lige pobolj\u0161ale kvalitet igre uvo\u0111enjem ovog \u201ckreativnog\u201d obreda\u2026<\/p>\n

Isto\u010dno od najve\u0107ih ru\u0161evina u \u010ci\u010den Ici nalazi se mra\u010dni podzemni svet koji su Maje nazivale Canote<\/strong>. To su duboki bazeni koje je napravila voda prolaze\u0107i kroz mekano kre\u010dnja\u010dko zemlji\u0161te. Po\u0161to je rastresito zemlji\u0161te zadr\u017eavalo male koli\u010dine vode na povr\u0161ini, ovi podzemni bunari bili su od vitalnog zna\u010daja za \u017eivot i opstanak grada.<\/p>\n

Poseta jednom od tih bazena je zastra\u0161uju\u0107e, ali nezaboravno iskustvo pa vam ga preporu\u010dujemo, ali samo ako zaista imate jako srce ili ste toliki avanturista da ste spremni na sve zarad adrenalina. Ali i nezaboravnih trenutaka. Ulaz u Canote je vertikalna rupa sa uskim stepenicama iz vremena Maja.<\/strong> Vazduh je gust, zagu\u0161ljiv i ustajao. Samo jedan pogre\u0161an korak na klizavim stepenicama mogu vas odsvesti u ve\u010diti mrak\u2026 I ko zna \u0161ta jo\u0161 tamo dole, u dubini\u2026 Ali, kao i svaki veliki trud i napor i ovaj se isplati. Pa nakon \u0161to se nekako provu\u010dete ispod niskih stalaktita, pred vama se otvara neverovatan prizor.<\/p>\n

Onaj za pam\u0107enje: voda predivne tirkizne nijanse, nepoznate dubine \u010dije tajne samo ona zna<\/strong>. Sa tavanice vise masivni stalaktiti koji gotovo da dodiruju povr\u0161inu vode, a kroz otvor sa tavanice dopire snop svetlosti koji misti\u010dno osvetljava i bazen i ovu neverevatnu podzemnu dvoranu. Ipak, uz svu ovu lepotu ide i malo mra\u010dnija pri\u010da. U bunarima u okolini \u010ci\u010den Ice prona\u0111eni su ljudski ostaci jer su Maje u njih bacali device, zatvorenike i nakit ne bi li tom \u017ertvom umilostivili boga ki\u0161e.<\/p>\n