{"id":78,"date":"2018-05-03T02:53:45","date_gmt":"2018-05-03T00:53:45","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroupleto.test\/?p=78"},"modified":"2018-05-03T02:53:45","modified_gmt":"2018-05-03T00:53:45","slug":"istanbul","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/istanbul\/","title":{"rendered":"Istanbul – \u0161ta videti? Turisti\u010dki vodi\u010d za putovanje"},"content":{"rendered":"

Istanbul je naslednik prestonice drevne Vizantije, koja sa preko 1123 godina postojanja je najdu\u017ee bivstvuju\u0107a imperija \u010dove\u010danstva<\/strong>. Tokom istorije bio je slavljen, paljen, prekr\u0161tavan, osvajan. Centar kulture, trgovine, raskr\u0161\u0107e civilizacija i religija oduvek, a centar sveta vi\u0161e od jednog milenijuma. Sasvim dovoljan argument za\u0161to ga posetiti. Nazivaju ga jedinim gradom na dva kontinenta, ondosno, re\u010d je o Konstanitnoplju, zatim Carigradu, tj.\u00a0dana\u0161njem Istanbulu<\/strong>. Pre nego opi\u0161emo \u0161ta je ono\u00a0\u0161to obavezno treba videti u Istanbulu<\/strong>, par re\u010denica o veli\u010dini ove metropole. \"Panorama<\/a>Dana\u0161nji moderni Istanbul<\/strong>\u00a0se sastoji od evropskog i azijskog dela koje povezuje bosforski most. Evropski deo je podeljen na stari i novi deo koje razdvaja istorijski zaliv Zlatni rog, a povezuje Galata most. Statistike govore da dana\u0161ni Istanbul broji preko \u0161est miliona stanovnika, sa preko sto hiljada turista dnevno. Uprkos svojoj veli\u010dini on nije skupa metropola, potpuno je prilago\u0111en masama turistia, a o svemu se mo\u017eete dogovarati sa Turcima. Puno toga se da videti, probati, kupiti i do\u017eiveti za razumnu cenu. Neverovatno dinami\u010dan grad, pravi megalopolis, a o tome \u0161ta je novo, a posebno zanimljivo u Istanbulu pratite na na\u0161em video vodi\u010du, u odeljku\u00a0putopisi o Turskoj<\/a>. Turisti\u010dki vodi\u010d se stalno a\u017eurira marljivo probranim, a pre svega smisleno odabranim pri\u010dama sa putovanja iz svih delova Turske. Drugi pragmati\u010dni savet je slede\u0107i: fotografisanje je u Istanbulu\u00a0dozvoljeno svuda<\/em><\/strong>. Tako da ponesite rezervne baterije i dovoljno memorije, jer posle dugo vremena samo slike iznova osve\u017eavaju emociju do\u017eivljenog. <\/p>\n

\u0160ta videti u Starom evropskom delu Istanbula<\/h2>\n

\"Aja<\/a> 1)\u00a0Aja Sofija<\/strong><\/a>\u00a0– nekad najve\u0107a hri\u0161\u0107anska crkva na svetu, pa najve\u0107a d\u017eamija, danas muzej – vreme potrebno za ulaz i obilazak je oko sat vremena – ulaz se pla\u0107a 20 lira; Pogledajte detaljnu reporta\u017eu na forumu. Nije prijatno gledati ostatke mozaika prekrivene arabeskama, al istorija je u\u010dinila svoje. 2) Tri obeliska; Prva 3 lokaliteta su za\u0161titni znaci Istanbula i nalaze se jedno do drugog, na platou zvanom\u00a0Sultanahmet<\/strong>; 3) Rimski podzemni rezervoar za vodu\u00a0“Cisterna Basilica<\/a>“, na mapi ozna\u010den kao Yerebatan – nalazi se preko puta Aja Sofije, tj. preko puta glavne ulice u tom delu grada, kojom prolazi laki metro – vreme potrebno za ulaz, obilazak i kafu (\u010dak su u sred toga pod zemljom napravili i kafe) je pola sata do 40 minuta – ulaz se pla\u0107a 10 lira; OBAVEZNO posetiti, ambijent je prili\u010dno nestvaran. Pola sata provedenih tamo ostavlja vrlo jak utisak. \"Plava<\/a> 4)\u00a0 Plava d\u017eamija (Blue Mosque)<\/a>– jedna od 3 najve\u0107e d\u017eamije u Turskoj<\/strong>, i jedina pored one u Meki sa 6 minareta, impozantna i spolja i iznutra, obavezno u\u0111ite, izuvanje naravno obavezno, dobija se kesa za obu\u0107u – vreme potrebno za ulaz i obilazak 20 minuta do pola sata – ulaz je bespatan; 5)\u00a0Topkapi palata<\/a>\u00a0– palata sultana od 15. do 19. veka – nalazi se odmah iza Sultanahmeta<\/strong> tj. Aja Sofije – po izgledu, parku u kom je sme\u0161tena, mestu na kom se nalazi i pogledu odatle jako podse\u0107a na Kalemegdan – obavezno svratiti u riznicu gde se nalazi drugi najve\u0107i dijamant na svetu i popiti kafu na terasi kafea sa pogledom na Bosforu – vreme potrebno za sve je bar 3 sata, gu\u017eve su ogromne, pa do\u0111ite \u0161to ranije. Ulaz se pla\u0107a 20 lira; 6) Egipatski bazar na Misirli \u010dar\u0161iji<\/strong> – tzv.\u00a0“Pijaca za\u010dina i slatki\u0161a”<\/a>\u00a0– mesto odakle ne\u0107ete lako iza\u0107i. Na forumu je ova pijaca detaljno foto dokumentovana. Totalno \u017eivopisno i egzoti\u010dno, ose\u0107a\u0161 se kao u nekoj od emisija serijala “Svet na dlanu \ud83d\ude42 Vreme potrebno za obilazak minimu sat vremena, u zavisnosti od emocije prema slatki\u0161ima i za\u010dinima. Sa slika se da videti veliki izbor ratluka, alve, bombona, njihovih sitnih kola\u010da i poslastica, za\u010dina, \u010dajeva, egzoti\u010dnog vo\u0107a.\"Misirli<\/a> 7) Sulejmanova d\u017eamija<\/strong> – tako\u0111e jedna od tri najve\u0107e u Turskoj – nije obavezno, trenutno se renovira, pa se ne mo\u017ee bog zna \u0161ta videti; 8) Valensov akvadukt<\/strong> – jedan od najbolje o\u010duvanih rimskih akvadukta u Evropi, impozantnog izgleda, zaista vredi videti; 9)\u00a0Sirked\u017ei<\/strong>, kultno mesto iz romana Agate Kristi i nekada\u0161nja poslednja stanica Orijent Ekspresa<\/strong> – veoma impresivna zgrada, vrlo egzoti\u010dno. Ako putujete vozom, onda obavezno obi\u0111ite zgradu, a ako dolazite autobusom, od Sultanahmeta je udaljna pola sata opu\u0161tene \u0161etnje. \"Arheolo\u0161ki<\/a>10)\u00a0Grand Bazar<\/a> na Kapali \u010dar\u0161iji<\/strong> – ogroman starinski bazar sa stotinama radnjica sa suvenirima, tkaninama, nakitom, ode\u0107om, raznim sitnicama. Neverovatan utisak je da skoro svaki trgovac razume srpski. Vreme potrebno za obilazak dva do \u010detri sata, u zavisnosti od pola. Cenkanje je obavezno. 11) Kafi\u0107\u00a0Pjer Loti<\/em><\/strong> na Ejupu sa upe\u010datljivim pogledom na Zlatni Rog. Vi\u0161e o njemu u reporta\u017ei\u00a0ovde<\/a>. I kao \u0161lag na torti, preporu\u010dujemo\u00a0Arheolo\u0161ki muzej u Istanbulu<\/a>. Jedan od svakako najbogatijih muzeja anti\u010dkim kulturnim nasle\u0111em na svetu. Ulaznica je 10 lira, a kad jednom u\u0111ete, Anti\u010dki svet zadr\u017ea\u0107e vas vi\u0161e \u010dasova. U\u017eivajte u slikama na forumu. <\/p>\n

\u0160ta videti u evropskom delu Istanbula<\/h2>\n

\"Kula<\/a>U novom evropskom delu Istanbula posetiti slede\u0107e: 1)\u00a0Galata kula\u00a0<\/strong><\/a>\u2013 vidikovac sa kog se pru\u017ea fenomenalan pogled na stari evropski deo grada, na zaliv Zlatni rog (Halic), na Bosfor sa njegovim mostovima i na azijski deo grada – vreme potrebno za ulaz i razgledanje pola sata – ulaz se pla\u0107a 10 lira; Obavezno posetiti i to u suton, kada su boje \u010darobne, kao na prvoj slici. \"Dolombah\u010de2)\u00a0Palata Dolmabah\u010de\u00a0<\/strong><\/a>– palata Sultana iz 19. veka, nalazi se tik uz more – po mnogima me\u0111u 5 najlep\u0161ih palata Evrope, tako\u0111e i jedna od najve\u0107ih (285 prostorija, obilazi se naravno samo 15-ak glavnih), glavni ulaz je sa mora \u0161to daje poseban \u0161mek – vreme potrebno za ulaz i obilazak dva sata – ulaz se pla\u0107a 20 lira; Obratite pa\u017enju i na izuzetnu d\u017eamiju pored palate. 3) \u00a0Tr\u017eni centar D\u017eevahir\u00a0<\/strong>– tre\u0107i najve\u0107i tr\u017eni centar u Evropi – na mapi crna ta\u010dka pored parka \u0160i\u0161li – ako idete prevozom ta\u010dno 7 stanica bilo kojim busom koji ide od trga Taksim pa do parka \u0160i\u0161li, kod njih za razliku od nas na busevima sve lepo pi\u0161e, \u010dak i usputne stanice \ud83d\ude42 Ako se odlu\u010dite da tu ne\u0161to i pojedete posetite\u00a0etno restoran “Gelik”. Ina\u010de od Galata kule imate uzbrdo 10 minuta i izlazite na po\u010detak pe\u0161a\u010dke zone\u00a0I\u0161tiklar<\/strong>\u00a0<\/a>– turska Knez Mihailova, samo duplo du\u017ea – tako\u0111e puno radnji, kafi\u0107a i restorana, zavr\u0161ava se na Trgu Taksim; Vo\u017enja tramvajem obavezna. Sve je deteljno dokumentovano na forumu. <\/p>\n

\u0160ta videti u azijskom delu Istanbula<\/h2>\n

\"prodavac 1)\u00a0Vidikovac \u010camlid\u017ea\u00a0<\/strong>– najlep\u0161i no\u0107ni pogled, vidi se ceo Istanbul sa sve Bosforom i njegovim mostovima – jedan od najlep\u0161ih utiska koje \u0107ete poneti ku\u0107i. Na\u017ealost nije mogu\u0107e do\u0107i gradskim prevozom jer je prilaz autobusom jako te\u017eak, turisti\u010dki busevi se jedba popnu, tako da bi tamo mogli samo kolima ili taksijem, pri \u010demu na\u017ealost nikad se ne zna koliko bi taksi iza\u0161ao – ako budete sme\u0161teni u starom evropskom delu grada odlazak tamo zbog udaljenosti od centra i vremena koje potrebno da stignete (morate prvo preko jednog mosta u novi evropski deo grada pa onda peko drugog u azijski deo) a donekle i nepristupa\u010dnosti, zavisi od toga koliko ostajete, ali ako idete idite obavezno predve\u010de ili uve\u010de, tada je do\u017eivljaj nemerljivo lep\u0161i! Ako planirate ozbiljnu kupovinu najkorisnija\u00a0reporta\u017ea o jeftinom \u0161opingu u Istanbulu<\/strong><\/a>\u00a0vas \u010deka. Eto, za sve one koje su bili u dilemi da li posetiti Istanbul, verujem da su se prelomili. Danas su turisti\u010dke agencije jako konkurentne kada je odlazak u Stambol u pitanju. Savete kako se najjeftinije organizovati za individualano\u00a0putovanje<\/strong>\u00a0smo detaljno prezentovali u donjem delu ovog putopisa, a\u00a0jeftin hotel<\/strong>\u00a0<\/a>mo\u017eete na\u0107i na ovom linku. Budite pa\u017eljivi i po svaku cenu izbegavjte \u010dista\u010de cipela, koji \u0107e slu\u010dajno ispu\u0161tati \u010detke pored vas, a kasnije tra\u017eiti i do 20 evra. U\u017eivajte u cenkanju, i ponesite \u0161to vi\u0161e para, jer ima se puno toga za kupiti! <\/p>\n

\"Galata
Galata Most preko Zlatnog roga u suton. Fotografija je snimljena sa kule Galate.<\/figcaption><\/figure>\n

Pri\u010di o Turskoj nikada dosta. Jedna od na\u0161ih \u017eelja je da TT Group postane najve\u0107a online riznica<\/strong>\u00a0tekstova orijentalne tematike na srpskom. Za sada nam dobro ide, jer svakim danom dobijamo sve vi\u0161e vernih \u010ditalaca, ali ono \u0161to je iznena\u0111uju\u0107e i za pohvalu i odli\u010dnih pisaca i putopisaca. Pozivamo svakog ko ima zanimljiva \u00a0iskustva sa istoka vredna \u0161irenja da nam se pridru\u017ei i ispri\u010da svoju pri\u010du. <\/p>\n

Dodatne znamenitosti Istanbula<\/h2>\n

Naravno Istanbul ima jo\u0161 mnogo toga, te evo i dodatnih znamenitosti<\/strong> koje su do danas nezaobilazne atrakcije jedinog vi\u0161emilenijumskog grada na dva kontinenta. Ipak, Istanbul je ono jezgro turske pripovesti<\/strong><\/a> oko kojeg se sve vrti. Bogatstvo i lepota ove zemlje na zapadu istoka i na istoku zapada najbolje se ogleda u rasko\u0161nim suprotnostima i neo\u010dekivanim me\u0161avinama kultura, obi\u010daja i tradicija koje postoje u njenom najve\u0107em gradu. Istanbul je jednako ekonomski, koliko i kulturno-istorijski centar Turske, a znamenitosti se ovde sre\u0107u na svakom koraku. Nimalo ne zaostaju\u0107i za razvijenim metropolama sveta, ovaj grad \u0107e vam ponuditi sasvim dovoljno od moderne kulture i arhitekture savremene Turske, ali kada se iza tog modernog sjaja pogleda dalje sa svih strana se nailazi na o\u010duvane i neprocenjive spomenike kultura<\/strong> koje su ovde ostavile svoj trag \u2013 gr\u010dke, rimske, vizantijske, arapske, otomanske. \u00a0 <\/p>\n

Zlatni rog<\/h3>\n
\"Zlatni
Zlatni rog iz vazduha (Google Earth)<\/figcaption><\/figure>\n

Zlatni rog ime je bosforskog estuara koji zajedno sa Mramornim morem okru\u017euje poluostvo koje se danas naziva i \u201eistorijsko poluostrvo<\/strong><\/em>\u201c i predstavlja stari deo Istanbula. Na mestu svog \u0161irokog uliva u Bosfor i Mramorno more, Zlatni rog je dovoljno dubok da bi ba\u0161 tu formirao prirodnu luku<\/strong> koja je igrala presudnu ulogu u mnogim istorijskim doga\u0111ajima prilikom borbi za ovaj grad. Evropski deo Istanbula podeljen je na stari i novi deo upravo Zlatnim rogom. Ovaj rukavac duga\u010dak je 7,5 kilometara i u svom naj\u0161irem delu razdvaja dva kopna na udaljenost od 750 metara. Najve\u0107u dubinu dosti\u017ee upravo na mestu ulivanja u Bosfor, 35 metara. Preko Zlatnog roga pru\u017eaju se \u010detiri mosta<\/strong>, a gradi se i peti, koji \u0107e povezati stari i novi grad linijama metroa. Zlatni rog imao je tako veliku ulogu u istorijskim de\u0161avanjima oko bitaka za Konstantinopolj (odnosno aktuelno ime tokom vremena) da se slobodno mo\u017ee tvrditi da ovaj estuar nije samo geografski odredio grad, ve\u0107 je bio autor i klju\u010dni faktor njegove istorije<\/strong>, kulture, religije, umetnosti i arhitekture. Kada danas govorimo o Istanbulu, to je grad na mnogo ve\u0107oj povr\u0161ini nego \u0161to su bili njegovi gradovi prete\u010de na ovom prostoru. Grad koji su osnovali stari Grci i nazvali Vizant, koji je obnovio car Konstantin i imenovao ga Konstantinopolj, potonji Carigrad, Istanbul iz doba Otomanskog carstva, nalazio se upravo na poluostrvu koje je ome\u0111eno Zlatnim rogom i danas je poznato kao Stari grad. Zlatni rog je tako bio prirodni bedem \u010ditavog grada u odbrani od osvaja\u010da<\/strong>. Du\u017e obale kojom se pru\u017eao Zlatni rog grad je bio dodatno obezbe\u0111en i visokim zidinama koje su ga \u0161titile od napada sa mora. U svrhu odbrane veliku ulogu je igrao i ogromni, duga\u010dki lanac<\/strong>. On se pru\u017eao na ulazu u rukavac spajaju\u0107i dve obale, ali spre\u010davaju\u0107i brodove da bez o\u0161te\u0107enja pro\u0111u preko njega. Svaka ofanzivna taktika morala je prona\u0107i na\u010din kako iza\u0107i na kraj sa Zlatnim rogom i lancem<\/strong> koji poput brave zaklju\u010dava njegova vrata. <\/p>\n

\"Zlatni
Strate\u0161ko prostiranje Zlatnog roga<\/figcaption><\/figure>\n

Lanac se pru\u017eao od samog Konstantinopolja do kule Galata na suprotnoj obali. Istorija bele\u017ei tri slu\u010daja da je lanac u borbama za grad bio \u201eprevaren\u201c i svaki svedo\u010di o tome koliko je sile ili domi\u0161ljatosti bilo neophodno da se savlada ova prepreka. Najpre su Kijevski Rusi<\/strong><\/em> napali Konstantinopolj u desetom veku. Zamku sa lancem izbegli su tako \u0161to su brodove iskrcali na obalu i kopnom zaobi\u0161li sa njima Galatu, da bi ih ponovo vratili u more, gde su ipak bili pora\u017eeni. Tokom \u010cetvrtog krsta\u0161kog rata, venecijanski brodovi<\/strong> su 1204. nai\u0161li na prepreku na ulazu u Zlatni rog, ali su je savladali silom, jakim udarcima borbenog ovna. I sultan Mehmed Osvaja\u010d 1453. sukobio se sa ovom preprekom pri osvajanju budu\u0107eg Istanbula. On je lanac najpre poku\u0161ao da slomi upotrebom sile, ali, kada se to pokazalo uzaludnim, iskoristio je oprobanu taktiku Rusa, izvukao brodove na kopno i tek iza Galate ih vratio u more. Tim manevrom jeste omogu\u0107en prostor ja\u010doj kompnenoj ofanzivi kojom je pao grad. Po padu Carigrada, na obalama Zlatnog roga, u \u010detvrtima Fener<\/strong><\/em> i Balat<\/strong><\/em>, naseljeno je pravoslavno gr\u010dko stanovni\u0161tvo, Jevreji, italijanski trgovci koji su ostali u Turskoj i drugi nemuslimani. Ovaj deo obale dugo je bio neatraktivna industrijska zona. Me\u0111utim, nedavnim novim urbanisti\u010dkim re\u0161enjima, obale su pretvorene u ure\u0111ene kejeve, zabranjeno je ispu\u0161tanje industrijskih voda u rukavac i on je stoga dobio prostor i turisti\u010dku pa\u017enju kakvu i zaslu\u017euje. Za nas sa Balkana veoma je zanimljiva bugarska pravoslavna crkva<\/a>\u00a0<\/strong>izgra\u0111ena od gvo\u017e\u0111a. O poreklu samog imena Zlatni rog<\/strong> postoje razli\u010dite teorije. Tako je, po jednoj, poreklo imena izvedeno na osnovu zlatnog odsjaja koji ovde voda dobija na suncu. Po drugima, koji zastupaju prozai\u010dnu varijantu, tajna je u trgovini koja se obilato odvijala na obalama rukavca i donosila bogatstvo trgovcima. Sam rukavac oblikom podse\u0107a na rog, a oko tog roga vlada obilje, pa tako on ostavlja utisak roga punog zrelog vo\u0107a<\/strong>, mitskog simbola bogatstva. <\/p>\n

Galata most<\/h3>\n

Kako je zna\u010dajan polo\u017eaj Zlatnog roga, tako moraju biti zna\u010dajni i mostovi koji spajaju obale koje on razdvaja. Danas stari i novi grad u Istanbulu spajaju \u010detiri mosta, jedan se gradi, a mi \u0107emo pri\u010du po\u010deti jednim koji je davno planiran, ali jo\u0161 uvek nije ugledao svetlost dana. <\/p>\n

\"Drvena
Drveni Galata most<\/figcaption><\/figure>\n

U pitanju je pri\u010da koja povezuje \u010duveni grad sa \u010duvenim renesansnim umetnikom, nau\u010dnikom, arhitektom, in\u017eenjerom, Leonardom da Vin\u010dijem<\/strong><\/em>. Naime, Sultan Bajazit II naru\u010dio je od velikog Italijana da osmisli gra\u0111evinu koja \u0107e povezati obale oko Zlatnog roga. Plan je isporu\u010den 1501. godine u vidu skice mosta koji je trebalo da bude duga\u010dak 240 metara \u010dime bi predstavljao najdu\u017ei most na svetu u tom ternutku. Me\u0111utim, inovativni konstruktivni principi bili su previ\u0161e zahtevni za graditelje tog vremena jer je taj princip gradnje unapre\u0111en tek tri stotine godina kasnije. Ipak, postoje informacije da turska vlada razmi\u0161lja o tome da se most u budu\u0107nosti izgradi po prvobitnoj zamisli. Iako Leonardov projekat nije uspeo<\/strong>, Zlatni rog postao je \u010duven po jednom mostu. To je most Galata<\/strong> koji jo\u0161 od devetnastog veka predstavlja inspiraciju kako turskim, tako i evropskim pesnicima i slikarima. Prvi Galata most konstruisan je 1845. od strane sultanije Valide, majke sultana Abdul Med\u017eida i nazivao se Cisr-i Cedid, iliti Novi most. Bio je napravljen od drveta i svoju funkciju obavljao je tokom 18 godina. Preko njega je prvi pre\u0161ao sam sultan, a za sve ostale, osim za vojnike, prelaz preko mosta se napla\u0107ivao sve do tridesetih godina dvadesetog veka. Ovaj most je zamenjen novim, tako\u0111e drvenim mostom pod pokroviteljstvom sultana Abdul Aziza, u okviru preure\u0111enja grada uo\u010di posete Napoleona III Istanbulu. 1875. godine izgra\u0111ena je tre\u0107a verzija mosta od strane unajmljene britanske kompanije. Most je bio duga\u010dak 480 i \u0161irok 14 metara i koristio se sve do 1912. kada su nema\u010dki graditelji napravili \u010detvrtu verziju Galata mosta<\/strong>, duga\u010dkog 466 i \u0161irokog 26 metara. Ovaj most jo\u0161 uvek je u se\u0107anju mnogima s obzirom na to da je bio u funkciji sve do 1992. kada je ozbiljno o\u0161te\u0107en u po\u017earu. Peti Galata most, onaj koji je i danas u upotrebi, izgra\u0111en je 1994. na samo pet metara od pre\u0111a\u0161njeg mosta. Mnogi delovi starog mosta preneti su i ugra\u0111eni u novu konstrukciju koja je duga\u010dka 490 i \u0161iroka 42 metra. Most je pokretan i ima glavni luk du\u017eine 80 metara. Automobili se kre\u0107u u tri trake, a nedavno je ugra\u0111ena i tramvajska infrastruktura preko mosta. Tako\u0111e, postoji i dovoljno \u0161irok trotoar za pe\u0161ake<\/strong>, \u0161to je, zajedno sa elektri\u010dnom prugom, \u00a0retkost kada su u pitanju pokretni mostovi. \u0160etnja preko mosta Galata jedna je od stvari koje se moraju uraditi pri poseti Istanbulu<\/strong>, kao \u0161to je i sam most jedan od za\u0161titnih znakova grada. Dok na svojim nogama prelazite most koji spaja dve civilizacije, ostavljaju\u0107i ispod sebe nekada neosvojivi Zlatni rog, \u00a0mo\u017eete da bacite pogled na egzoti\u010dni pejza\u017e Bosfora i sam grad, preko ramena brojnih ribolovaca koji sa mosta zabacuju svoje udice. Pogled na Istanbul, kako ka\u017eu, najlep\u0161i je u suton<\/strong>, pa tada treba planirati i \u0161etnju mostom. Ukoliko pritom ogladnite, na mostu ima kako jeftinijih tako i luksuznih restorana i kafea<\/strong>, sa morskim plodovima koji mame svojim mirisom, kafom, \u010dajevima i \u010duvenim turskim slatki\u0161ima. Animatori ispred svojih restorana ve\u0161tinu zavo\u0111enja turista uve\u017ebavaju decenijama, a ponekad su toliko uporni pa insistiraju da popijete besplatni \u010daj ili rakiju. \u00a0Verujte, ukusi su odli\u010dni.\u00a0Svakako probajte sendvi\u010d sa ribom spremanom na \u0107umuru, ko\u0161ta oko 2 Lire i ovo je autenti\u010dan turski specijalitet. Kolikovijalno se naziva balik ekmek<\/strong> i sprema od sve\u017ee ribe ulovljene u Bosforu ili Mramornom moru. <\/p>\n

\"Balik
Balik ekmek (sendvi\u010d sa ribom) koji se prodaje oko Galata mosta<\/figcaption><\/figure>\n

Ne treba zaboraviti koliko je ovaj most bitan kao kulturna spona izme\u0111u dva na\u010dina \u017eivota. Naime, odmah po padu Carigrada pod tursku vlast u 15.veku nastalo je raslojavanje koje je dovelo do toga da je jednu obalu Zlatnog roga naselilo muslimansko stanovni\u0161tvo koje je negovalo tradicionalni, mirniji na\u010din \u017eivota, dok su na suprotnoj obali bili Jevreju i hri\u0161\u0107ani, me\u0111u kojima i pravoslavci i katolici, pa je ta me\u0161avina vera i naroda stvorila i jednu moderniju kulturu. Ta razlika mo\u017ee se i danas videti na samim ulicama sa suprotnih strana mosta. Dakle, obavezno upi\u0161ite Zlatni rog i Galata most kao dodatni par atrakcija u spisak stavki koje se moraju posetiti u Turskoj. Najbolje je u\u017eivati u panorami Zlatnog roga sa Ejupa<\/strong><\/a>, o kojem smo veoma iscrpno pri\u010dali, ili iz kule Galate<\/strong><\/a>, \u010duvara ovog mosta. <\/p>\n

Muzej tepiha i \u0107ilima u Istanbulu<\/h3>\n

Kaliografija i arabeska su umetni\u010dki motivi neotu\u0111ivo povezani sa islamskom umetno\u0161\u0107u. Ukoliko apstrahujemo religijsko tuma\u010denje, njeno bogatsvo motiva i \u0161arenilo boja, fantasti\u010dno se kombinuju u mnogobrojnim dezenima tepiha i \u0107ilima. Pre nego odlu\u010dite da li \u0107e neki od njih sa Grand Bazara<\/strong><\/a> ukra\u0161avati va\u0161 enterijer, predla\u017eemo da posetite najve\u0107i muzej tepiha i \u0107ilima u ovom delu sveta<\/strong>. <\/p>\n

\"Muzej
Muzej tepiha i \u0107ilima<\/figcaption><\/figure>\n
\"Turski
Turski tepisi na Grand Bazaru, za vi\u0161e kliknite na sliku<\/figcaption><\/figure>\n

U muzeju se nalaze unikati ovih rukotvorina iz 12. veka<\/strong>, koji datiraju sa prostora Anadolije, Kapadokije, Jedrena, Izmira i tako dalje. Radno vreme muzeja<\/strong><\/em> je od 09.00 do 6.00 osim nedelje i ponedeljka. Sam muzej se nalazi pored Plave D\u017eamije. Pored muzeja postoji stanica za laki metro. <\/p>\n

Bosforski most<\/h3>\n

Jedna od savremenih, impozantnih me\u0111ukontinetalnih gra\u0111evina je Bosforski most<\/strong><\/em>. Ako boravite u Istanbulu\u00a0vi\u0161e od 3 dana, \u00a0jedan dan iskoristite za posetu azijskom delu. Ako krenete gradskim\u00a0prevozom, ili taksijem ali po unapred dogovorenoj ceni, u\u017eivajte u panoramama koje se smenjuju sa Bosfora. Ljubitelji no\u0107ne fotografije ima\u0107e inspirativan prizor koji treba ovekove\u010diti jer egzoti\u010dno osvetljenje su projektovali najve\u0107i majstori svetla. <\/p>\n

\"Bosforski
Bosforski most<\/figcaption><\/figure>\n

Spomenimo da se Bosforski most prote\u017ee izme\u0111u mesta Bejlerbeji i Ortakoj kvarta. Sam most, vise\u0107e konstrukcije \u010dine \u00a0me\u0111usobno povezane horizontalne trake sa dve kule. Visna kula je oko\u00a0165 m i napravljene su od visoko otpornog \u010delika.\u00a0Visina izme\u0111u centra mosta i nivoa mora je 64 metara \u0161to govori da se radi o respektabilnom arhitektonskom podvigu. Unutar kula postoje liftovi za putnike. Most je duga\u010dak 1.560 metara<\/strong>, a rastojanje izme\u0111u kula je 1.074 metara. Dnevni saobra\u0107aj je oko 180,000 vozila. Spomenimo da pe\u0161a\u010denje preko mosta nije praksa<\/strong><\/em>, pa imajte na umu ovu \u010dinjenicu.\u00a0Od prakti\u010dnih servisa podse\u0107amo vas da\u00a0mapu grada imate ovde<\/strong><\/a>, a dugoro\u010dnu prognozu vremena za \u010dak 10 dana\u00a0mo\u017eete pratiti ovde<\/strong><\/a>. <\/p>\n

Devoja\u010dka kula – upe\u010datljiv detalj Mramornog mora<\/h3>\n

Devoja\u010dka kula<\/strong><\/em> je jo\u0161 jedan upe\u010datljiv detalj koji se masovno koristi kao motiv u turisti\u010dkim bro\u0161urama, turskim serijama, TV prilozima i sli\u010dno. Ako se odlu\u010dite na odlazak na Prin\u010devska ostrva<\/strong><\/a>\u00a0verovatno \u0107ete pro\u0107i pored nje. <\/p>\n

\"Devoja\u010dka
Devoja\u010dka kula (Maidens Tower)<\/figcaption><\/figure>\n

Strate\u0161ki ome\u0111ena grebenima u blizini mesta Uskudar, gde se spajaju Bosfor i Mramorsko more<\/strong> ova kula svetionik je inspirisala mnoge stvaraoce jo\u0161 iz anti\u010dkih vremena. Pa tako u anti\u010dkoj mitologiji,\u00a0Hera iz Afroditine kapele u Sestos-u se zaljubila u Leandrosa. Ushi\u0107en ljubavnim zanosom, Leandros je svake no\u0107i preplivavao more kako bi se sretao sa svojom izabranicom. Jedne no\u0107i, usled jakog\u00a0vetra, vatra na kuli se ugasila<\/strong> i Leandros izgubiv\u0161i pravac se udavio. Zbog ovoga se Hero bacila u more, a sam svetionik dobio ime po njoj. U vizantijskom periodu tkani su druga\u010diji mitovi. Pa tako, poznata vra\u010dara toga vremena prorekla je vizantijskom caru da \u0107e njegova k\u0107er stradati od ujeda otrvone zmije. \u010cuv\u0161i to, car je dao da se\u00a0napravi mali zamak na grebenima u kome je \u010duvao svoju k\u0107er<\/strong>. Ali jednoga dana, sa sve\u017eim gro\u017e\u0111em stigla je i zmija koja se slu\u010dajno krila u korpi gro\u017e\u0111a i proro\u010danstvo se obistinilo. Devojka je\u00a0umrla, a kula je nasledila njeno ime. Istorijski ova gra\u0111evina se prvi put pominje u 12-om veku. Podaci svedo\u010de da je za vreme Cara Manuela Komnena (1143-1180) izgra\u0111ena mala utvrda radi bolje navigacije i opa\u017eanja brodova koji su\u00a0prilazili Zlatnom rogu<\/strong>. Kao takva, bila je obavezan detalj na svim trgova\u010dkim srednjevekovnim mapama<\/strong> i putokazima kao ta\u010dka carinske kontrole. Danas se u njoj vide minijature na\u010dinjene u Otomanskom periodu. U zemljotresu 1510-te godine biva o\u0161te\u0107ena, a obnovljena je po naredbi Javuz Selim Sultana. Palate najbolje oslikavaju veli\u010dinu jednog podnevlja, jedne nacije, njenih vladara i tako redom. O Topkapi palati ve\u0107 smo pisali<\/strong><\/a>, a o Dolombah\u010de palati<\/strong> vas ubrzo o\u010dekuje\u00a0jedna prezentacija krcata slikama. Ovog puta tema\u00a0je Bejlerbeji palata<\/strong>. Ovo je palata koja Istanbulu daruje evropsku nit<\/strong> obavijenu oko otomanske odore. <\/p>\n

\"Bejlerbeji
Bejlerbeji palata<\/figcaption><\/figure>\n

Palata je izgra\u0111ena izme\u0111u 1861. i 1865. godine kao letnja rezidencija najvi\u0161ih diplomatskih zvani\u010dnika. Sam kompleks se sastoji od letnjikovca uz more, dela namenjenog mu\u0161karcima (selamlik)<\/strong> i naravno harema (\u017eenskog dela)<\/strong>. Unutar dvospratne palate postoji 6 velikih salona sa 24 soba. Prvi sprat\u00a0Bejlerbeji\u00a0<\/strong>palate je u potpunosti izgra\u0111en od mermera. Unutra\u0161njost i spolja\u0161nost je simetri\u010dna sa izuzetno elegantnim detaljima. Enterijer soba, saloni i tavanice su tipi\u010dno ukra\u0161ene u rokoko stilu<\/strong><\/em>.\u00a0Enterijeri imaju epski izgled sa dragocenim vazama, kristalom na sve strane, name\u0161tajem od orahovine sa umetnutim sedefima, vrhunskim porcelanom \u0161to je karakteristika sjaja vremena njenog\u00a0ustrojstva. <\/p>\n

\"Enterijer
Enterijer palate<\/figcaption><\/figure>\n

Otvorena je za posete<\/strong><\/em> svakog dana od 9:00 ujutru do 17:00 \u010dasova poslepodne osim Ponedeljka i \u010cetvrtka po ceni od 10 turskih lira.\u00a0Posle ovih, ako mo\u017eemo re\u0107i,\u00a0romanti\u010dnih znamenitosti, na redu su dva vojno istorijska kompleksa<\/strong>. Ako vozom ulazite u Istanbul, obilazi\u0107ete kilometre drevnih zidina Konstantinopolja. Na primer, o Beogradskoj kapiji pri\u010dali smo ovde<\/strong><\/a>, a panoramu sa pre\u017eivelih zidina sa Bosforom na horizontu mo\u017eete\u00a0pogledati i iz Topakapi palate. <\/p>\n

\"Anadolijska
Anadolijska tvr\u0111ava<\/figcaption><\/figure>\n

Na naju\u017eem delu Bosfora, koji iznosti ne\u0161to vi\u0161e od 650 metara, sa azijske strane podignuta je Anadolijska tvr\u0111ava<\/strong>. Ovo je u principu zamak koji se nalazi na u\u0161\u0107u reke Goksu (Aretas) u Bosfor. Anatolijsko utvr\u0111enje je izgra\u0111eno u tipi\u010dnom otomanskom arhitentonskom stilu. Ovaj hisar, \u0161to bi rekli na\u0161i stari, karakteri\u0161e centralna don\u017eon kula\u00a0visine oko 25 metara koju ome\u0111uje petougaoni zid<\/strong>. Po uglovima zidova se nalaze okrugle stra\u017earske kule visine oko 10-15 metara<\/strong>.\u00a0Kori\u0161\u0107ena je i kao zatvor za osu\u0111ene jani\u010dare. Anadolijska tvr\u0111ava je danas besplatan muzej<\/strong>, mo\u017eete zakora\u010diti svaki dan kroz njegove tajne, i ukoliko planirate obilazak Azijskog dela grada, ubacite ga na svoju listu prioriteta. \u00a0Neposredno uz tvr\u0111avu postoji pristani\u0161te za trajekte pa mo\u017eete\u00a0i vodenim putem planirati posetu. A sa one strane Bosfora u odnosu na Anadolijsku tvr\u0111avu se nalazi Rumelijska tvr\u0111ava. Dobila je ime po Rumeliji, a podignuta je od strane Mehmed II Fetiha 1451-1452. godine, par godina pred osvajanje Konstantinopolja koje \u0107e se desiti 1453. godine. Simbol je Otomanske imperije,\u00a0adaptirana je u muzej, a leti se organizuje desetine kulturnih predstava. <\/p>\n

\"Rumelijska
Rumelijska tvr\u0111ava<\/figcaption><\/figure>\n

Sama tvr\u0111ava se sastoji od tri velike cilindri\u010dne kule, koje su povezane manjim pomo\u0107nim kulama i bedemima. Tvr\u0111ava, o \u010dijoj ure\u0111enosti fotografije dovoljno govore, \u017eiv je svedok jednog od najve\u0107ih doga\u0111aja, doga\u0111aja koji je promenio obrise \u010dove\u010danstva. Sa padom Konstantinopolja, nau\u010dnici, umetnici i ostali intelektualci kre\u0107u put Evrope i bivaju plodne klice humanizma i renesanse posle kojeg \u010dovek je opet merilo svih stvari. <\/p>\n

Putovanje sa turisti\u010dkim agencijom ili u sopstvenoj organizaciji?<\/h2>\n

Odgovor na pitanje da li putovati u Istanbul preko turisti\u010dke agencije ili u sopstvenoj organizaciji vi\u0161e je pitanje o stilu \u017eivota<\/strong>. Naime, konformisti, vi\u0161e vole da im neko skocka sve, a oni na gotovom da se prepuste planiranoj trasi. Sa druge strane avanturisti i pustolovi vole da o svakoj sitnici sami donose odluke, pa na primeru Istanbula izne\u0107emo neke op\u0161te va\u017ee\u0107e smernice. Turisti\u010dki aran\u017emani za Istanbul sa aspekta cena dovedeni su do maksimalne povoljnosti. Konkurencija i potra\u017enja jesu velike, pa agencije bukiraju sme\u0161taj na veliko<\/strong>, a time i prevoz i onda na takozvanoj grupnoj kupovini dobija se cena koju pojedina\u010dni putnik ne mo\u017ee da iskam\u010di. Tako na primer, preko Argusa, avio prevoz do Istanbula, sme\u0161taj u Hotelu sa 3 zvezdice na bazi dva no\u0107enja sa doru\u010dkom (ukupno \u010detiri dana u Istanbulu) sa putni\u010dikm osiguranjem,\u00a0ko\u0161ta neverovatnih 160 Eura<\/strong>. Ako birate hotel sa 4 zvezdice onda je cena 190 Eura. Sli\u010dna kombinacija sa autobuskim prevozom u trajanju od 6 dana ko\u0161ta 130 Eura za hotel sa 3 zvezdice, te 160 Eura za hotel sa 4 zvezdica. Ovo je ne\u0161to najjeftinije na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, al naravno pojedinci vole sami da izaberu tajming, tj. vole individualna putovanja pa slede\u0107i deo teksta posve\u0107en je ovakvim turistima. <\/p>\n

Prevoz do Istanbula<\/h2>\n

Jedna od skupljih stavki na va\u0161em putovanju u Istanbul je prevoz. Postoje nekoliko varijanti za prevoz, pa svakom od njih posveti\u0107emo par pasusa: – Auto stop – Putovanje automobilom – Vo\u017enja autobusom, – Vozom i – Let avionom do Istanbula. Mogu\u0107e je u Istanbul i brodom, al o krstarenjima drugom prilikom. Naravno, kombinacija vi\u0161e prevoza je uvek mogu\u0107a. 1. Ako govorimo o putovanju auto stopom<\/strong> trebate znati da je stopiranje na auto putu zabranjeno. Naravno, maldi ljudi, mahom studenti se dovijaju na razne na\u010dine, najbolja postavka je kada stopiraju mu\u0161ko i devojka u paru. Kri\u0161om od policije, uz neku naplatnu rampu, parking ili kafanu iz Srbije je relativno jednostavno ubediti turskog kamiond\u017eiju i krenuti put Bliskog Istoka. Obrnut postupak, povratak iz Istanbula put Srbije je mnogo kompleksniji, koga vi\u0161e zanima neka pretra\u017euje malo ovakva iskustva po specijalizovanim forumima. Naravno, mi ne preporu\u010dujemo ovakav vid prevoza, ali pravi pustolovi ka\u017eu da je neizvesnot \u010dekanja i konverzacija sa nepoznatim \u0161oferima jedan od najlep\u0161ih momentata putovanja. 2. Putovanje automobilom<\/strong> tako\u0111e ne preporu\u010dujemo za va\u0161u prvu posetu Istanbulu. Naravno ova preporuke ne va\u017ei za eksperte za volanom, al divlji saobra\u0107aj Istanbula nije za nekog ko nema velikog me\u0111unarodnog iskustva. Me\u0111utim, postoji puno doma\u0107ih trgovaca koji kombijima i karavanima idu po robu u Istanbul. Obi\u010dno su to vredni ljudi, raspitajte se malo me\u0111u vlasnicima butika ili tezgi, pa mo\u017eete im se pridru\u017eiti i dati svoj doprinos za vo\u017enju u jednom ili oba pravca. Udaljenost Beograd Istanbul iznosti ne\u0161to manje od 1000 kilometara, i u zavisnoti od gu\u017evi na grani\u010dnim prelazima van sezone vam treba od 10 do 12 sati vo\u017enje. U dizel varijanti sa cenom od 6-8 Eura na 100 kilometara, plus putarine treba vam do 100 Eura u jednom pravcu. 3. Stigli smo do autobusa<\/strong>. Ovo je verovatno najispaltiviji prevoz, a relacija je slede\u0107a. Iz Ni\u0161a idete autobusom do Sofije. Iz Sofije na svakih sat vremena imate direktne linija za Istanbul. Polazak iz Ni\u0161a, 04:30 Ni\u0161-ekspres NI\u0160-SOFIJA dolazak 07:45 Polazak iz Ni\u0161a, 16:00 Ni\u0161-ekspres NI\u0160-SOFIJA dolazak 21:00 Iz Sofije za Ni\u0161, Polazak iz Sofije, 07.07 07:30 Matpu SOFIJA-NI\u0160 10:30 Polazak iz Sofije, 07.07 15:00 Ni\u0161-ekspres SOFIJA-NI\u0160 19:00 Cena karte u jednom smeru je 1250 dinara plus 100 dinara stani\u010dne usluge. Cena karte u jednom smeru iz Sofije do Istanbula se kre\u0107e od 20 Eura<\/strong> pa navi\u0161e, a cena povratne karte se mo\u017ee na\u0107i i od 33 Eura u zavisnosti od prevoznika. 3. Voz, \u00a0najromanti\u010dniji prevoza za Istanbul<\/strong>. Zamislite da sa voljenom osobom rezervi\u0161ete spava\u0107u sobu i Orjent Ekspresom u cik zore ulazite u grad koji je bio \u017eila kucavica \u010dak \u010detiri velike imperije: Rimskoj, Vizantijskoj, Latinskoj i Otomanskoj. Ako niste pasionirani ljubitelj vozova ovo je najsporiji vid prevoza za posetu Istanbulu<\/strong>. Savet je da od Sofije obavezno rezervi\u0161ete spava\u0107a kola. De\u0161ava se da taman kad zaspite, \u00a0probude vas carinici zbog odlaska na \u0161alter za carinjenje. Ako se ipak odlu\u010dite za ovaj vid prevoza obavezno rezervi\u0161ite povratnu kartu, jer ovim prevozom putuje puno mladih iz \u0160panije, Francuske; totalno internacionalna atmosfera u vozu i ume da bude gu\u017eva. Povratna karta od Beograda do Istanbula je oko 80 Eura, za mla\u0111e od 26 negde oko 50, a dodatak za ku\u0161et kola je od 10 do 20 Eura u zavisnosti od klase koju izaberete. <\/p>\n

\"Sirke\u010di
Sirke\u010di – \u017eelezni\u010dka stanica u Istanbulu i poslednja stanica Orjent Expresa<\/figcaption><\/figure>\n

4. Na redu je avio prevoz za Istanbul<\/strong>. Preleteti Balkan je uvek interesantno, du\u017eina leta je oko 800 kilometara, a aerodrom u Istanbulu je odli\u010dno povezan sa svim ve\u0107im u svetu. Ako planirate da u\u0161tedite na ovom vidu prevoza, merkajte karte po nekoliko meseci unapred. Aktuelna cena povratne karte do Istanbula<\/strong> je u trenutku pisanja ovog teksta preko Air Serbia oko 17000 dinara. Cene taksija od aerodorma pogledajte u donjem delu teksta. <\/p>\n

Sme\u0161taj u Istanbulu<\/h3>\n

Nakon odabira prevoza, slede\u0107a tema je sme\u0161taj. Sme\u0161taj u Istanbulu je toliko raznovrstan kao verovatno nigde u svetu. Pored hotela i hostela, postoje i putni\u010dke ku\u0107e za mlade za koje se malo zna, a generalno Turci na Couch surfing-u su prepoznati kao dobri doma\u0107ini. Naravno, sme\u0161taj u Istanbulu iziskuje posebnu pa\u017enju, pa o njemu u nekom od narednih tekstova. I jo\u0161 ne\u0161to, jako va\u017eno ako dolazite po prvi put\u00a0u Istanbul. Re\u010d imaju \u010dista\u010di cipela i taksisti. <\/p>\n

A \u010dista\u010di cipela?<\/h3>\n

Svaki grad ima svoje karakteristi\u010dne trikove. \u010cista\u010di cipela u Istanbulu<\/strong> znaju sigurno dva opasno dobra trika, a mo\u017eda i vi\u0161e. Prvi je u tome da vas mole i preklinju da \u0107e besplatno da vam o\u010diste cipele. Onda to urade za nekoliko sekundi i tra\u017ee velike svote novca, reda veli\u010dine 10-20 Eura (20-40 Turskih Lira) sa obrazlo\u017eenjem kako je njihov posao \u010dastan i dostojanstven, a ne bedan i prosja\u010dki. Da vidite samo kako glume da se ljute. Uve\u017ebani do perfekcije. Savet<\/strong> je, ne nasedajte i ne dopustite im da ostvare komunikaciju sa Vama, jer ne mo\u017eete posle iza\u0107i na kraj sa njima. Drugi trik je, da \u010dista\u010d cipela pro\u0111e pored vas, onako zahuktan i posebnom polugom gurne \u010detku koja mu se nalazi na zadnjem dalu ranca i \u010detka padne pored vas. Vi kao pristojan gra\u0111anin, ka\u017eete mu da mu je ispala \u010detka. Na to, on vam se beskrajno zahvaljuje i predlo\u017ei da vam o\u010disti cipele besplatno. Vi pristanete, a posle \u010di\u0161\u0107enja tra\u017ei opet 10-20 Eura (20-40 Turskih Lira). Lek je prost, nikako se ne upu\u0161tati sa njima u bilo kakvu interakciju, a ako vas nekako ubede da vam o\u010diste cipele dajte im 2 Lire i zapretite policijom, i oni \u0107e se umiriti. Turska policija je na strani turista a \u010dista\u010di cipela znaju \u0161ta ih \u010deka ako ih neko prijavi. <\/p>\n

Taksi u Istanbulu<\/h2>\n

Drugi standardni trik je prevencija od taksista. Naime, kao i u svim gradovima, tako i u Istanbulu koji ima oko 20,000 taksi vozila dnevno na ulicama, mo\u017eete nai\u0107i na svakojake \u0161ofere. <\/p>\n