{"id":218,"date":"2018-05-24T09:00:52","date_gmt":"2018-05-24T07:00:52","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroupleto.test\/?p=218"},"modified":"2018-05-24T09:00:52","modified_gmt":"2018-05-24T07:00:52","slug":"aja-sofija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/aja-sofija\/","title":{"rendered":"Aja Sofija: zanimljivosti, unutra\u0161njost, arhitektura"},"content":{"rendered":"

Carski grad na Bosforu. Kapija koja deli dva ogromna kontinenta. Centar misti\u010dnog Orijenta. U igri asocijacija ne bismo imali problema da prona\u0111emo zajedni\u010dki pojam – Istanbul<\/strong><\/a>, jedan od velikih prestonica mo\u0107nog Carigrada ili Konstantinopolja. Istorija podru\u010dja dana\u0161nje Turske je bogata doga\u0111ajima, izdvoji\u0107emo nekoliko va\u017enijih za malo podse\u0107anje na Aja Sofiju. U turisti\u010dkom obilasku Turske<\/strong><\/a>, Aja Sofija je mesto koje obavezno morate posetiti. <\/p>\n

\"Aja
Aja Sofija<\/figcaption><\/figure>\n

Va\u017ean savet je da pre putovanja, pogledate kakva je vremenska prognoza za Istanbul<\/a>. Ispratite i formusku diskusiju sa fotografijama unutra\u0161njosti i arhitekture Aja Sofije<\/a>. \u00a0 <\/p>\n

Vizantion<\/strong><\/h2>\n

Gr\u010dku naseobinu Vizantion osnovali su gr\u010dki kolonisti iz Megare 657. godine p.n.e. Ovaj drevni grad je ime dobio po kralju Vizasu iz Megara. Iako je poznato da je grad prihvatio pismo, kalendar i kultove Megare, ostale su nepoznate okolnosti o osnivanju grada. <\/p>\n

\"Detalji
Detalji arabeske<\/figcaption><\/figure>\n

Ono \u0161to je istorijska \u010dinjenica je da \u0107e ba\u0161 ova regija ostati va\u017ena za Grke i Rimljane vekovima koji slede. Ovaj grad je bio od ogromnog zna\u010daja ne samo zbog plodnog zemlji\u0161ta, ve\u0107 mnogo vi\u0161e zbog svog strate\u0161kog polo\u017eaja: kao stra\u017ea nad jedinim ulazom u Crno more \u2013 na plovnoj ruti od Mediterana ka Crnom moru i kao kontrola nad dubokim zalivom Zlatni rog<\/em><\/strong>. Vizantionom su protutnjali Peloponeski ratovi, osvaja\u010dke vojske Filipa II Makedonskog, Kelta i Rimljana… Kada je Konstantin Veliki uz veliku pompu 330. godine n.e. premestio prestonicu iz Rima u Vizantion, grad je definitivno u\u0161ao na velika vrata u svetsku istoriju. <\/p>\n

Poku\u0161aji izgradnje najve\u0107e hri\u0161\u0107anske crkve<\/strong><\/h2>\n

Stari deo grada Istanbula danas je mesto gde se nalaze predivni istorijski spomenici, muzeji, d\u017eamije, hipodrom, arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta. Jedno od takvih sjajnih spomenika istorije je Aja Sofija. Tokom 1400 godina postojanja, ova gra\u0111evina je bila crkva, katedrala, d\u017eamija i muzej. Sveta Sofija<\/strong> je bila najpoznatija hri\u0161\u0107anska crkva u Carigradu<\/strong>. Crkva svete Sofije () se nalazi preko puta plave d\u017eamije, na jednom od sedam istanbulskh bre\u017euljaka<\/strong>. Buran je sled doga\u0111aja koji svedo\u010de o njenom nastanku. Bilo je nekoliko poku\u0161aja izgradnje ove crkve. <\/p>\n

\"Car
Car Konastantin<\/figcaption><\/figure>\n

Prvu je zapo\u010deo 325. Konstantin Veliki, a zavr\u0161io njegov sin Konstancije 360 godine. Najve\u0107a bogomolja u ovom delu sveta imala je odgovaraju\u0107e ime: Megali Eklisia<\/strong> (Velika crkva, gr\u010d.) I ova, ali kasnije i druga crkva (kamenih zidova i drvenog krova, otvorena za bogoslu\u017eenje 415.) nisu bile dugog veka \u2013 obe su izgorele i uni\u0161tene. Veliki vizantijski vladar Justinijan postao je mo\u0107an vladar povrativ\u0161i veliki deo nekada\u0161njeg Zapadnog Rimskog Carstva (Italiju i deo \u0160panije). Nije samo vojna sila bila prednost Vizantinaca, Vizantija je oduvek negovala umetnost, arhitekturu, teologiju i knji\u017eevnost u stilu koji je povezivao gr\u010dke, rimske i druge isto\u010dne tradicije. Po\u0161tuju\u0107i tradiciju, car Justinijan je izgradnju velike crkve poverio Antemiju iz Tralesa i matemati\u010daru Izidoru iz Mileta. Materijali i planovi za izgradnju veli\u010danstvene crkve<\/strong> Nova katedrala imala je masivnu kupolu na vrhu pravougaone bazilike, velike mozaike koji pokrivaju gotovo svaku povr\u0161inu, kamene plo\u010de, stubove od mramora, bronzana i mramorna vrata, veliki krst na vrhu kupole. Na izgradnji crkve radilo je preko 10.000 radnika. Po originalnim planovima duga\u010dka je 82 m, \u0161iroka 73m sa kupolom dijametra 33 metara. Umesto drveta za zidanje su kori\u0161\u0107eni opeka i mermer iz Egipta, Rima, Aubeje, Afrike. Osim mermera dono\u0161ene su i srebrne i zlatne plo\u010de, slonova\u010da za izgradnju oltara, lukova, postolja za religijske obrede. Masivnost konstruktivnih elemenata skrivena je mozaicima i uokvirenim mramornim plo\u010dama u reljefima koji privla\u010de lepotom svoje strukture. 27. decembra 537. crkva je otvorena za bogoslu\u017eenje uz veliko slavlje. Na otvaranju je bio li\u010dno patrijarh Konstantinopolja. Ime Hagija Sofija (Hag\u00eda Soph\u00eda, Bo\u017eanska mudrost<\/strong><\/em>) postalo je zvani\u010dno u 5. veku i ostalo tokom cele vizantijske epohe. Od vremena vladavine Turaka naziv joj je malo promenjen u Aja Sofija. <\/p>\n

\"Entertijer
Entertijer Aje Sofije<\/figcaption><\/figure>\n

Zemljotresi<\/strong> i<\/strong> plja<\/strong>\u010d<\/strong>ka<\/strong>\u0161<\/strong>ki<\/strong> pohodi<\/strong><\/h2>\n

Do dana\u0161njih dana bilo je nekoliko prepravki i ozbiljnih rekonstrukcija tokom kojih crkva nije mogla biti dostupna vernicima. Razlog tome su bili \u010desti zemljotresi od kojih je nekoliko ja\u010dih o\u0161tetilo kupolu. Tokom te rekonstrukcije ona je podignuta za jo\u0161 6 metara i crkva je desetak godina bila zatvorena. Na\u017ealost, u krsta\u0161kim ratovima, u jednom od plja\u010dka\u0161kih pohoda 1204. crkva je oplja\u010dkana. Odneto je zlato, umetnine, carski portal, srebrni krstovi. Tek za vreme dinastije Paleologa, crkva je rekonstruisana detaljno i ura\u0111eni su potporni zidovi i fasada. <\/p>\n

\"\u010cuvena
\u010cuvena freska: Devica Marija i Isus<\/figcaption><\/figure>\n

Bolji dani za Aja Sofiju<\/strong><\/h2>\n

\u00a0<\/strong>Po\u0161to je osvojio Konstantinopolj, Mehmed II Osvaja\u010d je 1453. naredio da crkva postane d\u017eamija, te je dogra\u0111en mirhab (ni\u0161a u kojoj se moli) okrenut ka Meki i drveni minaret nad zapadnim kubetom. Enterijer i glavna struktura nisu dirani. Bajazit II je po\u010detkom 16. veka dogradio i drugi minaret na severoisto\u010dnom delu crkve. Otomanski vladari su d\u017eamiju ukra\u0161avali i odr\u017eavali. Sulejman I Veli\u010danstveni prozore je prekre\u010dio belom bojom, a kasniji vladari su dozidali neke delove i ukrasili islamskim umetni\u010dkim radovima. Dve mermerne amfore za pranje pre molitve donete su polovinom 16. veka iz anti\u010dkog Pergama, kandelabri iz Budima, umetni\u010dka dela radili su najbolji umetnici. \u010cak je i biblioteka u posebnoj zgradi ukra\u0161ena divnim plo\u010dicama, sre\u0111ena fontana u dvori\u0161tu, napravljena opservatorija, sultanov konak, \u0161kola. <\/p>\n

\"Unutrasnjost-Svete-Sofije\"
Unutra\u0161njost<\/figcaption><\/figure>\n

Najobimnija restauracija je ura\u0111ena 1847. za vreme Abdulmed\u017eita I koji je anga\u017eovao italijanskog\u00a0 arhitektu Gaspara Fosatija da oja\u010da kupolu gvozdenom armaturom, a mozaike sa\u010duva od vlage. Kaligraf Hatat Izet Efendija je ukrasio kupolu stihovima iz Kurana. Sve do kraja 19. veka d\u017eamija je restaurirana i \u010duvana, ulep\u0161avana i za\u0161ti\u0107ena. \u010citavo bogatstvo je utro\u0161eno na radove. Kemal Pa\u0161a Ataturk, osniva\u010d moderne Turske Republike, proglasio je Aja Sofiju za nacionalani spomenik i pretvorena je u muzej – Ayasofya M\u00fczesi. <\/p>\n

Zanimljivosti o izgradnji i arhitekturi Aja Sofiji:<\/strong><\/h2>\n

* Povr\u0161ina crkve je 7.570 km2 \u0161to je \u010dini \u010detvrtom crkvom po veli\u010dini u svetu. Kupola nije apsolutni krug, proporcije su joj 30.8 x 31.88 m. Na kupoli je 40 prozora. * Na svodu je mozaik Bogorodice. Du\u017e severnog zida nalaze se portreti tri velikodostojnika crkvene hijerarhije. Na tavanicama triju galerija su mozaici iz 10. veka. Likovi na njima su Bogorodica sa Hirstom u naru\u010dju, an\u0111eli i likovi biskupa i careva Konstantinopolja (Carigrada). Neki od njih su Justinijan I, Konstantin IX, Jovan Komen II, carica Irena. * Da bi se ulep\u0161ala unutra\u0161njost crkve kori\u0161\u0107eni su stubovi iz davno napu\u0161tenog i uni\u0161tenog Hrama Artemide u Efesu. Dodatni gra\u0111evinski materijali doneti su iz drevnih naseobina u Baalbecku i Pergamonu <\/p>\n

\"Detalj
Detalj sa \u010duvenih freski<\/figcaption><\/figure>\n

* Brod (omphalion<\/em>), sredi\u0161nji i glavni deo crkve koji se prote\u017ee od ulaza (narthex<\/em>) do prolaza pokraj oltara ispred sveti\u0161ta, mesto je gde su carevi bili krunisani. * Zemljotres iz 558. godine znatno je o\u0161tetio kupolu Aja Sofije. Tokom 562. podignuta je na visinu od 182 metra, a zidovi su oja\u010dani. Te\u017einu kupole podr\u017eava niz manjih kupola, arkada i \u010detiri velika luka. * \u201dStub koji pla\u010de\u201c ili \u201estub \u017eelja\u201c. Tako se zove jedan poseban stub na severozapadnom delu crkve. Jedan je od stotinu stubova u zdanju delimi\u010dno prekriven bronzom, sa rupom u sredini, vla\u017ean na dodir. Navodno je blagosiljan od strane Sv. Grgura, \u0161to je mnoge vernike dovelo do Aja Sofije da dodirnu stub u potrazi za bo\u017eanskim isceljenjem. * U \u017eelji da modernizuje dr\u017eavu po ugledu na zapadne dr\u017eave Evrope, 1934, Atat\u00fcrk i turska vlada su izglasali mnoge zakone kojima zabranjuju odre\u0111ene islamske obi\u010daje. Takvim merama sekularizacije biv\u0161a katedrala i d\u017eamija pretvorena je u muzej. Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Carski grad na Bosforu. Kapija koja deli dva ogromna kontinenta. Centar misti\u010dnog Orijenta. U igri asocijacija ne bismo imali problema da prona\u0111emo zajedni\u010dki pojam – Istanbul, jedan od velikih prestonica mo\u0107nog Carigrada ili Konstantinopolja. Istorija podru\u010dja dana\u0161nje Turske je bogata doga\u0111ajima, izdvoji\u0107emo nekoliko va\u017enijih za malo podse\u0107anje na Aja Sofiju. U turisti\u010dkom obilasku Turske, Aja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-218","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-turska"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=218"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=218"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=218"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=218"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}