{"id":205,"date":"2018-05-19T20:34:51","date_gmt":"2018-05-19T18:34:51","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroupleto.test\/?p=205"},"modified":"2018-05-19T20:34:51","modified_gmt":"2018-05-19T18:34:51","slug":"krit","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/krit\/","title":{"rendered":"Gde na more? Krit za leto, svi saveti"},"content":{"rendered":"

Napisala Brankica Timotijevi\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Krit je bio moj slu\u010dajan izbor prilikom razmi\u0161ljanja gde oti\u0107i na more<\/strong>, a da to ne bude kontinentalni deo Gr\u010dke. Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da se mali broj Srba odlu\u010duje za te dalje destinacije u Gr\u010dkoj<\/strong><\/a>, priprema za ovo putovanje je bila detaljna, jer to je ne\u0161to bez \u010dega ja ne mogu da zamislim svoje putovanje. Upravo zato \u0107e i ovaj moj putopis biti podeljen na tri celine: – prva posve\u0107ena samom ostrvu i njegovim prirodnim lepotama, – druga posve\u0107ena kulturno-istorijskom nasle\u0111u, dok \u0107e – tre\u0107a biti vezana za opis gradi\u0107a i pla\u017ea koje vredi posetiti dok boravite na ovom ostrvu. Ovo je najve\u0107e i najju\u017enije gr\u010dko ostrvo<\/strong>, a prirodna je granica izme\u0111u Evrope i Afrike. Karakteri\u0161e ga predivna sredozemna klima<\/strong><\/a>, a bogato je fantasti\u010dnom prirodom sa mno\u0161tvom uvala, rtova, planina, klisura i kanjona, po \u010demu je ovo ostrvo i jedinstveno u Gr\u010dkoj; jo\u0161 kad se na to doda i \u010dinjenica da je kolevka drevnih civilizacija onda se mo\u017ee razumeti za\u0161to ovo ostrvo mnogi svrstavaju u omiljene destinacije. Ostrvo ima oko 600.000 stanovnika<\/strong>, koji uglavnom \u017eive u gradi\u0107ima bogatog i raznovrsnog dru\u0161tvenog \u017eivota. <\/p>\n

\"Krit
Odgovor na pitanje “Gde na more” u jednoj slici.<\/figcaption><\/figure>\n

Krit je podeljen na \u010detiri administrativne regije: Hanija<\/strong> i Retimno<\/strong> na zapadu, Heraklion<\/strong> i Lasiti<\/strong> na istoku. Severna obala je dosta razvijenija kad je turizam u pitanju, dok je ju\u017ena zadr\u017eala onu svoju osobitost i netaknutost prirode<\/strong>. Iz tog razloga, Krit mi je i postao omiljena destinacija u Gr\u010dkoj: mogla sam da u\u017eivam u predivnim pla\u017eama i gradi\u0107ima gde sve vri, sa jedne strane i u neobi\u010dnim predelima do kojih nije lako do\u0107i, ali kad do\u0111ete budete nagra\u0111eni predivnim prirodnim lepotama, sa druge strane. <\/p>\n

Kako na Krit<\/h2>\n

Na Krit nemojte i\u0107i ako nemate voza\u010dku dozvolu. Prosto, velika gre\u0161ka bi bila sedeti u jednom mestu i okupati se na jednoj pla\u017ei; oni kojima je odmor na Kritu bio takav ne mogu re\u0107i da su upoznali kritsku \u201edu\u0161u\u201c. Ovo je samo jo\u0161 jedna stvar koja ovo ostrvo po svojoj lepoti i neobi\u010dnosti predela i ljudi odvaja od ostatka Gr\u010dke. Pogledajte ovaj kreativni film o turisti\u010dkoj ponudi Krita: Po\u0161to je Krit najudaljenija ta\u010dka Gr\u010dke<\/strong>, u najve\u0107em broju slu\u010dajeva ljudi idu avionom, dok oni pravi avanturisti odlu\u010duju se za automobil kojim putuju preko luke Pireja<\/strong><\/a>, te iako putovanje traje dugo, sigurno je nesvakida\u0161nje iskustvo koje se pamti celog \u017eivota. Elem, ako ste ipak do\u0161li avionom kao ja, onda iznajmite auto na 10 dana i u potpunosti se prepustite \u010darima ovog ostrva. <\/p>\n

\u0160ta videti na Kritu<\/h2>\n

Ima ne\u0161to krajnje umetni\u010dko u na\u010dinu kako se uzdi\u017ee pejza\u017e na ostrvu, od osun\u010danih pla\u017ea na severu do dubokih kanjona, uvala i litica na ju\u017enoj obali. Izme\u0111u toga, nalaze se doline sa seocima i brda\u0161cima, a ne tako retko se mogu zapaziti i vrhovi planina obu\u010deni u sne\u017eno ruho. Region Retimna budi radoznalost posmatra\u010da<\/strong> \u2013 svojim raznobojnim pejza\u017eom izuzetno je bogat raznim vrstama divljeg cve\u0107a (ka\u017eu da ima skoro 2000 vrsta), a od toga 160 je tipi\u010dno za ostrvo. Raznovrsnost kritskih orhideja<\/strong> nave\u0161\u0107e vas da pomislite da niste u Evropi, dok klisure koje su bile van uticaja ljudskog delovanja, sa\u010duvale su brojne endemske vrste. Na celom ostrvu se smenjuju kr\u0161evite planinske oblasti i plodne doline, dok je impozantna stenovita obala mora ispresecana pe\u0161\u010danim pla\u017eama. \u017divopisni seoski putevi<\/strong> sa bujnom vegetacijom garantuju nezaboravno iskustvo za sve one koji se odlu\u010de za vo\u017enju biciklom. Vijugavi putevi \u0107e vas sigurno iscrpeti, ali \u0107e zato pejza\u017e biti praznik za o\u010di. Jo\u0161 kad se uve\u010de posle naporne vo\u017enje bu\u0107nete u prozirnoj vodi, zna\u0107ete da je to odmor kao iz snova. <\/p>\n

Ostrvo bez reka<\/h3>\n

Dok se vozite kroz kritske predele, prime\u0107ujete da na Kritu nema reka<\/strong>, ali i pored nedostatka povr\u0161inskih re\u010dnih tokova ostrvo ne oskudeva sa zalihama vode koji izbijaju iz kra\u0161kih vrela u zimskom periodu godine. U pro\u0161losti, Krit su prekrivale guste \u0161ume \u010dempresa, borova i zimzelenog platana<\/strong>. Me\u0111utim usled u\u010destalih \u0161umskih po\u017eara u pro\u0161losti, Krit je danas gotovo ogoljeno ostrvo obraslo makijom. Sa zapadne strane ostrvo prekrivaju maslinjaci i planta\u017ee pomorand\u017ei. Smatra se da je Krit postojbina maslina. <\/p>\n

Tradicija koja \u017eivi<\/h3>\n

Stanovni\u0161tvo je uglavnom skoncentrisano na severnom delu\u00a0 ostrva gde se nalaze ve\u0107i gradovi: Heraklion, Hanija, Retimno i Agios Nikolaos. Na ju\u017enoj strani nalaze se manja, uglavnom ribarska mesta. U pro\u0161losti, glavna privredna grana bila je uzgajanje masline i vinove loze, proizvodnja vina, maslinovog ulja i meda. <\/p>\n

\"Detalj
Detalj iz Hanije<\/figcaption><\/figure>\n

Danas je celokupna privreda okrenuta ka turizmu. Upoznaju\u0107i prirodu, ima\u0107ete prilike i da upoznate starosedeoce koji neguju tradiciju uzgajanja maslina i proizvodnje ulja, mle\u010dnih proizvoda, vina i rakije<\/strong>. Berba gro\u017e\u0111a, proizvodnja rakije u tradicionalnim kazanima, \u0161i\u0161anje ovaca i branje maslina, pro\u017eeti su starim obi\u010dajima. Nije neobi\u010dno videti i popularne stare zanate poput grn\u010darstva, rezbarenja, korparstva, tkanja i sl. Ako volite proizvode koji se izra\u0111uju na ovaj na\u010din, onda zastanite u tim mesta\u0161cima i bi\u0107ete zasigurno u mogu\u0107nosti da do\u0111ete u kontakt sa me\u0161tanima, njihovim tradicionalnim na\u010dinom \u017eivota i kuhinjom. <\/p>\n

A ispod vode – Kritski akvarijum<\/h3>\n

Ako ste ljubitelj podvodnog sveta onda nemojte presko\u010diti kritski akvarijum<\/strong> gde mo\u017eete nau\u010diti o mnogim neobi\u010dnim vrstama \u017eivotinja koje plivaju Sredozemnim morem. Akvarijum je otvoren 2005. godine u Hersonisusu i danas broji mnogo vrsta riba i gmizavaca. Ono \u0161to je neobi\u010dno za akvarijum je to da postoji praksa da se posetioci ohrabruju da ostvaruju kontakt sa stanarima akvarijuma. Ve\u0107ina ovih \u017eivotinja je bila spa\u0161ena od ranjavanja ili je bila le\u010dena, a danas njihovo stalno stani\u0161te predstavlja akvarijum. <\/p>\n

Samaria – nacionalni park i jedna od najdu\u017eih klisura u Evropi<\/h3>\n

Ono \u0161to je posebno vredno pa\u017enje, kada se umorite od vo\u017enje kolima vijugavim stazicama i puteljcima, je pe\u0161a\u010dka tura kroz klisuru Samaria. Ova klisura je jedna od najdu\u017eih klisura u Evropi<\/strong>. Duga je 13 km. Nalazi se na zapadnoj strani ostrva u okviru istoimenog nacionalnog parka. Klisura je dobila ime po crkvi posve\u0107enoj Bogorodici koja se nalazi u napu\u0161tenom selu usred klisure. Prema legendi, klisura je nastala kada je Titan pe\u0161a\u010dio ostrvom, a kada se umorio seo je da se odmori. Naslonio se na ma\u010d da odrema i od njegove te\u017eine tlo je puklo i prepolovilo se na pola. Predeli su \u010darobni i na momente nestvarni. Klisura je duboka i do 300m<\/strong>, a \u0161irina dosti\u017ee na pojedinim mestima i 2 – 3 metra. <\/p>\n

\"Nacionalni
Nacionalni park Samaria<\/figcaption><\/figure>\n

Nacionalni park Samaria<\/strong> \u010duva gorepomenute endemske vrste \u017eivotinja i biljaka. Ovde je uto\u010di\u0161te za retke Kri-Kri koze (Kritska koza), \u010dije bitisanje je uglavnom ograni\u010deno na klisuru i ostrvo. Pe\u0161a\u010dke ture se organizuju uz pratnju vodi\u010da<\/strong> koji vam detaljno obja\u0161njavaju gde i \u0161ta mo\u017eete videti dok prolazite klancem. Ove ture u proseku traju 5 sati, jesu naporne, ali ne\u0107ete pogre\u0161iti ako se opredelite za njih jer \u0107ete upoznati prelepe divlje predele Krita koje nemate prilike videti na obali mora u turisti\u010dkim mesta\u0161cima. Ne zovu Krit bez razloga raskrsnicom civilizacija; jedinstveno po raznolikosti prirodnih lepota i brojnim kulturno-istorijskim zaostav\u0161tinama, Krit je ostrvo koje \u0107e vam ponuditi druga\u010diji pristup \u017eivotu i dobrom provodu<\/strong>. Bilo da se opredelite za biciklisti\u010dku turu, obilazak kolima ili pe\u0161a\u010denje za vrlo kratko vreme sti\u0107i \u0107ete do bo\u017eanstvenih predela i u\u017eivati u njima. Na malom prostoru se smenjuju kr\u0161evite planinske oblasti i plodne doline, dok je impozantna stenovita obala mora ispresecana pe\u0161\u010danim pla\u017eama. Zato i ne \u010dudi \u0161to ovo ostrvo zovu \u201costrvom \u010duda\u201d. <\/p>\n

Anti\u010dko nasle\u0111e Krita<\/h2>\n
\"Luka
Detalj iz luke u Heraklionu<\/figcaption><\/figure>\n

Kada se umorite od istra\u017eivanja ostrva, opustite se uz obilazak predivnih arheolo\u0161koh nalazi\u0161ta<\/strong> na tlu Krita. Veruje se da je Krit naseljen u 6 veku p.n.e, ali je tek tri veka kasnije naseljen imigrantima iz Male Azije, koji su tu osnovali prvu civilizaciju. Oni su sa sobom doneli tehnologiju i smisao za organizaciju, \u0161to je ovaj narod transformisalo u jednu od najprosve\u0107enijih civilizacija anti\u010dkog sveta. Krit je idealna\u00a0destinacija za one turiste koji pored standardnih letnjih sadr\u017eaja o\u010dekuju i ne\u0161to vi\u0161e. Iz svake pore zemlje, iz penu\u0161avosti mora, iz vrludavih puti\u0107a ose\u0107a se \u017eivost druga\u010dije kulture koju neizostavno morate istra\u017eiti<\/strong>. Upravo ovi detalji obaj\u0161njavaju za\u0161to smo leto na Kritu nazvali super odmorom<\/strong><\/em>. Opskrbite se informacijama pre nego \u0161to krenete na put. Tako \u0107ete biti sigurni da \u0107ete obi\u0107i sve vredno vi\u0111enja, a kad se na\u0111ete licem u lice sa ostacima ovih civilizacija vide\u0107ete da se svako \u010ditanje i istra\u017eivanje isplatilo, jer se tek na kritskom tlu oblikovalo u jasnu sliku kakvu rasko\u0161nu istorijsko-kulturnu tradiciju Krit ima. <\/p>\n

Mijonska civilizacija<\/h2>\n
\"Minojska
Minojska boginja<\/figcaption><\/figure>\n

Kritska civilizacija, prva razvijena civilizacija u Evropi sa sredi\u0161tem na ostrvu Krit dobila je ime po mitolo\u0161kom kralju Minosu. Britanski arheolog Sir Artur Evans<\/strong> otkrio je istu pronalaskom ostataka palate Knosos<\/strong>, nedaleko od Herakliona krajem 19. veka. 1900 god. p.n.e. Krit i Minojska civilizacija bili su na vrhuncu svog razvoja. Upravo u tom periodu izgra\u0111ene su mnoge palate poput gorepomenute u Knososu. Smatra se da su Minojci bili prva trgova\u010dka sila isto\u010dnog Mediterana<\/strong> i uspeli su da uspostave, zahvaljuju\u0107i svojoj ume\u0161nosti i darom za trgovinu, veze sa sva tri obli\u017enja kontinenta. Veliki uspeh u tome imali su zahvaljuju\u0107i svojoj miroljubivosti i politici mira, te su bili poznati kao \u201emiroljubivi ostrvski narod<\/em>\u201c. Dugi period \u017eivota u miru omogu\u0107io je dalji razvoj trgovine i umetnosti. Kada \u010ditate o ovom narodu, mo\u017eete svuda zapaziti da se spominje da su bili toliko jaki, da su sve svoje neprijatelje dr\u017eali na dovoljnoj udaljenosti od ostrva ili su bili toliko zna\u010dajni da nikome nije bilo u interesu da sa njima ratuje. Kad se tome pridoda povoljan geografski polo\u017eaj izme\u0111u tri kontinenta, dobra povezanost sa kopnom, povoljna klima i izobilje vode, onda ne \u010dudi \u0161to su postali najuticajnija civilizacija u to doba u Evropi<\/strong>. <\/p>\n

Arheolo\u0161ki muzej u Heraklionu<\/h2>\n

Velika je verovatno\u0107a da \u0107ete Krit posetiti u letnjem periodu. Kada budete obilazili arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta Knosos<\/strong>\u00a0 i Festos<\/strong>, ponesite adekvatnu ode\u0107u i obu\u0107u, \u010deka vas dugo pe\u0161a\u010denje, jer su nalazi\u0161ta (naro\u010dito ovo prvo), vrlo bogata i \u017eivopisna. Uz pri\u010du vodi\u010da (koga morate uzeti da bi do\u017eivljaj bio potpun) ima\u0107ete utisak na momente da ste se vratili u doba Minojske civilizacije<\/strong>. <\/p>\n

\"Palata
Palata Knosos<\/figcaption><\/figure>\n

Knosos kao politi\u010dki centar Minojske civilizacije do\u017eiveo je vrhunac oko 3000. god p.n.e. Svi predmeti od vrednosti na\u0111eni na tlu grada nalaze se u Arheolo\u0161kom muzeju u Heraklionu<\/strong>, a mnoge skulpture i iskopine na samom nalazi\u0161tu su samo perfektna rekonstrukcija originala. Na ulazu u arheolo\u0161ko nalazi\u0161te sa\u010deka\u0107e vas obu\u010deni vodi\u010di koje toplo preporu\u010dujem, jer su veoma dobro upu\u0107eni u temu, te \u0107ete mo\u0107i razgovarati\u00a0o svemu \u0161to vas interesuje. \u017diva re\u010d<\/strong> uobli\u010dena u metaforu prilago\u0111enu trenutku i okru\u017eena vi\u0161emilenijumskim remek delima arhitekrure duboko se urezeje i se\u0107anje i bi\u0107e jedna od najdragocenijih utisaka koje treba doneti sa svakog putovanja. <\/p>\n

\"Unutra\u0161njost
Unutra\u0161njost Knososa<\/figcaption><\/figure>\n

Pa tako, sazna\u0107ete da je Knosos bio izgra\u0111en kao komplikovani sistem hodnika<\/strong> i prostorija koji mnogi arheolozi identifikuju kao lavirint. Oko centralnog trga uzdizao se kompleks zgrada koje su slu\u017eile za religijske ceremonije, prodavnice, rezidencije, zanatske radnje itd. Prva palata koja je podignuta u Knososu u 19. veku p.n.e. poru\u0161ena je posle samo 200 godina, nakon \u010dega je obnovljena u 16. veku p.n.e. i zadr\u017eava izgled koji mi danas vidimo u ostacima gra\u0111evine. Dok \u0161etate kroz grad, obratite posebno pa\u017enju na boje gra\u0111evina<\/strong> \u2013 iako je jasno da je sve rekonstrukcija, one su fascinantne, upe\u010datljive i oduzimaju dah i ne mo\u017eete, a da ne pomislite kako je sve izgledalo rasko\u0161no u doba najve\u0107eg procvata Knososa. <\/p>\n

\"\u010cuvene
\u010cuvene freske sa Krita<\/figcaption><\/figure>\n

Vrhunac razvoja Knosos dosti\u017ee u 15.veku p.n.e., ali ubrzo strada od erupcija vulkana Tira<\/strong>. Bilo je jo\u0161 nekoliko manjih poku\u0161aja obnove Knososa do 1150 godine p.n.e. me\u0111utim, to nije urodilo plodom i ne\u0161to kasnije grad je potpuno napu\u0161ten. Tokom kasnijih vekova, jedino \u0161to je sa\u010duvano, bila je legenda o kralju Minosu, sve do po\u010detka 20. veka kada je britanski arheolog Artur Evans zapo\u010deo sistematska istra\u017eivanja lokaliteta. Zahvaljuju\u0107i njemu, neki delovi palate su restaurirani kori\u0161\u0107enjem modernih materijala i njemu mo\u017eemo zahvaliti \u0161to je slika Knososa danas veoma \u017eiva i realna. Nakon opu\u0161taju\u0107e \u0161etnje po lokalitetu, preporu\u010dujem vam da odete u muzej<\/strong> i time kompletirate sliku o ovom prelepom mestu. U muzeju mo\u017eete videti izlo\u017eene predmete, nakit, skulpture, oslikane vaze iz minojskog doba, mozaike, oru\u0111e i jo\u0161 mnogo toga \u0161to je sa\u010duvano od zuba vremena. U muzeju se, nalazi \u010duvena glava bika sa zlatnim rogovima<\/strong> koja je mo\u017eda i najpoznatija zaostav\u0161tina ovog vremena koja govori o mo\u0107i i bogatstvu minojske civilizacije. <\/p>\n

Arheolo\u0161ki lokalitet Festos<\/h2>\n

Pored Knososa vredan pa\u017enje je i lokalitet Festos<\/strong>. Nedaleko od Herakliona nalaze se ostaci ovog nekada bogatog grada. Nalazi\u0161te je dosta manje nego Knosos, ali sa veoma dobro o\u010duvanim predmetima i gra\u0111evinama. U sezoni je obi\u010dno gu\u017eva, a na izlet ne idite nikako bez vode i adekvatne za\u0161tite od sunca jer nema hlada! <\/p>\n

\"Ostaci
Ostaci palate u Festosu<\/figcaption><\/figure>\n

O\u010daravaju\u0107i pogled na dolinu, ogromni poplo\u010dani platoi, \u010duveni Disk iz Festosa<\/strong>, sve \u0107e vas to sigurno odu\u0161eviti i naterati da prona\u0111ete jo\u0161 po neku informaciju o ovom ne\u0161to manje popularnom mestu od Knososa. <\/p>\n

\"Disk
Disk iz Festosa<\/figcaption><\/figure>\n

Festos je izgra\u0111en oko 200 godina p.n.e. Gradili su ga Kralj Minos i njegov brat Radamathis. Zadesila ga je sudbina sli\u010dna Knososu, nakon samo 300 godina od izgradnje desio se zemljotres koji je skoro uni\u0161tio grad. Administrativno sedi\u0161te je prene\u0161eno u Agia Triadu. Minojci su ga odmah rekonstruisali i iako se 150 godina kasnije desila jo\u0161 jedna katastrofa, Festos se brzo oporavio i bio prestonica oblasti sve dok ga nije vojska Gortisa osvojila. <\/p>\n

Gortis<\/h3>\n

Gorepomenuti Gortis je vrlo interesantna anti\u010dka gra\u0111evina; bio je prestonica Krita u doba Rimljana. Arheolo\u0161ko nalazi\u0161te se prostire na nekoliko hektara, ali ono \u0161to se mo\u017ee videti je jo\u0161 uvek samo jedan mali deo, jer se iskopavanja vr\u0161e i danas. <\/p>\n

\"Gortis\"
Gortis<\/figcaption><\/figure>\n

Grad je bio naselje i u doba Vizantije, od kada poti\u010de bazilika Svetog Titusa<\/strong> koja je vrlo lepo o\u010duvana. <\/b>Zakon iz Gortine, otkriven u 19. veku je najstariji i najve\u0107i sa\u010duvani pisani dokument o gr\u010dkom zakonu. \u201eLegenda ka\u017ee da se Zevs pretvorio u bika, oteo Europu i doneo je ispod platana (danas ogra\u0111enog i obele\u017eenog na nalazi\u0161tu Gortis), obljubio i kao rezultat na svet su do\u0161li\u00a0kralj Minos i njegova dva brata Sarpidon i Radamanthis. <\/p>\n

Zamak Frangocastello<\/h3>\n

Pomenu\u0107u jo\u0161 zamak Frangocastello, j<\/strong>ednu od najlep\u0161ih mleta\u010dkih tvr\u0111ava koja je izgra\u0111ena 1371. godine, na ju\u017enoj obali ostrva, nedaleko od Retimna. Kada krenete da obilazite pla\u017ee, ispred jedne prelepe peskovite se nalazi ovaj zamak, ulaz se ne pla\u0107a, nema vodi\u010da i sl. ali u\u0111ite i pogledajte kako je fantasti\u010dno o\u010duvana gra\u0111evina koja odoleva skoro 700 godina. Za \u0161ta god da se odlu\u010dite ne\u0107ete pogre\u0161iti. Krit kao najve\u0107e gr\u010dko i najju\u017enije evropsko ostrvo<\/strong>, po jo\u0161 mnogo \u010demu zaslu\u017euje po\u010dasno mesto. Na samoj raskrsnici tri kontinenta \u2013 Evrope, Afrike i Azije hiljadama godina unazad predstavlja sastajali\u0161te kultura istoka i zapada. Kada upoznate sve lepote i neobi\u010dnosti koje nudi Krit shvati\u0107ete da ste proveli najboljih 10 dana svog super odmora i po\u017eele\u0107ete da se vratite na \u201eostrvo \u010duda\u201c ponovo.<\/em> Evo poslednjeg dela iz na\u0161e trilogije leto na Kritu<\/strong>. Za one koji su odmah otvorili ovaj putopis podsetimo se da je Krit najve\u0107e ostrvo u Gr\u010dkoj<\/strong> i peto ostrvo u Mediteranu posle Sicilije, Korzike, Sardinije i Kipra, a podeljen je na \u010detiri administrativne regije Haniju<\/strong>, Retimno<\/strong>, Heraklion<\/strong> i Lasiti<\/strong>. Ljudi se odlu\u010duju za Krit zbog predivnih i divljih predela, neopisive prirode, bogatog kulturno-istorijskog nasle\u0111a<\/strong>, ali najve\u0107i broj njih dolazi zbog pla\u017ea koje opravdano zaslu\u017euju epitet nestvarno lepe<\/strong>. Kad govorimo o turizmu, treba imati u vidu da je severna obala ostrva mnogo razvijenija, dok je ju\u017ena zadr\u017eala onu posebnost i netaknutost prirode. Na ostrvu ima oko 500.000 stanovnika koji uglavnom \u017eive u gradovima. Glavni i najve\u0107i grad ostrva je Heraklion<\/strong>. Pored Herakliona gradove koje treba posetiti jer su vredni pa\u017enje su: Retimno, Agios Nikolaos, Elunda, Hersonisos. <\/p>\n

Hersonisos<\/h2>\n

Ve\u0107i broj turista dolazi avionom na Krit, \u0161to je bio i moj slu\u010daj, dok ostatak se odlu\u010duje za vo\u017enju preko luke Pireja. Imaju\u0107i u vidu da sam bila sme\u0161tena u jednom malom mestu Amudara, neophodno je bilo unajmiti kola, koja zaista nisu skupa jer ima dosta rent-a-car prodavnica<\/strong>, te obi\u0107i kompletno ostrvo i upoznati se sa svim lepotama istog. Hersonisos<\/i><\/strong> se nalazi na nekih 20-tak km od glavnog grada Herakliona. <\/p>\n

\"Hersonisos
Hersonisos tokom dana<\/figcaption><\/figure>\n

To je grad interesantan za mlade pre svega jer \u017eivi dan i no\u0107. Prepun je hotela, restorana, kafi\u0107a, a ima jako bogat no\u0107ni \u017eivot<\/strong>. Ono po \u010demu je karakteristi\u010dan je da su kafi\u0107i uglavnom sme\u0161teni u uli\u010dicama koje izlaze na more, tako da osim \u0161to mo\u017eete u\u017eivati u dobrom provodu, ima\u0107ete i sjajan pogled na kritsku obalu, a opusti\u0107ete sva \u010dula uz \u0161u\u0161tanje talasa. Kada se tome doda i \u010dinjenica da Hersonisos ima odli\u010dne pe\u0161\u010dane pla\u017ee<\/strong>, onda shvatate da je ovo jedna od destinacija koju ne mo\u017eete presko\u010diti dok ste na Kritu. <\/p>\n

Heraklion –\u00a0najve\u0107i grad na Kritu<\/h2>\n

Heraklion<\/i> je najve\u0107i grad na Kritu, a ujedno je i prestonica. Vrlo je moderan grad, a ima bogatu istoriju. Lu\u010dki je i industrijski grad, te se ne mo\u017ee pohvaliti lepim pla\u017eama, te ako iste tra\u017eite ovde ne\u0107ete ih na\u0107i. U neposrednoj blizini Herakliona su pla\u017ee: Florida<\/strong>, Karteros<\/strong> i Amnisos<\/strong>. Sve tri su pe\u0161\u010dane, opremljene le\u017ealjkama i suncobranima. One \u0107e u potpunosti zadovoljiti ukus svakog turiste koji se umori od razgledanja prestonice. Ve\u0107 smo pisali da Heraklion vredi posetiti zbog legendarne 4000 godina stare palate u Knososu, kao i radi obilaska Arheolo\u0161kog muzeja svetske klase koji \u010duva najdragocenije primerke onoga \u0161to je prona\u0111eno tokom iskopavanja. Heraklion je do\u017eiveo procvat u periodu mleta\u010dke vladavine od XV do XVII veka kada su i izgra\u0111ene \u010dvrste gradske zidine. Unutar zidina, stari grad se mo\u017ee pohvaliti zna\u010dajnim venecijanskim gra\u0111evinama kao i mno\u0161tvom kafea i taverni na otvorenom. Sam grad predstavlja spoj svih kultura i naroda koji su osvajali kritsko ostrvo<\/strong>, a sa\u010dinjen je od dva glavna trga: – Trg Lava<\/strong>, poznat po slavnoj Fontani Morosini, koji se ujedno nalazi i u samom centru grada, i – Trg Platea Elefterias<\/strong> koji se nalazi blizu luke. <\/p>\n

Agios Nikolaos<\/h2>\n

Agios Nikolaos <\/i>je predivan gradi\u0107, nekada\u0161nje ribarsko naselje u jugoisto\u010dnom delu ostrva sme\u0161ten u srcu veli\u010danstvenog zaliva Mirabelo<\/strong>. Glavni je grad Lesiti regije<\/strong>. Prepun je taverni, restorana, kafi\u0107a, a ni\u0161ta manje ne zaostaju i luksuzni hoteli i prelepe pla\u017ee. Nalazi se na 70tak km od Herakliona. Sli\u010dno kao u Hersonisosu, krase ga mnogobrojni restorani uz obalu mora, a ono po \u010demu je grad prepoznatljiv je malo \u201cjezero\u201d<\/strong> tj. kanal napravljen su\u017eenjem morske obale. <\/p>\n

\"Agios
Agios Nikolaos na Kritu<\/figcaption><\/figure>\n

Ovo jezero bez dna se nalazi u samom centru grada, a u njemu se prema mitologiji kupala boginja Atena. Danas je Agios Nikolaos mondemsko letovali\u0161te<\/strong>, u njemu je sagra\u0111ena jedna od najlep\u0161ih marina i ne\u0107ete pogre\u0161iti ako se odlu\u010dite da posetite ovaj grad, jer u njemu \u0107ete na\u0107i obilje zabave i bogat no\u0107ni \u017eivot koji zadovoljava sve ukuse. <\/p>\n

Elunda<\/h2>\n

Na samo 10tak km od Agios Nikolaosa nalazi se kosmopolitsko mesta\u0161ce Elunda<\/i><\/strong>, poznato po tome \u0161to ga pose\u0107uju poznati politi\u010dari i muzi\u010dari \u0161irom sveta. Prepoznatljivo je po najluksuznijim hotelima u celoj Gr\u010dkoj<\/strong>, malim kamenim pla\u017eama i prelepim terenima za golf. Elunda je idealno mesto za ljude koji \u017eele odmor u mestu u kojem nema previ\u0161e gu\u017eve, ali koje nije ni previ\u0161e izolovano. U Elundi \u0107ete na\u0107i male, lepe pla\u017ee, mo\u017eete posetiti ostrvo Spinalonga<\/strong> na kojem se nalaze ostaci Venecijanske tvr\u0111ave, \u0161etati du\u017e poluostrva Kolokitha<\/strong> i istra\u017eiti mnogo malih sela daleko od mora, koja nude prozor u pro\u0161la vremena. <\/p>\n

Retimno<\/h2>\n

Retimno<\/i> se nalazi u centralnom delu ostrva, jedan je od najlep\u0161ih gradova Gr\u010dke<\/strong>. Retimno se mo\u017ee pohvaliti bogatom istorijom koja datira jo\u0161 pre 4500 godina. Vizantija je ostavila veliki broj crkava i manastira, a Venecija predivne spomenike kulture. Autenti\u010dan izgled starom delu grada daju venecijanska luka, uske kamene uli\u010dice, fontane, zgrade gra\u0111ene u XVI veku itd. Grad krasi i mleta\u010dka tvr\u0111ava Forteca koja dominira gradom i koja mu daje prepoznatljiv pe\u010dat. Retimno je poznat kao renesansni grad sa beskrajnim pla\u017eama<\/strong> uz obalu koje se prote\u017eu 12km, \u00a0pe\u0107inama i jedinstvenom florom i faunom. <\/p>\n

Malia<\/h2>\n

Kada se umorite od razgledanja kulturno-istorijskih spomenika i gradova krenite da istra\u017eujete prelepe pla\u017ee, posebno one te\u017ee dostupne i sigurno se ne\u0107ete pokajati. Gradi\u0107 koji gore nisam pomenula, a koji je vrlo specifi\u010dan je Malia<\/i><\/strong>. To je mesto gde prete\u017eno dolaze Englezi i to uglavnom mla\u0111a populacija i gde sve vrvi danju i no\u0107u. Prepuno je taverni, kafi\u0107a, restorana gde u svako doba dana mo\u017eete videti mlade kako se vesele. Malia poseduje ina\u010de, jednu od najistaknutijih pla\u017ea koju svakako treba posetiti. <\/p>\n

Pla\u017ee: Matala, Vai, Jerapetra, Plakias, Souda<\/h2>\n

Matala<\/i><\/strong> je pla\u017ea duga oko 300 m i jedna je od najpoznatijih ne samo na Kritu, ve\u0107 u \u010ditavoj Gr\u010dkoj. Ima prelepi zlatni pesak, udobne le\u017ealjke te je idealna za ljubitelje izle\u017eavanja. Matala je sme\u0161tena u istoimenom zalivu. Pla\u017ea je pod uticajem vetrova sa juga i zapada. Na samoj pla\u017ei i njenoj neposrednoj blizini nalaze se ugostiteljski objekti. Kada krenete ka istoku nai\u0107i \u0107ete na ka\u017eu, najlep\u0161u pla\u017eu isto\u010dne obale u blizini grada Sitia \u2013 to je Vai<\/i><\/strong>. Predivna pe\u0161\u010dana pla\u017ea duga nekoliko stotina metara u mirnoj uvali na planta\u017ei banana. Ima preko 5000 palmi \u0161to je potpuno nestvarno i imate ose\u0107aj da ste u tropskim krajevima sveta. Odli\u010dan hlad, mirno more, \u0161u\u0161tanje palmi \u2013 sve ono \u0161to \u010dini jedan idealan odmor. <\/p>\n

\"Vai
Vai pla\u017ea<\/figcaption><\/figure>\n

Jerapetra<\/i><\/strong> je zna\u010dajnije mesto na ju\u017enoj, te\u017ee pristupa\u010dnoj obali Krita, a karakteristi\u010dno je po prelepim pla\u017eama. Pla\u017ee se prote\u017eu izme\u0111u Jerapetre i kompletne jugoisto\u010dne obale \u2013 Xerokampos, Kato Zakros, Kalo Nero, Makrigialos, Analipsi, ve\u0107ina ovih pla\u017ea su usamljene i mirne te su idealne za turiste koji tra\u017ee upravo to. Kada ste u Retimnu posetite pla\u017eu Plakias<\/i><\/strong>, koja se nalazi na nekih 30tak km od mesta. To je jedna od najpose\u0107enijih i najpopularnijih pla\u017ea u ovom kraju. Poseduje sve pogodnosti turisti\u010dke pla\u017ee. Duga\u010dka je pe\u0161\u010dana pla\u017ea, na kojoj osve\u017eenje u vrelim letnjim mesecima pru\u017eaju ju\u017eni vetrovi. Ako ste fanovi ronjenja onda je pla\u017ea Souda<\/i><\/strong> ba\u0161 za vas. Ova pla\u017ea se nalazi 3 km zapadno od Plakiasa. To je lepa pe\u0161\u010dano – \u0161ljunkovita pla\u017ea sa manje gu\u017eve u odnosu na glavnu pla\u017eu u Plakiasu. Dobro je opremljena i tako\u0111e pod uticajem ju\u017enih vetrova. Stenoviti krajevi pla\u017ee su naro\u010diti zanimljivi za gorenavedeni vodeni sport. Koju god pla\u017eu da odaberete ne\u0107ete pogre\u0161iti jer je svaka lep\u0161a od one prethodne<\/strong>. Mnoge od njih poseduju plave zastavice, te je i to samo jedan razlog vi\u0161e da do\u0111ete na Krit. Ako do sad niste bili na Kritu, mo\u017eda \u0107e vam moja avantura pomo\u0107i da se slede\u0107e godine opredelite za ovo fantasti\u010dno gr\u010dko ostrvo. Nakon provedenih 10tak dana odmora na Kritu pamti\u0107ete kritsko sunce, kulturno istorijske spomenike, mirise pomorand\u017ei i jasmina, penu\u0161avost talasa i sigurno \u0107ete po\u017eeleti da se vratite opet, ba\u0161 kao i ja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Napisala Brankica Timotijevi\u0107. Krit je bio moj slu\u010dajan izbor prilikom razmi\u0161ljanja gde oti\u0107i na more, a da to ne bude kontinentalni deo Gr\u010dke. Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da se mali broj Srba odlu\u010duje za te dalje destinacije u Gr\u010dkoj, priprema za ovo putovanje je bila detaljna, jer to je ne\u0161to bez \u010dega ja ne mogu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-205","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-grcka"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=205"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=205"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=205"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=205"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}