{"id":141,"date":"2018-05-17T20:02:01","date_gmt":"2018-05-17T18:02:01","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroupleto.test\/?p=141"},"modified":"2018-05-17T20:02:01","modified_gmt":"2018-05-17T18:02:01","slug":"solun","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/solun\/","title":{"rendered":"Solun putovanje: znamenitosti, slike, muzeji"},"content":{"rendered":"
\"Spomenik
Spomenik Aleksandru Makedonskom<\/figcaption><\/figure>\n

Za dana\u0161nju regiju Soluna mo\u017ee se sa pravom re\u0107i da spada u najplodotvorniji deo sveta. Solunska oblast je iznedrila puno velikana savremene istorije. Iz Anti\u010dkog doba, ovde je ro\u0111en\u00a0Aristotel<\/a>, nave\u0107i mislilac i filozof svoga vremena.<\/p>\n

Rodom iz ovog kraja je i njegov u\u010denik, Aleksandar Makedonski<\/strong> koji je umalo osvojio pola sveta. Iz vizantijskog perioda odavde su\u00a0\u0106irilo i Metodije<\/strong>\u00a0krenuli putem hri\u0161\u0107anizacije Slovena.<\/p>\n

Iz ugla moderne istorije odavde poti\u010de\u00a0Kemal Ataturk, najve\u0107i reformator savremene Turske dr\u017eave.\u00a0Pavle Savi\u0107, najve\u0107i srpski nuklearni fizi\u010dar je ro\u0111en tako\u0111e u Solunu 1909. godine.<\/p>\n

Solun ima vrlo burnu i vibrantnu istoriju. Od drevnih Makedonca, preko Grka i Rimljana, zatim preko Slovena, Vizantijaca i\u00a0Srba, Krsta\u0161a, Turaka i tako redom smenjivale su se vlasti, kulture i vere nad njim.<\/p>\n

U anti\u010dko doba bio je dom i prestonica jednog od najve\u0107ih osvaja\u010da sveta.\u00a0U Vizantiji drugi po uticaju\u00a0i va\u017enosti odmah posle Konstantinopolja (\u0161ta videti u Istanbulu<\/a>), a uvek jedna od najuticajnijih luka u ovom delu Evrope. U savremenoj istoriji\u00a0na Solunskom frontu\u00a0je I svetski rat do\u017eiveo preokret.<\/p>\n

Danas, iz ugla nezavisnog turiste, proverena destinacija za svaki vid Siti Brejka, i obavezna ta\u010dka srpskih turista na\u00a0letovanju u Gr\u010dkoj sa aspekta \u0161opinga.\u00a0\u00a0Evo jedne foto \u0161etnje sa puno slika kroz\u00a0dana\u0161nji Solun na jedan dan.<\/p>\n

Za one koji su po prvi put u Solunu pitanje parkinga je inicijalni problem, pa pogledajte diskusiju\u00a0gde se parkirati<\/a>. Najbolje je izabrati mesto na 10 minuta hoda od spomenika Aleksandra Velikog.<\/p>\n

O znamenitim li\u010dnostima Soluna<\/h2>\n

Ovo je i prva ta\u010dka na va\u0161em upoznavanju sa Solunom. Iako je u pitanju dobro poznata i fascinantna li\u010dnost,\u00a0Aleksandrov \u017eivot je pod velom tajne\u00a0usled potpunog nedostatka istorijskih izvora. Od narativnih izvora nijedan savremenik Aleksandru nije sa\u010duvan. \u010cinjenica je, da je Aleksandar III Makedonski ili Aleksandar Veliki bio makedonski kralj od 336 – 323. godine pre nove ere. Osvojio je veliko Persijsko carstvo, te je sa vojskom do\u0161ao do Indije u Aziji, a pred smrt planirao je pohod i na Afriku i Arapsko poluostrvo sa ciljem da ujedini svu tada poznatu ljudsku civilizaciju. Posle Aleksandrove smrti u 33. godini, imperija se raspada u ratovima njegovih generala naslednika. Aleksandrov sin se rodio tek nekoliko meseci nakon smrti svoga oca.<\/p>\n

Atrakcije u Solunu<\/h2>\n

\"Bela<\/a>\"Panorama<\/a><\/p>\n

Slede\u0107a turisti\u010dka atrakcija je Bela Kula. Ovo je danas simbol grada. Cena ulaza u ovo muzejsko utvr\u0111enje je 2 Eura. \u0160etnja kru\u017enim stepenicama je \u0161etnja istorijom Soluna. Ovde izme\u0111u ostalog mo\u017eete pro\u010ditati da je ima grada nastalo po sestri Aleksandra Velikog Tesaloniki.\u00a0Pogled sa Bele Kule je sigurnno jedan od najlep\u0161ih utisaka koje \u0107ete poneti sa sobom, pa probajte da se posvetite detaljima. Istorijski posmatrano, ovo je Vizantijska fortifikacija iz 12. veka rekonstruisana za vreme Otomanske imperije kao odbrambeni mehanizam gradske luke. U jednom trenutku slu\u017eila je kao zatvor, a danas predstavlja moderni, klimatizovani interaktivni muzej.<\/p>\n

Aristotelov Trg<\/h2>\n

Daljom \u0161etnjom uz lu\u010dki dok ili me\u0111u zgradama iste spratnosti, za desetak minuta izlazite na Aristotelov trg. Kafa, sladoled ili osve\u017eenje po izboru na Trgu po \u010dijem radu je trasiran zapadni pogled na svet. Par fotografija kako izgleda ovaj deo.<\/p>\n

\"Aristotelov<\/a> Golubovi na Aristotelovom Trgu<\/p>\n

\"Aristotel\"<\/a>\"Electra<\/a> Arhitektura centralnog trga<\/p>\n

Crkva Svete mudrosti<\/h2>\n

Sakralni objekti se ni\u017eu jedan za drugim. Kako nije mogu\u0107e sve obi\u0107i, posetite samo najbitnije, kao na primer Crkvu Svete mudrosti u Solunu.\u00a0Solunska Aja Sofija<\/a>\u00a0se nalazi popre\u010dno u odnosu na Trg, u ulici Svete Sofije, pa njen obilazak i poseta se smatraju obaveznim. Ulaz je besplatan. Crkva nije po ceo dan otvorena za posete, obi\u010dno radi dvokratno sa pauzom oko ru\u010dka. Ona i danas \u017eivi verskim \u017eivotom, nije pretvorena u muzej, pa mo\u017eete slobodno zapaliti sve\u0107u jer se nalazite u pravoslavnoj zemlji.<\/p>\n

\"Solunska<\/a>\"Rotonda\"<\/a> Najpoznatiji sakralni objekti: Sveta Sofija i Rotonda<\/p>\n

Nakon nje, mo\u017eda \u0107ete pomisliti da ne mo\u017eete videti grandioznije i starije zdanje, pa spremite se za drevnu gra\u0111evinu\u00a0Rotondu ili na gr\u010dkom Kamaru<\/a>. Nekada je ovaj kompleks izgledao kao na donjoj slici. Rotonda je nama verovatno najbli\u017ea o\u010duvana palatu iz Rimskog perioda. Obratite pa\u017enju na izvanredno lepe, ali relativno o\u010duvane mozaike. Ovo je danas muzej, jo\u0161 uvek je u rekonstrukciji, mo\u017eda nedopustivo za ovakvu kulturnu retkost. Ovde se nalazi jedini preostali minaret iz Otomanskog perioda.<\/p>\n

\"Galerijev<\/a>\"Galerijev<\/a> Galerijev slavoluk<\/p>\n

Dobra ideja je da ru\u010dak provdete neposredno pored Galerijevog slavoluka. Ovo zdanje je podignuto u \u010dast velike Galerijeve pobede nad Persijancima po\u010detkom IV veka nove ere. Pogledajte neke od \u017eivopisno \u017eivotnih opisa na Galerijevom slavoluku.<\/p>\n

\"Anti\u010dki<\/a>\"Anti\u010dki<\/a> Anti\u010dki deo<\/p>\n

Pri\u010da se nastavlja u Anti\u010dkom delu Soluna. Drevni grad okru\u017een \u0161arenim zgradama sa po \u0161est spratova.<\/p>\n

U Solunu postoje desetak muzeja.<\/h2>\n

Ako imate samo dva sata za ovakvu aktivnost, onda su\u00a0Arheolo\u0161ki<\/a>\u00a0i\u00a0muzej Vizantijske kulture<\/a>\u00a0pravi specijalitet za ovu priliku. Detaljno su opisani na forumu, cena objedinjene karte je 8 Eura pa ne oklevajte.<\/p>\n

\"Arheolo\u0161ki<\/a>\"Glava<\/a>\"Muzej<\/a> Detalji iz solunskih muzeja<\/p>\n

Ostaje jo\u0161 jedno setno ali va\u017eno mesto na ovom jednodnevnom upoznavanju grada.\u00a0Zejtinlik ili srpsko vojno groblje<\/a>, spomenik stradanja srpske vojske u I svetskom ratu. Saobra\u0107aj u Solunu je relativno ure\u0111en pa iz centra sti\u017eete kolima za manje od 20 minuta. Odajte po\u0161tu junacima srpskim.<\/p>\n

\"Zejtinlik<\/a>\"Po\u010dasti<\/a><\/p>\n

Da li ostaje jo\u0161 ne\u0161to? Za mu\u0161karce verovatno ne, ali za \u017eenski deo ekipe magi\u010dna re\u010d je \u0161oping. Ukoliko ve\u0107 niste kupile krpicu ili uspomenu u nekom od stotinak obli\u017enjih butika, nema druge do odlaska u \u010duveni\u00a0tr\u017eni centar Kosmos<\/a>. Po\u017eurite, radi do 21h, a roba na akcijama brzo ode!<\/p>\n

\"Tr\u017eni<\/a>\"\u0160oping<\/a><\/p>\n

Eto, na kraju, \u0161ta re\u0107i osim lep provod uz lepo vreme, pa o\u010dekujemo va\u0161a iskustva na\u00a0forumskoj diskusiji o znamenitostima Soluna<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Spomenik Aleksandru Makedonskom Za dana\u0161nju regiju Soluna mo\u017ee se sa pravom re\u0107i da spada u najplodotvorniji deo sveta. Solunska oblast je iznedrila puno velikana savremene istorije. Iz Anti\u010dkog doba, ovde je ro\u0111en\u00a0Aristotel, nave\u0107i mislilac i filozof svoga vremena. Rodom iz ovog kraja je i njegov u\u010denik, Aleksandar Makedonski koji je umalo osvojio pola sveta. Iz<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":392,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-141","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-grcka"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=141"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/media\/392"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=141"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=141"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/leto\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=141"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}