Grčka leto | Letovanje 2014 u Turskoj | Bugarska | Letovanje u Hrvatskoj 2014 | Turizam Srbije



Pretraži turistički forum:




     TOP PUTOVANJA:     Istanbul     Turska putopisi     Vremenska prognoza za 10 dana     SEO cene    Euro to Dollars     Igrice za dečake





Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 6 posts ]
Putopisac Poruka
 Naslov teme: Lepenski vir - najpoznatije arheolosko nalaziste u Srbiji
ČlanakObjavljeno: Ned Jan 18, 2009 9:14 pm 
User avatar

Priključio se: Uto Nov 25, 2008 3:05 pm
Članaka: 269
Stanica: London - Belgrade - London
Lepenski Vir nase najpoznatije, najveće i najznačajnijih mezolitsko i neolitsko arheološko nalazište. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri, u Srbiji, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije.

Između 1965. i 1970. otkriveno je ribarsko lovačko naselje sa začecima kultivacije i domestifikacije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere.

Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta je bio profesor dr Dragoslav Srejović, čuveni ahreolog, akademik i profesor Univerziteta u Beogradu.


__________________________________________________________________


Lepenski Vir (Лепенски Вир) is an important Mesolithic archaeological site located in Serbia in the central Balkan peninsula. It consists of one large settlement with around ten satellite villages. The evidence suggests the first human presence in the locality around 7000 BC with the culture reaching its peak between 5300 BC and 4800 BC. Numerous piscine sculptures and peculiar architecture are testimony to a rich social and religious life led by the inhabitants and the high cultural level of these early Europeans.

Location and history of excavation

Lepenski Vir is located on the banks of the Danube in eastern Serbia, close to the Iron Gates gorge, near Donji Milanovac The first excavations were made on the site in 1965. It was only in 1967 that its importance was fully understood after the discovery of the first Mesolithic sculptures. The excavations ended in 1971 when the whole site was relocated 29.7m higher to avoid flooding from a new artificial lake created in the Iron Gates gorge. The main contribution to exploration of this site was through the work of professor Dragoslav Srejović of the University of Belgrade.



_________________
Skadarlija | Pula grad muzej


Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Photo of sculpture in Lepenski Vir
ČlanakObjavljeno: Ned Jan 18, 2009 9:16 pm 
User avatar

Priključio se: Uto Nov 25, 2008 3:05 pm
Članaka: 269
Stanica: London - Belgrade - London
Photo of a mesolitic sculpture in Lepenski Vir archeological site.

Image


Lepenski Vir: Praroditeljka, skulptura iz svetilišta XLIV


The earliest sculptures found on the site date to the time of Lepenski Vir Ib settlement. They are present in all the following layers until the end of the distinct Lepenski vir culture. All the sculptures were carved from round sandstone cobbles found on the river banks.

The sculptures can be separated in two distinct categories, one with simple geometric patterns and the other representing humanoid figures. The latter are the most interesting. All of these figural sculptures were modelled in a naturalistic and strongly expressionistic manner. Only the head and face of the human figures were modelled realistically, with strong brow arches, an elongated nose, and a wide, fish-like mouth. Hair, beard, arms and hands can be seen on some of the figures in a stylized form. Many fish-like features can be noticed. Along with the position which these sculptures had in the house shrine, they suggest a connection with river gods.



_________________
Skadarlija | Pula grad muzej


Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Novo: Staklena kupola za Lepenski vir
ČlanakObjavljeno: Ned Jan 18, 2009 9:19 pm 
User avatar

Priključio se: Uto Nov 25, 2008 3:05 pm
Članaka: 269
Stanica: London - Belgrade - London
Napraviće se staklena kupola za Lepenski vir

Ministarstvo turizma konacno uradice nesto konkretno i za ovaj veoma bitni lokalitet,

Intervju g. Petkovica, drzavnog sekretara za turizam, Beograd, 13. januar 2009.


Prihod od turizma prošle godine bio je oko 740 miliona dolara, što je nešto više od priliva u 2007. godini kada je zarada od turizma iznosila 628 miliona dolara. To nije bio naš plan, ali isto tako nije bio naš plan da turisti ne dođu u prvom kvartalu prošle godine, a oni nisu dolazili zbog demonstracija u Beogradu i paljenja ambasada, kaže za „Blic” Goran Petković, državni sekretar za turizam.

Prosto, domaći turizam je početkom godine stagnirao, a strani je potpuno nestao tokom prva dva meseca, pa se onda sa „Evrosongom” i ostalim manifestacijama vratio. Mi smo računali na to da „Evrosong” i „Siti brejk” budu višak u odnosu na onaj iz 2007, a u stvari su poslužili za zatrpavanje jaza koji je nastao u prvom kvartalu. Onda nas je u četvrtom kvartalu u punoj meri dočekala svetska finansijska kriza. Tako da je devizni priliv povećan, ali je broj dolazaka stranih turista nešto manji i sad se moramo boriti za svakog gosta. I upravo zbog svetske ekonomske krize mi ćemo sad morati fokus da prebacim više na region i zemlje okruženja, a manje na Evropu i neke udaljene destinacije, ocena je Petkovića.

Koji su strateški pravci turizma u Srbiji?

- To je svakako gradski turizam, zato što on već postoji samo ga treba još bolje kanalisati na Beograd i Novi Sad. Potom Dunav, zato što čak i kad se mi ništa ne trudimo, na Dunavu se već nešto dešava, a tu nam podršku posebno nude Austrijanci i Nemci, jer smo mi zbog dužine dunavske obale važan pridruženi član. Naime „naš” Dunav pored atrakcije ima i neke praktične mogućnosti da nešto ponudi. Tako dva velika grada, Beograd i Novi Sad, osim pristaništa imaju mnogo hotela i restorana, šoping-centre, infrastrukturu… a to su osnovni razlozi što se brodovi koji plove niz Dunav sve češće tu i zaustavljaju. Tako je vreme boravka njihovih putnika u Beogradu produženo na oko 18 sati, što je ekvivalentno Beču i čak duže od Budimpešte, i to je dobro, jer ljudi koji borave jesu ljudi koje troše. Zato su, po meni, najveće šanse na Dunavu upravo Beograd i Novi Sad, a onda možemo da koristim atrakcije poput Đerdapa i Lepenskog vira. Tako je prošle godine započet jedan od najvećih projekata na Dunavu u Srbiji, a to je natkrivanje Lepenskog vira staklenom kupolom kako bi se napravio prvi pravi interpretativni turistički centar u našoj zemlji, gde će vodič moći da interpretiraju arheološki lokalitet koji je pred posetiocima. Naime, jedna je stvar kad vi pričate ljudima i terate ih da oni to zamisle u glavi, a druga je kada im vi to i pokažete, kada ih vi vodite kroz realnu naseobinu uređenim stazama, a oko vas je prozirna kupola kroz koju to i vidite. Treći važan strateški pravac jesu planine, posebno one neotkrivene i nedirnute poput Stare planine i još nekoliko njih. To jeste komplikovan marketinški zahvat, ali, s druge strane, jednostavan, jer Evropa nema mnogo takvih mesta. Znači, mi možemo ponuditi netaknutu prirodu na 1.600 ili 1.800 metara nadmorske visine. To nisu previsoke planine, što je prednost jer sve više ljudi sa kardiovaskularnim problemima i ne ide mnogo dalje od 1.200 do 1.600 metara nadmorske visine. Sve to jesu strateški pravci razvoja turizma Srbije.

Šta, u stvari, znače master planovi u turizmu, ali konkretno?

- Dva velika master plana radimo na novim lokacijama i jedan na postojećoj. Sremski Karlovci i Fruška gora su jedan master plan, a drugi je Besna kobila, planina ispod Vranja. Prve analize pokazuju da Besna kobila ima potencijal znatno manji od onoga koji su potvrđivale brojne prethodne domaće analize. Bez obzira na to što ima snega, Besna kobila jednostavno nema pogodnih platoa za veliki razvoj kapaciteta. Čak je i za skijališta relativno komplikovana pošto su joj iskidani vrhovi, pa je onda potrebno dosta investirati u prebacivanje turista s jednog vrha na drugi, ali master planovi i služe tome da vam daju preciznu informaciju kakvi su potencijali i da li treba investirati i koliko i u šta.

Koji je treći master plan?

- Treći master plan je Kopaonik. Tu se trenutno radi analiza postojećih smeštajnih i zabavnih kapaciteta i skijališta, prilaznih puteva parkinga, i svega onoga što znamo da je tamo problem, kao i predlog naredne faze razvoja. Kopaonik ima odlične potencijale i tu su identifikovane dve nekakve mogućnosti njegovog daljeg razvoja. Osim toga, imamo i nekoliko evidentnih problema koje treba da rešimo. Ključni su saobraćajna gužva, preveliki broj privatnih automobila na nedovoljnim kapacitetima za parkiranje, vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, ali i neadekvatna struktura postojećih skijališta. Naime, po starom sistemu kada su se žičare raspoređivale, one su davane na tender svaka pojedinačno i za nju su konkurisali proizvođači koji su onda gradili žičaru na određenom mestu, onako kako je za njega u određenom trenutku bilo ekonomski optimalno, a ne kako je za skijaše najbolje. Stranci negoduju jer žičare nisu postavljene na optimalan način. Tako da kada kad budemo znali koja će od dve mogućnosti biti usvojena, onda ćemo znati i nov raspored žica. To je dugoročan plan koji će se raditi nekoliko godina. Neke od žica će se skidati i premeštati na druge staze, možda čak i na druge planine i skijalište će se optimalizovati sa aspekta zimskih, ali i sa aspekta letnjih sportova.

Kada ćemo s prihodima od turizma da stignemo susedne zemlje, Hrvatsku ili Mađarsku?

- Hrvatska je mediteranska zemlja zbog čega nije s nama uporediva. S druge strane, Mađarska i Češka su neke zemlje s kojima mi treba da se poredimo i koje mi treba da jurimo. Po turističkim prihodima neće to biti lako. Broj posetilaca gradova raste i tu nam je potrebno sistemsko rešenje, lou kost avio-prevoznik. Bez toga nema pravog razvoja gradskog turizma koji mi u struci zovemo „Siti brejk”. Za to nam je potreban koridor. To su šanse da probamo da dostignemo pomenute zemlje.

Zdravstveni turizam kod nas?

- Kod nas postoji nekakav zdravstveni turizam. Oko 40 odsto kapaciteta se koristi preko Fonda zdravstva, što znači da je 60 odsto kapacitet na tržištu koje manje-više koriste domaći korisnici, i to će tako ostati dokle god se ne popravi nivo ugostiteljstva i servis u našim banjama. Naše banje imaju izvanrednu medicinsku podlogu, ali to za strance nije dovoljno. Onaj ko ide na intervencije plastične hirurgije neće da spava ni u jednoj od naših banja, jer osim toga, one nemaju nikakve druge sadržaje. Naše banje su praktično zdravstvene ustanove, a ovaj vid turizma podrazumeva i neku vrstu servisa osim lečenja. To, taj servis, mi nemamo.

Može li uopšte biti zimskih ski-centara na nadmorskoj visini od 1.600 metara, poput Stare planine? Znamo da Evropa slične centre zatvara jer snega nema, a veštački sneg je skup.

- Urađen master plan pokazuje isplativost tog projekta. Uveren sam da će taj projekat kad probijem prvu fazu biti jedan od najisplativijih projekata u Srbiji. Mi, ekonomisti, ne bavimo se klimom već se bavimo novcem, sneg nije važan i najbolje bi bilo da ovde zavlada tropska klima jer bi u tom slučaju i ovde u Beogradu bilo neizdrživo za život i ljudi bi koristili svaki slobodan trenutak da pobegnu na planinu da se nadišu. Pogledajte Alpe - leti nemate gde da se parkirate jer svi beže da normalno dišu. Ima li ili nema snega, kiše, za ekonomiste je irelevantno. Svaka čaša koja je dopola prazna za ekonomiste je polupuna. Ljudi koji vide probleme, uvek će videti probleme, a ljudi koji vide šansu za biznis, oni to uvek gledaju na taj način. Vistler centar u Kanadi ima veći broj posetilaca leti nego zimi i nijedan pametan hotelijer neće ulagati u zimske ski-centre, već u planinske centre koji će umesto tri, godišnje biti otvoreni 10 meseci.

Sada se pojavio problem sa tenderom na Staroj planini. Ceo proces mora da se ponovi, zašto?

- Na tender su se prijavili „Imorent” i „Energoprojekt” koji su i dali svoj komentar na uslove tendera, odnosno na ono što smo i mi znali. Naime, ceo projekat je pokrenut u drugačijim ekonomskim okolnostima nego što su danas. Tender će morati da se ponovi, a mi moramo da dobro analiziramo situaciju i da ga pustimo tako da u novonastalim okolnostima ima šanse da se realizuje.

Na tržištu je mnogo agencija. Može li tu da bude više reda?

- U Srbiji je registrovano oko 600 agencija i dobro je da ih ima toliko jer je konkurencija velika i one se bore za turiste. Na drugoj strani postoji potreba za regulisanjem načina njihovog rada. Mi ćemo deo tih promena uvesti novim zakonom o turizmu. Recimo, jedan od ozbiljnih problema jeste nadoknada štete turistima kojima agencije ne ispune obavezu. Postojeći sistem je podrazumevao bankarski depozit ili polisu osiguranja na 30.000 evra turističke agencije, kao zalog, odnosno garanciju da će turistima biti isplaćena šteta u slučaju neispunjenih obaveza agencije. Gotovo da nijedna agencija nije dala depozit, a nikada nijedna polisa osiguranja nije bila aktivirana zato što je zakonsko rešenje omogućavalo da se polise tako formulišu da praktično ne pokrivaju nikakav rizik i da ih je nemoguće aktivirati. I to sad težimo da promenimo i da uvedemo tzv. osiguranje odgovornosti iz delatnosti. Dok to ne stupi na snagu, mi se snalazimo i to rešavamo kroz pojačan nadzor turističke inspekcije koja redovno prolazi turističke agencije i kontroliše njihovo poslovanje. Tako smo u proteklih godinu dana od sedam nesavesnih agencija oduzeli licencu, i to u klasičnim slučajevima, ja bih rekao - prevare kada, recimo, odvezu turiste autobusom i 50 ljudi ostave na parkingu ispred hotela koji nisu zakupili što se dešavalo. Ili naplate avansno turističko putovanje, a onda da ga pred put otkažu zato što je vodič uganuo nogu i, naravno, novac ne vrate. To su klasične prevare, takve prosto morate da nekako isključite sa tržišta.

Reč „wow” ključna u turizmu

Ključna reč današnjeg marketinga je „wow” i ona bi značila čuđenje i zadovoljstvo istovremeno.. Ako možeš da izazoveš „wow” efekat tada ćeš napraviti biznis, ako izazoveš samo „ok” efekat, tu biznis u turizmu ne postoji. Zato mi moramo da turizam, trgovinu i telekomunikacije napravimo da izazovu „wow” efekat. Turizam više nije spavanje, doručak, ručak, večera i neko klasično vođenje. Turizam je stvaranje nekog iskustva. Sremski Karlovci su primer dobre turističke organizacije, oni su smislili interpretaciju istorije Karlovaca od, recimo, 1689. godine do danas koja traje oko sat i 50 minuta, a kroz koju vas vode kostimirani vodiči. Za to vreme vi prolazite lekciju potpisivanja Karlovačkog mira, nastavu u Karlovačkoj gimnaziji u 19. veku, kroz muzej u kome učestvujete u pripremi za sremsku svadbu, sve do bala u zgradi Magistrata, i to vreme vam naprosto proleti.

Kategorizacija hotela

- Ključna stvar je promena pravilnika u kategorizaciji na kojoj mi nismo baš efikasno radili. Sad treći put pokušavamo da to radimo kombinovano uz stranog eksperta i domaće komisije, pa bi novi predlog pravilnika trebalo da bude urađen do drugog kvartala ove godine. Ipak, treba naglasiti da ne postoji jedinstven sistem kategorizacije, jer tri zvezdice u različitim zemljama znače različito. Svetska turistička organizacija stoji na stanovištu da ne sme da postoji jedinstven svetski kriterijum za kategorizaciju. U našem okruženju postoje mnogo bolji standardi nego što je naš, i naša poenta jeste da tu lestvicu minimalnih zahteva malo podignemo. I to nešto u građevinskom smislu, ali mnogo više u pravcu usluga i servisa. Naši hoteli znatno zaostaju za nivoom servisa u odnosu na hotele u inostranstvu - stav je Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam.

Više članova upravnog odbora nego zaposlenih

- Preduzeće „Babin zub” treba da služi razvoju Stare planine, odnosno izgradnji turističkog centra na Staroj planini. To preduzeće nije formirano, ono je samo prevedeno sa opštinskog na republički nivo. Formirala ga je opština Knjaževac pre nekih 10-12 godina i ono je samo preregistrovano. Na njega se vodi znatna količina zemljišta koja je važna za razvoj Stare planine koja je nacionalni projekat i na kome treba da se radi. Opština nema ekonomsku snagu da taj projekat izgura na tržište. Republika se uhvatila da to. Na svu sreću, preduzeće ima samo nekoliko zaposlenih. Jeste paradoksalno da je više članova upravnog odbora nego zaposlenih, ali je ipak i to bolje nego da je bez veze zaposleno ko zna koliko ljudi - ocena je Gorana Petkovića.



_________________
Skadarlija | Pula grad muzej


Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Лепен&
ČlanakObjavljeno: Uto Avg 04, 2009 2:18 pm 
Site Admin
User avatar

Priključio se: Pet Sep 21, 2007 1:12 am
Članaka: 1650
Stanica: Beograd - Nis - Vranje - Caribrod
Лепенски вир: преисторија под мрежастим кровом

Туристи ће крајем ове или најкасније почетком следеће године моћи да долазе у реконструисани Лепенски вир

Челична конструкција од које ће бити направљен прозрачни мрежасти кров и коју ће превозити 60 шлепера, а која ће покрити површину фудбалског игралишта, стићи ће ове недеље у Лепенски вир како би била монтирана до октобра месеца изнад чувеног археолошког локалитета. Ово је у разговору за „Политику” рекао Синиша Темерински , архитекта саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе – Београд, који се Лепенским виром бави скоро десет година.

Темерински је додао да ће потом бити рађена инфраструктура, а да је планирано да груби радови буду у великој мери завршени до краја године. Тада би посетиоцима поново била отворена врата овог преисторијског насеља које је током једног миленијума (7000-6000 година п. н. е) било средиште јединствене културе.

Наш саговорник је сада коначно дочекао реализацију пројекта на којем је исцрпно радио са колегиницом, архитектом Маријом Јовин. Њихов пројекат је узео у обзир не само очување културне баштине, већ и туристички, научни и економски аспекат који ово место може да обухвати.

Он, пак, значи да би уз археолошки локалитет били изграђени пристаниште са Центром за посетиоце, угоститељски објекат, апартманско насеље и Научно-истраживачки центар са бунгаловима за истраживаче и научнике.

Али, прво да подсетимо: прошле године су из Националног инвестиционог плана издвојена два милиона евра само за обнову Лепенског вира, за која је конкурисала Туристичка организација општине Мајданпек заједно са сектором за туризам Министарства економије и регионалног развоја. Први радови почели су у октобру 2008. О томе шта се до сада урадило, Синиша Темерински за наш лист каже:

– У јесен прошле године кренуло се од израде темеља и носећих зидова за челичну заштитну конструкцију изнад археолошког локалитета, која само у доњој зони има армирано-бетонске елементе а кров је, у ствари, фина мрежица која покрива локалитет.

На њој ће бити уграђен лексан, поликарбонантни прозирни покривач који одаје утисак дневног светла. Лепенски вир је насеље на обали Дунава; ми смо га преместили седамдесетих година у брдо, да га не угрози вода и треба да га ставимо у објекат, али тај утисак затворености не сме да буде присутан већ насеље треба да изгледа као да је на отвореном. Сва станишта јесу окренута ка Дунаву, а затворена су према брду и тај принцип куће из Лепенског вира пренели смо и на челичну конструкцију која пружа отворени поглед ка води. Тиме смо сачували све визуре.

Наш саговорник каже како Лепенска кућа има своју геометрију – систем троуглова, и да је тај геометријски систем обновљен у овом челичном покривачу.

– Јесте да нас дели осам хиљада година, да је други материјал у употреби, али филозофија и геометрија су исте. До октобра ће све бити монтирано и та фаза је завршена. Локалитет је још увек под старом конструкцијом, а тек кад се све покрије новом демонтираће се стара кровна конструкција. Тада ће почети конзерваторски радови као и радови на електроинсталацијама. Туристи ће крајем ове или најкасније почетком следеће године моћи да долазе у реконструисани Лепенски вир.

Синиша Темерински додаје како се Републички завод Лепенским виром бави од његовог откривања:

– Ту је урађен и пројекат измештања овог налазишта ван домашаја ђердапских вода, када је изграђена хидроелектрана, и тада је настала привремена заштитна конструкција која је требало да траје годину до две. Али, с обзиром на то да код нас привремене ствари најдуже трају, та конструкција је издржала 35 година, дакле од 1974. до данас.

Девастирана зона Лепене – бетонска база; Будући изглед Лепенског вира
Темерински још каже да су Марија Јовин и он приступили не само заштити овог археолошког локалитета, већ читаве зоне која обухвата 55 хектара и ту ће бити више садржаја који су директно повезани са Лепенским виром. Уз Музеј где ће бити организоване изложбе, биће изграђени пристаниште, Центар за посетиоце, апартманско насеље и Научно-истраживачки центар. Али, средства за то мораће, додаје, да буду обезбеђена посебно, а велики интерес у томе види и општина Мајданпек.

– Ово подручје је било прилично наружено после изградње Ђердапске магистрале, где је била бетонска база у близини и насеље градитеља који и до данас нису уклоњени. А овај пројекат би све то решио – каже Синиша Темерински.

Autor: Б. Лијескић
Izvor: Politika



_________________
Glavni admin za turistički portal TT Group. Naš sponzor vremenska prognoza Beograd 10 dana!


Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Lepenski Vir
ČlanakObjavljeno: Ned Nov 15, 2009 11:42 pm 
User avatar

Priključio se: Uto Nov 25, 2008 3:05 pm
Članaka: 269
Stanica: London - Belgrade - London
Lepenski Vir je novo arheolosko nalaziste preistorijskog naselja na obali Dunava u blizini Djerdapske klisure.Lepenski Vir potice iz Vl milenijuma pre n.e.Otkrice, iskopavanje i publikovanje Lepenskog Vira izvrsio je D. Srejovic sa saradnicima.

Lepenski Vir ima organizovan raspored kuca trapezoidnog oblika, a oko ognjista Lepenskog Vira pronadjena je plastika posebne vrednosti. To su verovatno najstariji primerci figurativnog prikazivanja ljudskog lika s pocetaka ranog neolitskog doba.Mladja naselja Lepenskog Vira pripadaju starcevackoj kulturi.



_________________
Skadarlija | Pula grad muzej


Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Re: Lepenski vir - najpoznatije arheolosko nalaziste u Srbij
ČlanakObjavljeno: Čet Okt 20, 2011 2:36 pm 
User avatar

Priključio se: Pon Mar 21, 2011 11:01 pm
Članaka: 62
Stanica: Belgrade
Ево пар сличица из 2011. године..

Image

Image

Image




Attachments:
HPIM4261.JPG
HPIM4261.JPG [ 89.12 KiB | Viewed 2802 times ]
HPIM4254.JPG
HPIM4254.JPG [ 215.57 KiB | Viewed 2802 times ]
HPIM4233.JPG
HPIM4233.JPG [ 106.12 KiB | Viewed 2802 times ]
Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Poređaj  
Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 6 posts ]


Ko trenutno putuje

Putnika pretražuje forum: Google Adsense [Bot] i 3 putnika


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Pretraži destinaciju:
Skoči na:  




Svi tekstovi su vlasništvo sajta:TT Group turistički portal za leto 2014


PRETRAZITE PUTOVANJA FORUM