Grčka leto | Letovanje 2017 u Turskoj | Bugarska | Letovanje u Hrvatskoj | Turizam Srbije



Pretraži turistički forum:




     Preporuka:     Istanbul     Turska putopisi     Vremenska prognoza Beograd za 10 dana     SEO cene    Euro to Dollars     Igrice za dečake     Hrono ishrana    Temperatura mora Grcka





Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 1 post ]
Putopisac Poruka
 Naslov teme: О превођењу српске дечје књижевности
ČlanakObjavljeno: Pet Jan 15, 2016 2:59 pm 
Site Admin
User avatar

Priključio se: Pet Sep 21, 2007 1:12 am
Članaka: 1480
Stanica: Beograd - Nis - Vranje - Caribrod
ТАЈНА ЗВАНА ДЕЧЈА КЊИГА
Елизабета Георгиев

Дечја књижевност живи у сенци „велике” књижевности за одрасле. Иако су деца најважнији читаоци, који растући уз квалитетну дечју књигу, одрастају у квалитетне будуће читаоце озбиљне литературе, неписано правило је да се мала пажња посвећује дечјој књижевности. Сличну причу причају и српска и бугарска дечја књижевност, које се скоро ни не познају, а како ставри стоје, ако се нешто у најскорије време не промени, неће се ни упознати. У историјском оквиру ове две књижевности имале су спорадична преплитања условљена превођењем, али куд и камо мања од веза које су имале националне књижевости за одрасле.

Златни период превода бугарске дечје књижевности почиње тридесетих година прошлог века. У том периоду расте интересовање за бугарску књижевност и културу у најширем смислу, и на српски се преводе многи значајни аутори, пре свега захваљујући поштоваоцима бугарске културе као што је био Синиша Пауновић, који 1935. године приређује књигу „Бугарске дечје приче”. У овој збирци се налазе следећи аутори: Ран Босилек, Елин Пелин, Дора Габе, Ангел Каралијчев, Елисавета Багрјана, Орлин Василев, Калина Малина, Тодор Харманджиев, Светослав Минков, Емил Коралов, Константин Константинов, Александар Спасов, Георги Рајчев, Асен Разцветников, Николај Монев, Георги Караиванов, Добри Немиров, Симон Андреев, Јордан Јовков, Светлор Димитров, Илия Волен, Димитар Шишманов и Николај Фол. У предговору књиге Синиша Пауновић истиче да после Првог светског рата дошло је до напредка бугарске дечје књижевности. Као најбоље и најталентованије ауторе Пауновић наводи Ран Босилека, Елина Пелина, Дору Габе, Јордана Стубела, Јелисавету Багрјану, Калину Малину, Ангела Караличева.

Прва антологија бугарске дечје поезије на српском „Бугарске дечје песме” изашла је у Београду 1946. године у 15000 примерака у издању Просвете . Песме су превели Десанка Максимовић и Сергеј Сластиков. У антологији су представљени деветнаест песника са четрдесет и шест песама. Међе њима су Јордан Стубел (11 песама), Дора Габе (6 песама), Елин Пелин (5 песама), Ценко Церковски (4 стихотворения).

Најчешће превођени бугарски аутор за децу на српски је Елин Пелин и његове књиге „Јан Бибијан” и „Јан Бибијан на месецу”. „Јан Бибијан” први пут излази у Загребу, а „Јан Бибијан на месецу” може да се похвали са више од 15 издања у различитим преводима. Током шездесетих и седамдесетих година ова књига је била део лектире за ученике трећих и четвртих разреда основне школе. Дечје приче Елина Пелина налазе се и у лектири за трећи разред издате 1979. године. Сем Елина Пелина тих година су превођени и Ангел Каралијчев, Орлин Василев и Емил Коларов.

Интересовање за бугарску дечју књижевност слаби током година, тако да се ове две дечје књижевности удаљују. Године 1977. из штампе излази књига „Сунчани цветник”, антологија бугарске дечје поезије, коју су припремили Денко Рангелов и Кирил Назаров. Друга антологија бугарске дечје поезије „Цвеће мило” је штампана 1995. године у издању Змајевих дечјих игара и часописа Детињство. Састављач антологије је Кирил Назаров, а преводиоци су Денко Рангелов и Милорад Геров. Ова књига је и последњи покушај да се мали српски читалац упозна са суседном бугарском дечјом књижевности. Године 2012. издавачка кућа Bookland, издаје „Јан Бибијан на месецу“.

Када је реч о превођењу српских писаца за децу на бугарски сликовнице Гордане Малетић и Соње Жикић издате 2013. године и роман „Принц од папира“ Владиславе Војновић издате 2014. године су последњи преводи српске дечје књижевности у Бугарској. У ранијем периоду превода српске дечје књижевности на бугарском било је заиста мало. Седамдесетих година у Бугарској је превођена Нушићева «Аутобиографија», као и дечја књижевност Бранка Ћопића. Године 1994. излази збирка изабраних прича за децу Десанке Максимовић «Цар играчака».

Још чланака Елизабете Георгијев можете погледати на ликовима,

http://www.prevodioci.co.rs/blog/pregle ... ckih-veza/
http://www.prevodioci.co.rs/blog/o-prev ... na-srpski/
http://www.prevodioci.co.rs/blog/kratka-bugarska-prica/



_________________
Glavni admin za turistički portal TT Group.


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Poređaj  
Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 1 post ]


Ko trenutno putuje

Putnika pretražuje forum: Google Adsense [Bot] i 5 putnika


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Pretraži destinaciju:
Skoči na:  






Svi tekstovi su vlasništvo sajta:TT Group turistički portal 2017


PRETRAZITE PUTOVANJA FORUM